Intervju, Nenad Borovčanin: Srpski sport u nokdaunu, svaki peti školarac trenira

Državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta Nenad Borovčanin, koji je kandidat na listi za poslanika SPS, govorio je za Telegraf o statusu srpskog sporta, Zvezdi i Partizanu, ali i mladima koji žele da treniraju u našoj zemlji.

Kako trenutno vidite stanje u srpskom sportu i koji su njegovi problemi?

Preporučujemo

- Srpski sport je odavno u nokdaunu, samo što to niko ne sme glasno da kaže. Problem je prevaziđen sistem, oronula i zastarela sportska infrastruktura, nedovoljno mogućnosti za decu i mlade da se bave sportom, nedostatak školskog sporta, naplata članarina, nedovoljno stručnjaka, vrlo malo sposobnih rukovodilaca ili menadžera saveza i klubova, ugrožena prava sportista, nedovoljna afirmisanost njihovih rezultata i ako bih nabrajao do deset bio bi to nokaut srpskog sporta.

Da li bi sve lakše moglo da se organizuje u srpskom sportu da nema ovako lošeg odnosa Partizana i Crvene zvezde?

- Dva velika kluba su važna za naš sport i kao takvi moraju biti najodgovorniji u svom radu i ponašanju. Mnogima su uzori za početak bavljenja sportom i načinom ponašanja, ali i san mnogih mladih sportista širom Srbije.

- Trenutno im se odgovornost ogleda kroz finansijske bilanse, afirmaciju članova upravnih odbora i trenera koji su u medijima duplo više od igrača, pretvaraju se u politički poligon umesto da budu mesto fer - pleja, tolerancije, punih tribina navijača - ne huligana, poznatih igrača zbog kojih će se deca baviti sportom. Oni moraju menjati način svog rada, uz asistenciju države, a ne političkih stranaka, sa konačnim ciljem da postanu zdravi, profitabilni i samostalni klubovi.

Postoje li predlozi u vašem planu kako bi srpski sport u narednom periodu raspolagao sa više novca koji bi bio usmeren na edukaciju najmlađih?

- U razvijenom svetu sport je profitabilna grana, gde se "vrti" više od 400 milijardi evra godišnje, dok je naš sport i dalje socijalni slučaj. Projekti za sportske objeke moraju biti povezani sa stambeno-poslovnim, turističkim, ugostiteljskim i zabavnim objektima, kako bi kao celina bili zanimljivi za javno-privatna partnerstva države i investitora.

- Država na taj način ne ulaže novac i dobija nove sportske objekte, a investitori ulazu kako bi bili vlasnici ostatka izgrađenog. Modernizacijom sportske infrastrukturne mape Srbije, imaćemo i veći razvojni potencijal sporta. Klubovi i savezi moraju početi modernizaciju svog rada, po ugledu na razvijene sportske subjekte u Evropi. Nedopustivo je da marketing bude zasnovan na članovima upravnih odbora klubova, a nalaženje sponzora zavisno od snage političara koji su u klubovima ili ih simpatisu.

- Za početak jasan pravilnik za sponzorisanje sporta od strane Javnih preduzeća. To je ogroman novac, koji se deli bez kriterijuma. Pravilnijom podrškom od strane Javnih preduzeća, sport bi bio konkurentniji, a deo novca bi svakako morao biti iskorišćen za školski, amaterski i besplatan sport.

- Ovakav model finansiranja trebalo bi da bude podrška klubovima da postanu samostalni, a ulaskom u EU neće biti ni dozvoljeno finasiranje profesionanih klubova od strane javnog sektora. Do tada moraju modernizovati svoj rad i biti sposobni za tržište sporta.

Šta bi konkretno trebalo uraditi kako bi školski sport potpuno zaživeo, dobio medijsku pažnju i bio jak oslonac srpskog sporta uopšte?

- Školski sport biće potpun kada u svakoj školi bude sportska sala, nekoliko sportskih sekcija, školska takmičenja na lokalnom, okružnom i republičkom nivou, redovni sistematski sportski pregledi i naravno edukovani treneri u sportskom i pedagoškom smislu, kako bi sport na taj način stvarao zdravo društvo, a roditeljima pomagao u vaspitanju dece i mladih. Da bi se to ostvarilo, mora postojati zajednički tim ministarstava nadležnih za omladinu i sport, prosvetu, zdravlje i lokalnu samoupravu, koji bi napravio jasan plan sa medijskom i finansijskom podrškom.

Da li razmišljate o tome da bi u Srbiji mnogo bolje bilo ulagati u bazične sportove, atletiku, plivanje, borilačke... nego praktično sav novac usmeravati na fudbal?

- Atletika, plivanje i gimnastika moraju biti sastavni deo nastavnog programa u školama, kako ne bismo imali društvo deformiteta. Rezultati koje je postizu Španovićva, Bekrić, Terzićeva, Kolašinac i ostali atletičari, dokazuju da vredi ulagati. Za početak završiti radove na izgradnji atletske dvorane.

U kakvoj je fizičkoj spremi prosečan srpski školarac? Imate li te informacije?

- Svaki peti mladi čovek se bavi sportom, što je poražavajuce za "sportsku naciju". Sport je najmoćnije oružje protiv deformiteta, bolesti, narkomanije, delikvencije, alkoholizma, ali i način da se stvori zdravo društvo, zdravih odnosa, radnih navika, tolerantnijeg duha... Zato je važan sistem u kojem se zna svačija uloga i odgovornost, a rezultat će biti zdrava nacija u svakom smislu.

Trend pravljenja otvorenih teretana je odlična stvar. Možemo li očekivati da se njihov broj poveća u 2014?

- Teretane na otvorenom i trim staze treba da ima svaki park u Srbiji. Njihova izgradnja nije skupa i to treba svaki gradonačelnik ili predsednik opštine da ima u svojim ciljevima. Novac mogu da ulažu i društveno odgovorne firme koje asfaltiraju u njihovim opštinama i gradovima, umesto što većinu njih obavezuju za privatne usluge.

Kao bivši bokser i uspešni sportista šta savetujete mladim atletama u Srbiji?

- Gledajte životu u oči i ne dozvolite da vaša mladost bude u tuđim rukama.

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici Telegraf Sport!

Takode nas možete pratiti i na našem Tviter nalogu @TelegrafSport

(Telegraf.rs)