Samoubistva, menjanje pola, klitoris je postajao penis...Surova priča o dopingu i strašnim tajnama u Nemačkoj (FOTO)
U Nemačkoj se i danas ''naleće na zid'' kada je u pitanju doping
Sada o njemu kruže priče da je ''lud'', da je nedavno namerno izašao sa izjavama o dopingu kako bi što bolje prodao svoju autobiografsku knjigu, ali reči nekadašnjeg NBA trenera Džordža Karla i te kako imaju svoju težinu.
Pogotovo kada dođete do onog dela u kom se pominje Nemačka. Zemlja koja je, verovali ili ne, sinonim za nedozvoljene supstance. Zemlja koja je poznata po nacističkim eksperimentima o kojima nećemo sada govoriti, zemlja koja je još pre 40 i kusur godina imala stravičan plan i program za širenje dopinga među sportistima, zemlja koja je većinu svojih tajni i dan-danas sačuvala...
Zemlja koju je Karl pomenuo u svojim izjavama, a koja je nekada bila podeljenja na Istoču i Zapadnu. Kada je u pitanju doping, ne zna se koja je bila gora i surovija...
- Govorim o steroidima, ljudskom hormonu rasta i sličnim sredstvima. Očigledno je da se neki igrači dopinguju. Kako neki košarkaši sa godinama postaju mršaviji i spremniji? Kako se tako brzo oporavljaju od povreda? Zašto, dođavola, idu u Nemačku u pauzi između dve sezone? Sumnjam da je zbog kiselog kupusa, biće da se radi o novim nedozvoljenim sredstvima koje imaju u Evropi, a koje je teško otkriti - jasan je bio Karl.
ISTOČNA NEMAČKA - ŠTAZI TEROR, O-T TABLETA, LAJPCIG KAO ''CENTAR ZLA''
Tajna njihovog ''uspeha'' još godinama neće izaći na videlo. Prvenstveno zbog toga što je program o dopingu kontrolisala država. U slučaju istočne Nemačke, sportsku federaciju i eksperimente u okviru nje nadgledalo je lično Ministarstvo državne bezbednosti poznatije kao ozloglašeni Štazi.
Doping plan je bio potreban Istočnoj Nemačkoj kako bi kroz sport osigurala međunarodni ugled. Ipak su oni bili u senci zapadnog dela domovine.
Kako je sve počelo?
Steroidi i drugi suplementi došli su na ''red'' 1974. godine kada su se sastali lideri Istočne Nemačke i odlučili da je pomenuti međunarodni ugled kroz sport jako bitan. Ono što su smislili bio je državni plan ''14-25''. protokol koji je zasnovan na radu hemičara i farmaceuta u tajnoj laboratoriji u Lajpcigu. Jedan od bitnih rezultata je tableta pod nazivom ''Oral Turinabol'' koja je davana sportistima kako bi ojačali hormone.
Ukratko, tableta O-T je bila anabolički steroid izvađen iz testosterona. Ona je povećavala mišićnu masu i ubrzavala vreme oporavka. Omogućava sportistima da jače treniraju i imaju više snage. Poznato? Verovatno iz izjave američkog trenera Džordža Karla koju smo ranije pomenuli.
Samo što je tada akcenat više bio na ženama i njihovom korišćenju dopinga, jer su O-T tablete imale veći uticaj na njih. Logično, žene su imale manjak testosterona.
Devojke su kao veoma mlade (oko 12 godina) regrutovali iz cele zemlje i bez njihovog znanja redovno su ih kljukali tabletama i muškim hormonima kao deo obuke. Njihovi roditelji su takođe ''živeli u mraku'', a devojčice su polako počele da poprimaju muške osobine - muška kosa, produbljen glas, a zatim su usledile depresije, neplodnost, pobačaj, pa čak i smrt.
- Injekcije i tablete? Sve je to bilo normalno tokom treninga. Ništa nije bilo čudno u tome sve dok nešto nije počelo da se događa sa mojim telom. Nisam ličila na ženu, preko noći. Kada sam nosila suknju, zvali su me tranvestit ili gej - šokirano je svoju priču ispričala plivačica Istočne Nemačke Katarina Bulin.
Koliko je ''mrak'' vladao Istočnom Nemačkom što se toga tiče govori i podatak, kasnije otkriven, da je više od 3.000 Štazi agenata pratilo naučnike, trenere, pa čak i sportiste. To je značilo da su sportisti morali da budu oprezni šta su govorili. Postavljanje suvišnih pitanje automatski je povlačilo oštro kažnjavanje.
DOMINACIJA NA OLIMPIJSKIM IGRAMA, DEPRESIJA, SAMOUBISTVA, KLITORIS JE POSTAJAO PENIS SAM OD SEBE
Kada već ponovo pominjemo Štazi vratićemo se na početak, odnosno 1974. godinu kada je sve to ''zvanično'' krenulo. Nekoliko poverljivih dokumenata, koji su sačuvani nakon pada Berlinskog zida, goovre da je Štazi 1966. godine krenuo sa okupljanjem ekipe za ono što je usledilo. Stotine lekara i naučnika, kao i priznatih profesora, postavljali su podlogu.
Plan je dostigao vrhunac na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. godine kada su plivači i plivačice Istočne Nemačke osvojili 40 zlatnih medalja. Tada je američka plivačica Vendi Bolioli indirektno ukazala na eventualan problem sa dopingom.
- Mislili smo da su mašine. Bile su veoma jake i brze žene. Naša štafeta je bila sastavljena od četiri najbolje američke plivačice, a one su nas bez problema dobile. I pojedinačno - rekla je Vendi.
Pored plivanja, atletika je bila ta čiji su takmičari bili podvrgnuti doping planom. Svakako najpoznatija priča je ona vezana za bacačicu kugle Hajdi Kriger.
Imala je 11 godina kada je shvatila da je atletika njena ljubav. A takve stvari nisu prolazile nezapaženom 70-ih u Istočnoj Nemačkoj. Znala je da ''biti uspešan u sportu'' znači ''biti uspešan i u životu''. Trenirala je u Dinamu iz Berlina koji je pio pod patronatom Štazija.
Vredno je trenirala i uzimala ''neke plabve pilule'' misleći da su to vitamini. Naravno da nisu bili. To joj je pomoglo da sa 21 godinu osvoji zlato 1986. godine hicem 21.10 metara. Veliki uspeh za devojku koja je potom nestala.
Njen hitac je obrisan sa liste 2012. godine kada je otkriveno da plave pilule nisu imale ama baš nikakve veze sa vitaminima. Bila je to dobro poznatza O-T tableta. Svaka koju je ona dobijala sadržala je u sebi pet miligrama testosterona, a Hajdi ih je dnevno uzimala oko pet. Već sa 16 godina. Njen nivo testosterona je bio 37 puta veći nego u normalne žene. Posle godina depresije, neizvesnosti, sklonosti ka samoubistvu, Hajdi je 1997. godine odlučila da promeni pol - sada je Andreas!
Andres (nekada Hajdi) je najpoznatija žrtva dopinga, ali veliki broj sportista je platio ceh. Problemi sa jetrom i bubrezima su standardni. Mnogi imaju ili su imali krive kosti i zglobove. Sportistkinje imaju mušku bradu i dubok glas. Neke više nemaju klitoris, nego mali penis.
Depresija, bulimija i samoubistvo su zajednički za sve. Neplodnost i spontani pobačaji su se takođe podrazumevali. One koje su rodile često su rađale bolesnu decu. Decu sa paralizom, Daunovim sindromom...
ZAPADNA NEMAČKA - ČUDESNI DOKTOR IZ FRAJBURGA I TRAGOVI KOJE DRŽAVA I DANAS SKRIVA
Druga strana ''gvozdene zavese'' ništa manje nije bila surova. Ono što je Lajpcig bio za Istok, to je Frajburg za Zapad Nemačke.
Međutim, oni su se malo ralikovali od ''kolega'' sa istočne strane zida. A razlika je bila u tome što Zapadna Nemačka nikada nije imala zvanično ime za taj plan i uvek su negirali sve što se događalo.
Tako su, na primer, 1987. godine ''zanimljivim'' kmentarom objasnili smrt atletičarke Birgit Dresel. Imala je 26 godina i tokom jednog treninga samo je pala u agoniju i počela da vrišti. Tri dana kasnije je umrla. U njenom sistemu su našli 101 različit preparat.
- Tragična slučajnost - rekao je njen doktor Armin Klumper u narodu poznatiji kao '' čudesni doktor iz Frajburga''.
Zanimljivo je da je tajna Zapadne Nemačke zvanično otkrivena tek 2013. godine kada je jedan Univerzitet u Berlinu izneo dokaze da nije samo istočni deo bio grešan.
Doping je najviše bio rasprostranjen u periodu između 1970 - 1990. godine, a političari su sve vreme znali za to. Štaviše, odobravali su eksperimente. Studija je pokazala da je Vlada Zapadne Nemačke potrošila oko 10 miliona maraka na 516 naučnih istraživanja u cilju poboljšanja doping strukture.
Odrađena je i zvanična kontrola, sve je vuklo ka velikom skandalu, ali je ''preko noći'' dosta toga zataškano. Novinarski članci tvrde da je detaljan izveštaj kačio neke političare koji se i danas nešto pitaju u Nemačkoj.
Onoj zemlji koja se i danas pita ''Da li mračne tajne Zapadne Nemačke ikada izaći na videlo?'' Ubeđenja su mnogi da na to pitanje odgovor neće biti dat. Samo delić tajnih spisa postao je poznat, dok je od 2007. do 2016. godine formirana nezavisna komisija od šest članova koja će pokušati da otkrije istinu.
I posle devet godina, početkom marta ove godine, petorica od šest naučnika su dali ostavke tvrdeći da ne posediju nikakvu nezavisnost i da su ograničeni. U svojoj izjavi direktno su optužili prvog čoveka Univerziteta u Frajburgu Hansa Johena Šivera.
- Vi ste, gospodine Šiveru, odgovorni za neuspeh ovog istorijskog zadatka. Osvetljavanja mračnog perioda istorije Frajburga -navodi se u pismu.
Šiver je potom demantovao njihove tvrdnje, ali su se u medijima pojavile informacije da je Univerzitet iz godine u godinu postavljao barijere pred naučnike i njihov tim. Samo zato što nekome ne odgovara istina.
Istrage su bile ograničene i naučnisi su mogli samo da ispituju izvesnog Jozefa Keula, profesora sportske medicine iz tog doba. Sve do smrti 2000. godine tajne sporta Zapadne Nemačke su bile pod njegovim okriljem. Čuvao ih je.
Njegovom prošlošću počeli su da se bave tek kada je on umro, odnosno kada je otkrivena afera dopingovanih biciklista, a u koju je bio uključen doktor iz njegovog tima.
Ono što Nemačku sada koči za otkrivanje istine jeste činjenica da se država nikada nije bavila prošlošću pomenutog Armina Klumpera. Onog ''čudesnog doktora iz Frajburga''.
Kada pogledamo spise nemačkih medija koji su se podrobnije bavili tom temom, dolazimo do zaključka da je Klumper u tom svetu bio nešto kao ''Don Korleone''.
DA LI SU FUDBALERI ZAPADNE NEMAČKE BILI DOPINGOVANI 70-IH?
Biciklistički savezi su bili preplatnici dopinga 70-ih i 80-ih godina zahvaljujući Klumperu koji je svojim ''medikamentima'' pomagao i fudbalu Zapadne Nemačke, prenose tamošnji mediji. I to u onom dobu kada su Nemci bili evropski, svetski i olimpijski prvaci 70-ih godina.
Upravo je Klumperov život obavijen velom tajne koju Univerzitet u Frajburgu ne želi da otkrije. Zbog Klumperta su naučnici nailazili na barijere i nije im bilo dozvoljeno da nezavisno čeprkaju.
Onda nije ni čudo što je ''lopta stala na gol liniji''. Što su naučnici ustuknuli na slovo od završavanja izveštaja. Taj 1. mart 2016. godine je dan kada su doping zaverenici mogli da slave. Njihove tajne iz ranijih godina ostale su netaknute, što automatski znači da ih ni danas niko ne dira. Neometano mogu da rade.
A daleko od toga da ne rade. Da li je doping ili ne, ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo, ali u Nemačkoj danas postoje tretmani koje je Anti-doping agencija u SAD zabranila. Tu pre svega mislimo na ''Ortokin'', eksperimentalna medicinska procedura lečenje putem sopstvene krvi kako bi se telo brže regenerisalo i odmorilo.
Kobi Brajan je svakako najpoznatije NBA ime koji je dolazilo u Nemačku na ovaj tretman, a tu su još i Igudala, Bogut, Grent Hil, Trejsi Mekgrejdi, Džermejn O 'Nil, plus veliki broj NFL i golf igrača.
(Mario Marić)
Povezane vesti
Skandal! Svetska šampionka i finalistkinja Olimpijskih igara suspendovana zbog dopinga
Unija za integritet u martu kaznila čak 22 atletičara, uglavnom zbog dopinga
"Jokić je pokraden! Sada bi imao četiri MVP titule u nizu...": Legendarni trener žestoko udario na NBA
Poznati UFC borac suspendovan na četiri godine zbog dopinga: Evo zbog čega je ova odluka revolucionarna!
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Mara
Videli bismo rezultate, kad bi se Amerima uradio test na doping.
Podelite komentar
Deki
Nemačka je najveće zlo,Amerika većinom postala od nemaca i engleza mislim da je svima jasno
Podelite komentar
Mika
Glof igraci.. hahaha kakva pusta kondicija njima treba
Podelite komentar