Ova pravila bi trebalo da zna svaki programer, a pogotovo početnik!

„Nemoguće je živeti bez neuspeha u onome čime se bavite, osim ako ne živite tako oprezno da je isto kao da uopšte niste ni živeli", kaže J. K. Rouling, spisateljica koja je postala popularna po serijalu o Hariju Poteru.

Ovaj citat nema nikakve veze sa magijom – ovo je surova realnost i podseća nas da treba da izađemo iz svoje zone udobnosti.

Preporučujemo

Opreznost je dobra, ali često može da utiče i negativno na naš život i na naš rad. Tako je i u programiranju. Pre nego što je započela svoj prvi dan u programerskoj karijeri, Džejmi Stivens iz organizacije „Working Nation“ napravila je listu glavnih grešaka koje ljudi obično prave kada počinju sa programiranjem kako bi videla šta može da očekuje i pokuša da spreči sebe u pravljenju istih grešaka. Evo nekih od njih i saveta kako da ih predupredite.

Pazite na formatiranje

Foto: Pixabay.com

Početnika u poslu može skoro odmah i nepogrešivo da primetite po tome što koristi neuredno formatiranje.

„Kôd treba da se uredno odvaja i treba da dosledno koristite novi red i beli prostor“, kaže Stivensova. „Način na koji formatirate kôd je način na koji pokazujete logičku strukturu. Konzistentnost u formatiranju je od velike važnosti. Samo tako nećete praviti problem ni sebi ni drugima koji budu čitali vaš kôd.“

Brišite komentare koji vam nisu potrebni

Veliki cilj svakog programera bi trebalo da bude kôd koji se samodokumentuje – to znači da promenljiva, funkcija, imena klasa i struktura prenose poruku samog koda na druge bez potrebe za dodatnim komentarima sa strane.

Komentarisanje je i dalje dragoceno, ali treba da se koristi samo kada je neophodno i uvek treba da bude koncizno. Svrha komentara je da obezbedite dokument ako želite da se vratite i zapamtite šta ste uradili.

Velika i mala slova

Foto: Pixabay.com

Budite oprezni sa nekonzistentnom upotrebom velikih i malih slova u imenima varijabli i funkcija. Takođe, važno je napomenuti da korišćenje velikih i malih slova varira između jezika.

Koristite smislena imena varijabli i funkcija

Od suštinskog je značaja da se namera vašeg koda objasni, navodi Stivensova.

Ako imate dve varijable sa istim imenom na različitim mestima, to može da ometa tok vašeg koda. Izbegavajte greške u pisanju  imena svojih varijabli i ne koristite sleng.

Formirajte praktične konvencije o imenovanju. Većina kompanija ima svoje standarde. Moraćete da naučite kako da se prilagodite tim standardima, tako da je dobro da vežbate još u toku učenja.

Napravite plan rada

Nikada ne počinjite da pišete kôd bez plana: Pre nego što započnete da radite u programu, uverite se da razumete sve zahteve i šta treba da uradite.

Uzmimo na primer da pišete kôd za neku web stranicu. Morate da promislite prvo kakav je njen dizajn i da razumete kako će interno raditi. Kako će izgledati interfejs i kako će funkcionisati navigacija. Dizajnirajte test unapred.

Pokušajte da prekomerno ne komplikujete stvari

Vaš kôd mora da bude jednostavan, tako da može da se koristi iznova i proširuje. Što je jednostavniji kôd, to će biti manje bagova i manje vremena ćete provesti  u otklanjanju grešaka.

Iskoristite alatke za otklanjanje grešaka

Foto: code.edu.rs

Debageri su alati koji daju programerima mogućnost da lakše prolaze kroz kôd kako bi bolje i potpunije razumeli šta on radi. Ovaj korak je od presudne važnosti za program koji ne radi, ali je jednako važan i za program koji izgleda da radi dobro. Debager vam daje više informacija za rad, kada je potrebno da detaljnije razumete ono što vaš program radi.

Uvek čuvajte svoj rad

Možete koristiti Dropbox ili Github za sigurnije čuvanje rezervne verzije vašeg koda. Postoje jeftini sistemi koji „bekapuju“ čitav disk svake večeri.

Pokrenite testove tokom procesa razvoja

Uvek testirajte na glavnim pregledačima (browser) dok gradite svoj kôd kako biste izbegli iznenađenja. Ne ostavljajte testiranje za poslednji trenutak, savetuje Stivensova.

Nemojte da sumnjate u sebe

„Početnici su često ubeđeni da nisu dovoljno pametni za programiranje i misle da postoji specifična vrsta mozga koju moraju da imaju da bi u tome uspeli. Ali tako nešto ne postoji“, kaže Stivensova.

Dobro je biti oprezan, ali ako ste previše zabrinuti za greške u pisanju koda, nikada nećete naučiti. Što više grešaka popravite, više ćete novih stvari naučiti i saznati. Od vitalnog je značaja da naučite ne samo kako da rešite probleme, već i kako da ih rešite na različite načine. To je programiranje.

Ako želite karijeru u programiranju, danas sve potrebne veštine i znanja možete da steknete i putem edukativnih programa. Ali obratite pažnju, da biste zaista bili spremni za posao, obuka bi trebalo da traje najmanje 12 meseci. Više o takvim obukama kod nas možete da saznate na ovoj obrazovnoj instituciji.

(Telegraf.rs)