KRALJEVIĆ MARKO: Priča o legendarnom Van Bastenu, najboljem i najtragičnijem napadaču u istoriji evropskog fudbala (VIDEO)

Marko van Basten u dresu Milana početkom devedesetih. Foto: Wikimedia Commons/MGA73

Marko van Basten se rodio 31. oktobra 1964. godine u Utrehtu, u istoimenoj provinciji u središnjoj Holandiji. Fudbal je počeo da trenira u svom rodnom gradu kada je imao samo šest godina, u jednom malom klubu po imenu EDO; nakon godinu dana prelazi u UVV Utreht, sportsko društvo u kojem će provesti devet narednih sezona.

Preporučujemo

Nakon kratkog igranja za treći lokalni klub, Elinkvijk, stigao je u Ajaks na leto 1981. godine. Na debi za "kopljanike" je ipak morao da sačeka; prilika mu se ukazala tek aprila 1982. a on je znao vešto da je iskoristi, postigavši gol za pobedu nad NEC-om od 5-0. Imao je 17,5 godina.

Naredne sezone je počeo da se probija u prvi tim i da dobro koristi svaku šansu koja bi mu se pružila, pa je tako odigrao 20 prvenstvenih utakmica i postigao devet golova, no, i dalje nije bio prvi napadač. To mesto je bilo rezervisano za Vima Kifta, u tom trenutku najboljeg evropskog golgetera.

Prozor mu se otvorio kada je Kift na kraju te sezone napustio klub i prešao u Pizu, u tada i mnogo nakon toga najmoćniju ligu na svetu, Seriju A. Postavši glavni igrač navale, Van Basten je u naredne četiri sezone odigrao 118 utakmica za Ajaks i postigao 112 golova. Nestvarni je to prosek od skoro jednog gola po utakmici.

U sezoni 1985/86. uspeo je da na 26 ligaških mečeva mrežu protivnika zatrese čak 37 puta (uključujući i šest golova u meču protiv roterdamske Sparte i pet u meču protiv Heraklesa), što mu je donelo Zlatnu kopačku. U svojoj poslednjoj sezoni u dresu amsterdamskog giganta uspeo je da postigne pobedonosni gol u finalu Kupa pobednika kupova protiv lajpciške Lokomotive, a te sezone protiv Den Boša postigao je i jedan od svojih najčuvenijih golova, one makazice u rašlje koje možete videti na klipu iznad.

Leta 1987. godine Silvio Berluskoni — koji je godinu dana ranije kupio AC Milan, spasio ga od bankrota i počeo da piše jednu od najlepših bajki evropskog fudbala — dovodi ga u redove rosonera, a naredne godine i njegove sunarodnike Ruda Gulita i Franka Rajkarda.

Ipak, prva sezona u Milanu nije bila spektakularna za Van Bastena, pošto je odigrao samo 11 mečeva, neprestano muku mučeći sa povredom članka. Međutim, da će naredna sezona biti potpuno drugačija postalo je jasno već na Evropskom prvenstvu 1988. godine u Zapadnoj Nemačkoj gde je bio najbolji strelac sa pet golova (het-trik protiv Engleske, gol u polufinalu protiv domaćina i onaj spektakularni volej u finalu protiv Sovjetskog Saveza koji možete videti priložen iznad).

Tako u sezoni 1988/89. Van Basten postiže 19 golova u Seriji A i dva u finalu Kupa evropskih šampiona protiv Steaue. Zlatnu loptu osvaja i 1988. i 1989. godine.

Sezone 1989/1990. nastavlja da blista i biva najbolji strelac italijanskog šampionata ("kapokanonijere", u slobodnom prevodu "glavni tobdžija"), a njegov Milan uspešno brani titulu evropskog prvaka u finalu protiv Benfike (podvig koji je uspeo da ponovi tek Real ove godine). Taj tim Milana biće nedavno proglašen za najbolji klupski tim na svetu svih vremena, a ondašnji italijanski mediji će mu dati nadimak "Besmrtni".

Ispod možete videti možda i najbolji gol glavom u istoriji fudbala, koji je postigao protiv Reala 1989. godine:

Skudeto je 1991. godine osvojila Sampdorija, a Marko van Basten se posvađao sa Arigom Sakijem. Berluskoni, genije kakav je bio, zbog toga otpušta trenera i dovodi Fabija Kapela koji naredne sezone kormilari rosonerima kao najveći car i vraća titulu na San Siro bez ijednog jedinog poraza u prvenstvu. Van Basten na svom nivou postiže 25 golova (u onako tvrdoj, klasičnoj Seriji A kakva je tada bila, to je podvig sam po sebi) i ponovo postaje kapokanonijere.

Novembra 1992. postaje i prvi fudbaler u Ligi šampiona kome polazi za nogom da četiri puta zatrese mrežu na jednom meču, a decembra meseca FIFA ga proglašava fudbalerom godine. Takođe, po treći put osvaja Zlatnu loptu (što je do tada bilo uspelo samo Krojfu i Platiniju).

Veći deo te sezone Milan je uspevao da ostane neporažen u Seriji A (bio je to niz od 58 mečeva), i uspešno je odbranio titulu, ali se u meču protiv Ankone povredio Marko van Basten. Vratio se onaj stari problem sa člankom zbog kojeg je morao da se podvrgne operaciji. Na terenu se ponovo obreo samo za nekoliko poslednjih kola, i za finale Lige šampiona koje je Milan izgubio od Marseja.

Niko toga nije bio svestan u tom trenutku, ali taj finalni meč je bio poslednji Van Bastenov u dresu AC Milana. Čitavu narednu sezonu je propustio zbog ove hronične povrede, nije učestvovao ni u onoj spektakularnoj pobedi nad Barselonom u finalu Lige šampiona 1994. kada su rosoneri iskasapili Katalonce pobedom od 4-0 (a Dejo Savićević lobovao Zubizaretu i postigao treći na meču te verovatno najlepši gol u istoriji finala tog takmičenja).

Istina, Marko se nadao da će igrati na Svetskom prvenstvu 1994. godine u Americi, ali su mu lekari Milana to zabranili kako ne bi omeo svoju rehabilitaciju. Nadao se i da će igrati za Milan u sezoni 1994/1995. ali je, kako je vreme odmicalo, postajalo jasno da od toga nema ništa.

17. avgusta 1995. čitav je fudbalski svet, ma, čitav svet, zanemeo kada je Marko van Basten objavio da se povlači i da više nikada neće igrati fudbal.

Priložen ovde je poslednji gol koji je Marko van Basten dao u dresu Milana, i uopšte u karijeri.

"Marko je bio najbolji napadač kog sam ikada trenirao", govorio je kasnije Fabio Kapelo. "Njegovo rano penzionisanje bila je smrtna nesreća za njega, za fudbal, i za Milan". Na pitanje ko je najbolji fudbaler kojeg je ikada gledao, Maradona je bio jezgrovit: "Negde je između Romarija i Van Bastena".

Danas se Van Basten i dalje smatra za jednog od najboljih napadača koje je svet ikada imao prilike da vidi. Visok, snažan, sa neverovatnom kontrolom lopte i pregledom igre, nestvarnim osećajem za gol i za pas, nestvarnim šutom, brzinom, agilnošću, lakoćom kojom je hvatao voleje i makazice, skokom zbog kog su drhtale protivničke odbrane.

Van Basten je, ukratko, bio hodajuću bomba. "Labud Utrehta", kako su ga zvali, 1999. je proglašen za šestog najboljeg fudbalera veka u izboru FIFA, a njegovi sunarodnici su ga 2004. imenovali za 25. najvećeg Holanđanina u istoriji (od fudbalera ispred njega je samo bio Johan Krojf).

Nakon povlačenja sa terena dugo mu je trebalo da se vrati u fudbal kao trener. Nakon jedne sezone na klupi drugog tima Ajaksa kao pomoćnik šefa stručnog štaba, prihvatio je poziv holandske reprezentacije i postao selektor.

Foto: AP/Tanjug

Potpuno je promenio tim, izbacio mnoge zvezde koje se nisu dovoljno trudile, i ostao neporažen u kvalifikacija za SP u Nemačkoj, ali je tamo ispao u osmini finala od Portugalije. Euro 2008. je prošao slično, Holandija je dobro igrala grupu, pobedila Italiji čak 3-0, ali je u četvrtfinalu ispala od Rusije.

Tada se Van Basten povukao iz reprezentacije (uz odličan skor od 35 pobeda, 11 remija i samo šest poraza) i potpisao ugovor sa Ajaksom, ali je dao otkaz nakon što nije uspeo da se izbori za učešće u Ligi šampiona.

Sledila je nova pauza pa epizoda u Herenvenu 2012. godine, da bi 2014. seo na klupu AZ Alkmara. Ipak, na samom početku te sezone odlučio je da se zbog stresa koji je ostavljao traga na njegovom zdravlju ipak prešaltuje i postane samo pomoćnik glavnog trenera. Klub je to prihvatio. Istu funkciju je imao u holandskom nacionalnom timu nešto kasnije, ali se povukao i sa nje.

Njegova trenerska karijera nije, dakle, bila blistava kao igračka, ali daleko od toga da je bio loš kao šef stručnog štaba. Uostalom, to nije ni važno jer trag koji je ostavio dok je bio fudbaler niko neće nikada moći da izbriše.

(O. Š.)