Bili su odlični košarkaši, ali baš kada je trebalo da postanu još veći, završili su karijere u 30. godini! (VIDEO)

Srbija je zemlja košarke i ma kako ova floskula zvučala otrcano, to je tako. Već skoro 60 godina traje narodna radost oko uspeha naših košarkaša od kada su osvojili prvu medalju na EP.

Preporučujemo

>>> Došao je u Partizan kao veliki talenat, sa 18 igrao Evroligu, a onda je nestao! Evo gde je i šta radi sada! (VIDEO)

Euforija oko mladog Nikole Jokića (21) koji hara NBA ligom dovoljno govori kako smo oduvek imali, i imaćemo neverovatne talente.

Međutim, problem je u tome da li mi znamo da ih sačuvamo i usmerimo na pravi put. Jokić je samo statistička greška koja nam se dogodila, jer dečko do 15 godine nije ni igrao košarku, a onda je za samo tri godine prešao neverovatan put od juniora do uzdanice Mega leksa i sada Denvera. Srbija ima mnogo talentovanih dečaka kojima se već sa 12 godina predviđaju neke velike visine, ali mali broj njih uopšte dođe do toga da živi od košarke.

>>> Partizan ga doveo kao najvećeg talenta, a onda je otišao u Zvezdu i postao kapiten! Evo gde je i šta sada radi! (VIDEO)

Čak i oni koji se probiju i dođu do nekog velikog kluba vrlo često  zbog povreda ne uspeju da ostvare pun potencijal.

Imali smo i mnogo takvih talenata kojima je predviđana velika karijera, ali su neki od njih svoju košarkašku priču pre 30 godine.

Praktično, u godinama kada treba da pruže najviše i svoj maksimum, oni su odlazili u penziju. Smatra se da košarkaši imaju najbolje učinke između 28 i 33 godine, ali sve je to individualno, neko sazri i ranije.

>>> Delije su ga mrzele zbog trojke iz auta, a onda je Drobnjak rekao nešto o Zvezdi što će oduševiti sve! (VIDEO)

To nije bio samo njihov problem već i problem sistema sporta u Srbiji to jest nemanje sistema. Mladi sportisti se vrelo rano od takozvanih "trenerskih stručnjaka", guraju u "vatru" seniorske košarke, gde je intenzitet treninga i obim utakmica mnogo veći i tu sagore, dožive neke sitne povrede koje kasnije postanu velike, a posle ih godinama vuku i na kraju dođe vreme za "Zbogom košarci"

Foto: youtube/printscreen/Partizan video materijal

Praktično oni već u 30 godini imaju po 12- 15 godina igranja seniorske košarke, sa dva treninga dnevno 60 utakmica i više godišnje što je ozbiljan staž.

Svaki ozbiljan stručan trener koji poznaje fiziologiju, anatomiju, psihologiju će vam reći da do 18 godine igrači treba da treniraju (ekipno, ne računa se kad neko radi sam individualno za sebe) do najviše pet puta nedeljno plus utakmica ( u mlađim selekcijama 3 +1). A kod nas deca sa 14 godina već imaju dva treninga dnevno. Šta mislite kako se to odražava na njihovu muskulaturu koja se razvija? Zato i  ne čudi što se često javljaju povrede jer se gura telo preko granice mogućnosti.

Drugi problem je zasićenost košarkom, jer kad nešto radite 15 godine dva puta dnevno, dođe do zasićenja. Ali, da krenemo redom.

POVREDE DOSTA UTIČU NA POVLAČENJE IGRAČA

Poslednji u nizu koji su rekli zbogom prerano su Zoran Erceg  i Kosta Perović (obojica rođeni 1985 godine) dva momka na pozicijama visokih igrača.

Perović je još kao klinac debitovao sa 17 godina kada je povremeno ulazio u igru kod Duška Vujoševića. Sa visinom od 218 i dobrom košarkaškom inteligencijom trebalo je da postigne mnogo više. Međutim, ulazak rano u seniorske vode, jak treninzi na njegovu visinu izgleda su imali kontraefekat.

Ipak, nije imao toliko lošu karijeru.

Foto: Profimedia,

Bio je i u NBA u Golden Stejtu, ali kratko jednu sezonu, zatim Valensija, Barselona, Unikaha i Jenisej. krug je zatvorio povratkom u Partizan u 30 godini 2015. godine, ali se posle teške povrede kolena povukao definitivno.

Erceg je zbogom rekao nedavno pre nekoliko nedelja, ali posle godinu i po dana ne igranja. Poslednji nastup imao je u septembru 2015 na Eurobasketu u dresu Srbije.

Osim za FMP igrao je za Bešiktaš, CSKA, Olimpijakos i Galatasaraj. Imao je potencijal da bude najbolja evropska četvorka, nešto poput Dirka Novickog, ali očigledno da nije mnogo bio zainteresovan za treniranje i igranje posle 30 godine.

On jedini nije imao ozbiljnu povredu da bi zbog nje prestao da igra, verovatno je u pitanju zasićenost košarkom.

Foto: AP/Tanjug

MOGAO JE DA BUDE NAJBOLJI ŠUTER EVROPE

Poseban primer je Uroš Tripković koji je sa 29 godina završio karijeru, a trebalo je da postane najbolji šuter Evrope. Ipak, česte povrede operacije oba kuka naterale su ga da ranije završi bez iole ozbiljnijeg angažmana. Igrao je za Huventud, Unikahu, Valjdadolid, Fenerbahče, Kremonu.

U Partizanu je u prvi tim ušao sa 16 godina, 2002. godine kod Duška Vujoševića i jedno vreme je imao dober role i izborio je i reprezentativni status (Eurobasket Poljska 2009- srebrna medalja) ali posle toga zbog povreda nije mogao da da svoj maksimum. Prava šteta jer takav šut malo ko u Evropi je imao.

Još jedan u nizu, Miloš Vujanić, je imao dobru karijeru, bio je šampion Evrope sa Panatinaikosom, i prvak sveta sa reprezentacijom Jugoslavije 2002. u Indijanopolisu.

Igrao je posle Partizana gde je stasao u vrhunskog igrača u velikim klubovima Fortitudo, Barselona, Panatinaikos Efes Pilsen, i šteta je što su ga povrede kolena omele da ima još bolju karijeru. Posle 2009. tavorio je u Mursiji i Panioniosu gde se ponovo povredio (polomio nogu)  baš dva dana pre povratka u Partizan 2011 godine kada je imao 30 godina i dva meseca. Nakon toga je završio karijeru.

Print skrin: Youtube

Poslednji na listi (mada još  nije zvanično završio karijeru) je predsednik Partizana Nikola Peković (30) koji već godinu i po dana ne igra u MInesoti zbog povrede.

Njegove nedavne izjave ukazuju da se verovatno neče ni vraćati na teren. Na svu sreću imao je odličan ugovor za razliku od ostalih pomenutih igrača pa je uspeo da zaradi mnogo novca.

- Nadali smo se da će dobro odreagovati. Bilo je dobrih dana, ali i dosta onih u kojima stvari nisu išle kako smo planirali - rekao je trener Minesote Tom Tibodo.

Verovatno ima još dosta igrača koji su završavali karijere, ali smo se opredelili za one malo poznatije u ovom tekstu.

(D. Stojmenović)