Dnevna doza istorije fudbala: Legendarni dvoboj Ajaksa i Liverpula pod velom guste magle u zimu 1966. stvorio evropske „kopljanike“ (FOTO)
U istoriji fudbala postoji mnogo utakmica koje s pravom nose epitet legendarnih, ali nema mnogo onih koje su status legendarnosti stekle, ne toliko zahvaljujući onome što se dešavalo na terenu, koliko zbog vremenskih prilika koje su ih pratile. Verovatno je na prvom mestu te liste „Magloviti meč“ koji su u Amsterdamu u zimu ’66. odigrala dva tada opskurna kluba, Ajaks i Liverpul, a koji je, može se slobodno reći, stvorio evropski Ajaks
U istoriji fudbala postoji mnogo utakmica koje s pravom nose epitet legendarnih, koje se pamte decenijama nakon što su odigrane, koje su u srećnim ili tužnim sećanjima ljudi u zavisnosti od toga kako su prošli njihov voljeni klub ili reprezentacija, ali nema mnogo utakmica koje su status legendarnosti stekle, ne toliko zahvaljujući onome što se dešavalo na terenu, koliko zbog vremenskih prilika koje su ih pratile.
Preporučujemo
Dnevna doza istorije fudbala: Najčuvenije povlačenje za dres ikada kao jedini način da se Mišel Platini zaustavi u bacanju magije (FOTO)
Fudbaler Partizana prvi u istoriji Kupa šampiona zabio četiri gola na meču: Najsočnija statistika vezana SAMO za igrače (FOTO)
Možda na prvom mestu te posebne „klimatske“ liste stoji odmeravanje snaga između domaćeg Ajaksa i gostujućeg Liverpula, odigrano na amsterdamskom Olimpijskom stadionu 7. decembra 1966. godine, pred 55.722 gledaoca, u sklopu osmine finala Kupa evropskih šampiona, nekih pola godine nakon Partizanovog izgubljenog finala na Hejselu protiv madridskog Reala. Toliko je čuven taj meč u zemlji lala i kanala, da imaju čak i posebno ime za njega: zovu ga „Magloviti meč“ (hol. De Mistwedstrijd).
Stvari je neophodno staviti u kontekst kako ne biste stekli pogrešnu sliku o značaju ovog dvomeča samog po sebi, u tom istorijskom trenutku: ni Ajaks ni Liverpul nisu tada bili ni približno ono što su postali tokom naredne decenije.
Šta više, Ajaks je bio praktično nepoznat van svoje zemlje. Kup šampiona je prvi put igrao u sezoni 1957—58, kada ih je mađarski Vašaš izbacio u četvrtfinalu ukupno sa 6-2, da bi u sezoni 1960—61. takmičenje završili već u kvalifikacijama, posle dvomeča sa norveškim Fredrikštadom. Naredne sezone su igrali Kup pobednika kupova, ali ih je u prvom kolu izbacio FK Ujpešt Doža.
Liverpul je prvi put u svojoj dugoj istoriji neki evropski kup igrao samo dve godine ranije, kada je u sezoni 1964—65. uspeo da stigne do polufinala Kupa šampiona, gde je zaustavljen od strane Intera ukupnim rezultatom 3-4. Naredne godine, na temelju osvajanja FA kupa, igrali su Kup kupova, i to vrlo uspešno: stigli su, naime, do finala tog nekada drugog po važnosti kontinentalnog takmičenja, ali su izgubili od Borusije iz Dortmunda sa 2-1.
Zbog toga je Liverpul ušao u ovaj meč, slobodno se može reći, kao apsolutni favorit, posebno što su „crveni“ imali u svojim redovima i engleske reprezentativce (poput Rodžera Hanta) koji su tog leta uzeli titulu svetskog prvaka na Vembliju protiv Nemačke, dok je pred Holandijom tek stajalo dokazivanje na svetskoj i evropskoj sceni.
Na sve to je još i Liverpulov menadžer Bil Šenkli išao u Holandiju da gleda „kopljanike“, i vratio se kući ubeđen u prolaz, budući da su ovi igrali slabo protiv „nekih autsajdera“. Koji je tačno Ajaksov meč gledao Šenkli, nigde se u izvorima ne navodi, međutim, to nije mogla biti kup-utakmica pošto je prva u toj sezoni odigrana tek 2. aprila 1967, kada je Ajaks u dvomeču šesnaestine finala tukao Fejenord 3-1.
Što se holandskog prvenstva tiče, zbog tajminga prethodnog kola Kupa šampiona Šenkli je mogao da gleda Ajaksovo gostovanje Go-Ahed-Iglsima koje su 30. oktobra dobili 2-3, satiranje Fejenorda sa 5-0 kod kuće u 12. kolu (to očigledno nije meč koji je gledao), 4-2 protiv fenjeraša Telstara, ponižavanje Groningena 3-8 u gostima, i eventualno mršavih 1-0 kod kuće sa davljenikom Fortunom, što je najbolji kandidat ali pošto se odigrao svega dva dana pre onog s Liverpulom nikako se ne uklapa u priču o tome da se na Ostrvo vratio samouveren.
Šta god da je gledao i šta god da je video, zavaralo ga je, ali to ne bi trebalo nikoga da čudi: ni ljudi iz Liverpula niti bilo ko drugi u Evropi nije tada shvatao šta se zapravo desilo u Ajaksu u godinu i po dana koji su prethodili ovom meču.
Naime, leta 1965. uprava je smenila engleskog trenera Vika Bakingema i na klupu dovela svog bivšeg centarfora, izvesnog Rinusa Mihelsa koji je do tog trenutka vodio samo amaterske klubove. Ovaj je odmah promenio taktiku na 4-2-4, akcenat u igri stavio na dodavanje i posed lopte, na presing, na stvaranje praznog prostora, na pokretljivost i lepršavost, dao punu slobodu Johanu Krojfu, i od tima koji se u sezoni 1964—65. borio za opstanak, kada je jedva preživeo osvojivši 13. mesto, stvorio šampiona.
Mi danas znamo da je Mihels — kojeg je FIFA 1999. proglasila trenerom veka, a londonski „Tajms“ osam godina kasnije najvećim posleratnim trenerom — stvorio totalni fudbal, ali ko je tada, dok se to dešavalo, mogao to znati, još u svetu na onom stepenu tehnološkog razvoja?
Ništa nije brinulo Engleze, čak ni to što je Ajaks ubedljivo tukao Bešiktaš u dvomeču sa 4-1, a Liverpul jedva izbacio rumunski Petrolul iz Ploeštija (bilo je 3-3 nakon dvomeča pa je morala da se igra majstorica, koju su dobili 2-0), nije upalilo crvenu lampicu na Enfildu. Kasnije ćete videti da nisu čak ni događaji u Amsterdamu.
E sad, Ajaks je svoje mečeve u to doba igrao na stadionu „De Mer“ koji je tada mogao da primi do 30.000 gledalaca, ali je interesovanje za meč bilo toliko, da je odlučeno da se igra na većem Olimpijskom stadionu.
Tokom čitava 24 časa pre prvog sudijskog zvižduka, prestonica Kraljevine Holandije (da, prestonica) trpela je snažnu ofanzivu guste magle koja se spustila na grad: ono što se dešavalo može se jedino ofanzivom nazvati.
Bilo je čak i predloga da se meč zbog toga odloži, što se Bilu Šenkliju više sviđalo od mogućnosti da se odigra sutradan, jer ga je čekao važan dvoboj sa Mančester-Junajtedom tog vikenda (na Old-Trafordu će Liverpul do 90. minuta voditi 0-2 golovima Ijana Sent Džona, ali će Džordž Best u 90. zabiti dva puta, drugi iz penala; Junajted će na kraju uzeti titulu, a Liverpul će biti peti). Na kraju je italijanski sudija Antonio Zbardela odlučio da se meč odigra, uprkos činjenici da je vidljivost bila oko 45 metara: drugim rečima, sa gol-linije se nije videlo dalje od sredine igrališta.
„Superjevreji“ su odlično počeli. Igrao se 3. minut kada je Krojf ubacio loptu iz auta, nakon čega je neko prosledio u šesnaesterac; golman „crvenih“ Tomi Lorens je bio na prvoj stativi pa je krenuo na drugu, ali nije stigao da spreči debitanta Kesa de Volfa da zabije za 1-0.
Toliko se ništa nije videlo da je publika na tribinama slavila u talasima, i kako bi ko shvatio šta se desilo: oni blizu tog gola su počeli prvi, a ostatak stadiona je reagovao na njihovo radovanje.
Liverpul je u 12. minutu imao šansu da poravna rezultat preko Hanta, ali je Gert Bals na golu domaćih dobro reagovao. Međutim, Ajaks je nastavio da napada: u 17. minutu Šak Svart je predriblao trojicu protivničkih fudbalera i dodao ka Klasu Nuningi koji je opalio, ali je Lorens u prvi mah odbranio; međutim, lopta se odbila od njega i naletela na Johana Krojfa koji je zatresao mrežu za 2-0 (prvo pravilo fudbala: nikada ne odbijaj loptu blizu Johana Krojfa).
Uslovi za igru su bili toliko nemogući, da kada je pri jednom prekidu tadašnji pomoćnik menadžera Bob Pejzli (čovek koji je kasnije doneo „crvenima“ tri Kupa šampiona kao šef struke) ušao na teren da vidi šta se dešava sa povređenim igračem, za njim je ušao i Bil Šenkli a da to niko od sudija i delegata nije video; pre nego što je primećen, uspeo je da podeli instrukcije nekolicini svojih fudbalera.
U 39. minutu Tomi Smit je faulirao Krojfa nešto izvan kaznenog prostora Liverpula i Fric Sutekov je izveo odličan slobodnjak, ali je Lorens odbranio. Međutim, lopta mu se ponovo odbila i neko je šutirao po drugi put, ali je Lorens opet odbranio; na kraju se odbila ispred Klasa Nuninge koji je zabio za 3-0 (drugo pravilo fudbala: nikada ne odbijaj loptu blizu Klasa Nuninge).
Okolnosti pod kojima je Ajaks postigao svoj četvrti gol na najbolji način ilustruju ludilo pod kojim se utakmica igrala. Naime, negde pred kraj poluvremena sudija je dunuo u zviždaljku a Šak Svart je pretpostavio da je svirao kraj prvog dela, pa je krenuo ka svlačionici; zaustavili su ga redari i ukazali mu na činjenicu da se i dalje igra; on je utrčao natrag na teren, izveo prodor i centrirao, a Nuninga je povisio na 4-0.
Gledalište je u drugom poluvremenu, uslovno rečeno, moglo da vidi dominaciju Liverpula koji je saterao Ajaks na njihovu polovinu tokom većeg dela tog perioda, ali gosti nisu bili kadri da iz te inicijative išta pozitivno izvuku. Smit je imao šansu da zabije sa 23 metra, ali je Bals odbranio; šansu je imao i Ron Jits u 61. minutu, ali sa istim ishodom. U tom periodu pokazane su i dve javne opomene: Smitu, i Ajaksovom Beniju Muleru.
Onda je u 73. minutu Liverpul preko Džofa Stronga nakon kornera imao još jednu šansu, ali je lopta otišla preko gola. Liverpul je sahranjen nakon što je Henk Grot povisio na 5-0 izvrsno izvedenim slobodnim udarcem, ali su u 90. minutu gosti ipak nekako preko Laulera, na jedvite jade, postigli počasni gol i smanjili na 5-1. No, slaba je to uteha bila.
Bio je to debakl Liverpula, nanet od strane Ajaksa, pod maglenom zavesom: najveći njihov debakl u Evropi do dana današnjeg. Nakon utakmice, Bil Šenkli je i dalje bio ubeđen da će Liverpul proći dalje, a šok u Engleskoj je bio toliko veliki da mu je štampa poverovala i konačnu pobedu uzela kao izvesnost. Stvari se nisu tako odigrale.
Prvo poluvreme revanša bilo je bezgolno, ali je onda u 49. minutu prednost Ajaksu doneo Krojf. Hant je izjednačio šest minuta kasnije, ali je Krojf ponovo zabio u 71. minutu. Tada je već svima odavno moralo biti jasno da je priča završena, iako je četiri minuta pre kraja Hant opet poravnao i postavio konačnih 2-2.
Ukupno, Ajaks je tukao Liverpul u tom drugom kolu te sezone Kupa šampiona sa 7-3, a engleski klub se od te šamarčine nije oporavio narednih deset godina. Sledeću su titulu državnog prvaka osvojili tek 1973, da bi potom u Kupu šampiona bili poraženi u osmini finala od naše Crvene zvezde sa 4-2 (2-1, 2-1).
Narednu titulu u Engleskoj su uzeli u sezoni 1975—76. i tek su onda, 1977, uspeli da osvoje prvi naslov evropskog šampiona (koji su potom i odbranili): deset i po godina nakon maglenog potopa u Amsterdamu.
Sa druge strane, što se Ajaksa tiče, premda je nakon Liverpula u četvrtfinalu zaustavljen od strane Dukle iz Praga rezultatom 2-3 (1-1, 1-2), i premda su 1969. izgubili finale od Milana 4-1, i premda su na prvu titulu evropskog prvaka morali da čekaju do 1971. (nakon toga su uzeli još dve u nizu), ovaj „Magloviti meč“ se može tretirati kao utakmica koja je stvorila evropskog giganta Ajaksa.
„Utakmice s Liverpulom za mene su bile važan trenutak za priznavanje i prepoznavanje na međunarodnom nivou. Ne samo prva utakmica, jer to je mogla biti slučajnost — zbog vremenskih prilika, i tako dalje. Ne, igra koju smo prikazali u Liverpulu pod teškim okolnostima — nikada nisam video tako jektičavu situaciju. Izvukli smo remi 2-2, a da nijednog trenutka nismo imali problema. Za mene, to je bio dokaz da smo na međunarodnom nivou“, govorio je pokojni div fudbala Rinus Mihels.
Odmah nakon Dukle, Mihels je pretumbao Ajaksov tim. Tona Pronka je iz odbrane prebacio u vezni red, a onda prodao kapitena Sutekova kojem je zamenu našao u aktuelnom vicešampionu Evrope, Partizanu: doveo je Velibora Vasovića i dao mu kapitensku traku, čime je ovaj postao prvi stranac u istoriji Ajaksa koji je imao tu čast.
„Superjevreji“ su naredne četiri sezone dominirali „Časnom divizijom“, kako glasi bukvalan prevod reči „Eredivisie“ sa holandskog (premda je Fejenord uvek bio tu negde blizu, sa nekoliko bodova zaostatka), nakon čega su, kao što već rekosmo, posle poraza u finalu KEŠ-a 1969. godine od Milana (kada je Vasović bio jedini strelac za njih) u periodu 1971-1973. uzeli i tri uzastopne titule evropskog prvaka.
VIDEO: Ajaks 5-1 Liverpul, osmina finala Kupa evropskih šampiona u sezoni 1966—67. Holanđani ovo odmeravanja snaga između dva buduća giganta evropskog i svetskog fudbala nazivaju „Maglovitim mečom“
(O. Š.)
Povezane vesti
Čudno kolo u Premijer ligi: Arsenal ispustio priliku za vrh tabele, Aston Vila slavila u gostima
TIKET DANA: Očekujemo da pljušte golovi na ovim utakmicama Lige Evrope i Lige konferencija
Nema više "akcija": Lanac supermarketa objavio da više neće promovisati proizvode od svežeg mesa
Bivši igrač Liverpula priznao da nije mogao bez kokaina: U početku to radite jedan dan, zatim drugi, a onda...
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
