VODI, VODI, SALE, VODI DO MEDALJE: Kako Đorđević motiviše celu košarku i srpsku naciju već 4 godine (VIDEO)
Srbija je ne na poslednja četiri takmičenja igrala četiri puta u polufinalu i dva puta u finalu sve pod vođstvom Saše Đorđevića
Možda je prerano za jedan ovakv tekst, jer košarkaši Srbije u petak (20.30 RTS) igraju polufinale Eurobasketa sa Rusijom, ali situacija ne može da bude bolja.
Biće ovo naše četvrto polufinale (nadamo se i treće finale) velikog takmičenja u poslednje četiri godne.
Preporučujemo
LOŠA VEST ZA ORLOVE: Branko Lazić zbog povrede završio Eurobasket!
Hrvati u čudu: Da Srbi pošalju trubače iz Dragačeva, dominirali bi na Eurobasketu! (FOTO)
Zato je, ipak, pravo vreme da se osvrnemo malo unazad i pogledamo šta se dešavalo poslednje četiri godine od kada je selektor Aleksandar Đorđević. Od momenta kada je izabran u novembru 2013. godine, hrabro je najavio uspon srpske košarke i jasan cilj: "Da pobedimo Španiju i da stalno igramo sa Amerikancima".
Mnogi nisu shvatili njegovu poruku koja je u širem smislu glasila da je cilj da se stalno igra protiv najboljih na velikim takmičenjima i u borbi za medalju kako bi se napredovalo.
- Samo ako igrate sa najboljima postaćete najbolji. Srbija mora uvek da ide na medalju - rekao je hrabro Sale, iako rezultati iz 2010. pa do 2013. nisu ukazivali da možemo to da uradimo.
Veliki deo javnosti koji obožava Đorđevića kao igrača skeptično je dočekao njegovo imenovanje za selektora, jer su smatrali da nije imao iskustva: samo harizmu, znanje i hrabrost. Međutim, on je počeo da pravi sistem, uveo neko nove igrače u selekciju (Jović, Raduljica, Birčević, Simonović) i počeo da stvara TIM.
Prvi ispit mu je bio najteži - da je bar imao kvalifikacije, pa da malo oseti tu tenziju vođenja reprezentacije, nego prvo pa - Mundobasket.
To takmičenje je odredilo njegovu trenersku karijeru. Kao i u igračkoj, kada je lucidnim trojkama donosio titule i pobede, tako je i od svog prvog takmičenja svojim lucidnim i hrabrim odlukama vodio tim do srebrne medalje.
Kada mu je Krstić rekao po saopštavanju spiska: "Sale, ja sam povređen, ne mogu da igram", odgovor je pokazao pobedničku crtu Đorđevića:
- Majstore, dođi trebaš mi samo za finale sa Amerikancima - rekao je selektor i tako kupio Krstića da i povređen nastupa za Srbiju.
Tako je i bilo: Krstića je štedeo u grupi, a onda je u polufinalu bio jedan od najboljih i doneo nam finale i meč sa Amerikancima.
Bilo je i problema na Mundobasketu, poraza u grupi i četvrto mesto, ali Saletova izreka "vatra u srcu, mir u glavi i osmeh na lice" najbolje pokazuje njegov sistem rada.
Raduljica je najbolje objasnio 2014. šta je to "naša igra" i kako treba da igra Srbija.
Posle velikog uspeha usledilo je Evropsko prvenstvo 2015. u Berlinu i Lilu, gde smo se "prošetali" kroz grupu igrajući najbolju košarku srušivši Špance, Italijane, Turke, Nemce i Islanđane. Očekivala se nova medalja, ali je izostala.
Neočekivan pad forme u polufinalu i jako dobra ekipa Litvanije su nas zaustavile na putu do finala, a onda i domaćin Francuska u borbi za bronzu. Bilo je to preko potrebno iskustvo za ovaj tim i samog Đorđevića.
No, ni to nije pokolebalo niti razočaralo Đorđevića. Svestan koliko je teško praviti kontinuitet jedne ekipe rekao je posle četvrtog mesta u Lilu jednu bitnu rečenicu.
- Daj Bože da stalno igramo polufinala na velikim takmičenjima. Nekada pobediš, nekad izgubiš, ali konstantno si u borbi za medalju i to je kontinuitet - rekao je Đorđević posle tog prvenstva.
Njegov sistem selekcije tima i odabir grača nastavio se i u 2016. godini, pre svega briljantnim plasmanom na Olimpjske igre, a onda i osvajanjem medalje podizanjem forme kad je najpotrebnije - u četvrtfinalu i polufinalu.
Još jedna srebrna medalja je osvojena, ponovo protiv "svemirskih" Amerikanaca, ali je cilj ispunjen - igramo sa najboljim timom za svetu već drugi put, i napredujemo.
Godina 2017. trebalo je da bude kruna generacije jer su bili spremni da na Eurobasketu 2017. dođu i do zlatne medalje. Đorđević je spremio paklenu ekipu na spisku sa igračima koji su prethodne tri godine osvojili dva srebra i igrali polufinale Eurobasketa, a u klupskim sezonama osvajali Evroligu.
Ali, desilo se nešto najgore po trenera jednog tima. Zbog povreda ostao je bez šestorice igrača (Teodosić, Bjelica, Nedović, Kalinić, Simonović, Raduljica) dok Jokić nije želeo da igra plašeći se povrede, a Stefan Marković se povukao posle Rija.
Bez sedam nosilaca igre sa Olimpijskih igara svaki drugi trener bi tražio alibi i rekao uspeh je ako prođemo grupu. Ali, ne i pobednik Đorđević. Kao što je i sam više puta istakao razlika između pobednika i gubitnika je u tome što gubitnik kaže "To je nemoguće uraditi", a pobednik kaže "To je nemoguće, ali ja ću to uraditi".
Zato nije kukao kada je ostao bez pola tima, nego je rekao i dalje: IDEMO NA MEDALJU!
Okupio je te momke, radio najbolje što može i što se ikada radilo i stvorio TIM. Tim koji ima lidera, ali koji igra za tim. Jer kao što se zna TIM nije skup najboljih igrača (videli smo to 2005. na EP u Beogradu), već skup igrača koji najbolje funkcionišu zajedno.
To je napravio Đorđević od skupa ovih igrača, koje su svi prežalili pre polaska na Eurobasket i pomirili se sa time da neće proći ni grupu.
Đorđević je ovde u Istanbulu bio najopušteniji do sada od svih takmičenja.
Osmeh mu nije silazio sa lica, šala posle svake utakmice čak kad se izgubi od Rusije u grupi i zagonetna izjava kojom je najavio da ćemo se možda ponovo sresti. I sreli smo se u polufinalu Eurobasketa. Naši momci su podizali formu iz meča u meč, a onda zgromili Italiju odličnom igrom i sada nastavljaju dalje.
Njegov sistem i filozofija igre se nisu promenili od početka rada: odbrana je obavezna, napad proizvoljan, to jest u napadu se igraju dogovorene kretnje i čita odbrana rivala sa puno utrčavanja iza leđa.
Za razliku od ranijih takmičenja gde je mogao da se osloni na više igrača koji su opasni košgeteri i u napadu mogu da iskreiraju poen (Teodosić, Raduljica, Bjelica, Bogdanović), sada je ostao samo sa Bogdanovićem, koji ima iskustva, ali tu nije napravio grešku koju bi mnogi treneri napravili. Bogdanu je dao da bude lider, ali ga usmerio i da igra za tim.
Podigao psihološki i igrački Lučića i Milosavljevića, iskoristio dobro kvalitete Birčevića i Štimca, Joviću ulio još više samopouzdanja, našao uloge Guduriću, Laziću i Miciću i krenuo na Eurobasket.
Kao nekada davno, kada je Đorđeviću, dok je igrao meč na Eurobasketu kada našem timu nije išlo, a legendarni Moka Slavnić dobacio: "Malo manje ti, malo više tim", Đorđević je to poslušao i dobili smo i utakmicu i osvojili titulu.
Ista je situacija sa Bogdanovićem sada i kao da mu je Sale preneo Mokine reči. Daje koševe, ali i vodi ekipu i pomaže i njima da budu bolji svojom organizacijom i liderstvom asistencijama. Što bi Italijani rekli u košarkaškom žargonu, Đorđević je od Bogdana napravio kesicu čaja.
Kad je ubaciš vodu sve postaje čaj. Samim tim što nije prebacio sve na njega i tražio da sam rešava sve i dase opterećuje poenima (što bi mnogi srpski treneri uradili, a onda tražili alibi), Đorđević je od njega napravio fenomenalnu mašinu koja skoro svaki meč može da ima tripl-dabl učinak, ali i da preuzme odgovornost kad je teško.
Zato sada pred Rusiju ne treba da strahujemo za ove momke. Znamo da će izvući poslednji atom snage iz sebe, znamo da će igrati kao TIM, a TIM dobija utakmice.
Rusija jeste dobra ekipa, takođe igraju timski, ali mislim da smo mi malo više tim nego što su oni. Predvodi ih Šved koji je prvi košgeter, ali to će biti izazov za 12 ratnika Saleta Đorđevića. Ustvari 11, jer Lazić ne može da pomogne, ali će bar da bodri, jer i to nešto znači.
- Čeka nas zahtevna utakmica, ekipa koja igra sigurnu košarku, izuzetno su spremni, i ovo je najbolja ekipa Rusije koju su doveli u poslednjih nekoliko godina uz apsolutnog lidera Šveda, koji je motor ekipe. Imaju i sjajne evroligaške igrače. Mozgov daje fizičku snagu i prednost - rekao je Đorđević.
Srbija je od samostalnosti 2006. samo tri meča na velikim takmičenjima igrala sa Rusijom. Dva puta je poražena (2007 na EP u grupi i 2011. na EP u četvrtfinalu) a pobedila je samo jednom 2009. na EP u četvrtfinalu.
Poslednji put kada se Đorđević susreo sa Rusima bilo je 1998. u finalu Svetskog prvenstva u Atini i tada je kao kapiten pobedio i doneo zlatnu medalju. Sada je takođe vođa, ali kao trener jedne mlade i gladne uspeha ekipe.
Mi jesmo vicešampioni sveta i Olimpijskih igara, ali ovo je jedan novi tim Srbije, sa novim igračima, ali sa istim ciljem- osvojiti medalju.
Najslađe je to uraditi protiv rivala koji te je pobedio u grupi.
(Izveštač Telegrafa sa Eurobasketa Dragutin Stojmenović)
Povezane vesti
Bogdan Bogdanović se "prijavio" za reprezentaciju: Želi da igra na Olimpijskim igrama u Parizu!
Pokuševski potvrdio dobre vesti za Pešića i Orlove: "Želim da igram za Srbiju"
"Davidovac će Durentu napraviti pakao": Poznati američki novinar bacio opasku na račun "Drim tima" i Srbije
Vasilije Micić želi da igra za Srbiju na Olimpijskim igrama u Parizu!
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Mnogo je kume...mnogo je
Sale "nacionale"....sa Bogdanom do zlata.Živela Srbija !!!
Podelite komentar
Mimi
Kako volim ovog coveka!!!!
Podelite komentar
Majstor
Svaka cast na tekstu ! Treba im podrska , a ne hejteri nezadovoljni svojim zivotima, pa im svi nasi sportosti krivi .... Ogroman uspeh je vec napravljen... Svaka cast ovoj ekipi i stvarno bi bilo lepo kao prvo zbog njih samih da se vrate sa nekom medaljom kao kruna ove ekipe koja je sastavljena odustankom mnogobrojnih ozbiljnih igraca.... i ovi su pokazali ozbiljnost i svaka im cast na tome.... SRBIJA , ZEMLJA KOSARKE ! BRAVO
Podelite komentar