Kako je Krcun bio strah i trepet za dovođenje igrača u Zvezdu?

Nekadšnji as OFK Beograda, Spasoje  Paja Samardžić, zvanično najbolji jugoslovenski fudbaler s početka šezdesetih godina prošlog veka, ispričao je zanimljivu priču o svom neuspelom transferu u Crvenu zvezdu u kome je učestvovao i moćni političar iz šezdesetih godina prošlog veka Sloboan Penezić Krcun.

Preporučujemo

Samardžić je za Ekspres ispričao priču o jednom od šest pokušaja da postane igrač Crvene zvezde

-Preko nekih posrednika dogovoren je sastanak Crvene zvezde i mene. Rečeno mi je da će doći Slobodan Penezić Krcun, tadašnji predsednik Republičkog izvršnog veća. Miljanić je imao tu određenu posredničku ulogu. Izabrali su “Maderu”, zvezdaški restoran. Tu su sedeli svakog dana, između ostalih, Aca Obradović, Miljan Miljanić i Ljuba Tadić. Kuću su mogli da promaše ali “Maderu” nikako! Iskren da budem, nisam voleo “Maderu”, niti sam u nju često zalazio jer su je neki tada prisvojili. Za naš sastanak izabrali su je namerno. Neka vidi publika, neka priča. Mene baš briga, gledao sam svoja posla.

- Ulazim u ‘Maderu’ i osetim na potiljku poglede koji me prate. Pitaju se šta ću ja u ovom zvezdaškom gnezdu. Idem pravo za sto za kojim su Krcun, Miljan i još dvojica članova uprave crveno-belih. Sednem. Oni su pričali a ja sam rekao samo jednu rečenicu, koja je još te večeri prostrujala gradom. Lavina je krenula. Znao sam kroz šta moram da prođem.

Printskrin: Youtube

- Voleo sam Zvezdu, osetio sam da je momenat da zaigram za nju. Veliki klub mi je bio ideja vodilja još od dana kad sam u Karavukovu kod Odžaka čistio kopačke bratu, a zauzvrat dobijao fudbal koji je on kao kapiten Poleta nosio kući posle utakmica. Znao sam da sad o mojoj sudbini odlučuju Krcun, s jedne strane, i šef Udbe Životije – Srba Savić, s druge strane. Samo nisam znao koliko su oni udaljeni u fudbalu.”

- Trajao je razgovor oko sat vremena. Šta sam mogao da kažem već: “Prihvatam, pristajem”, uz molbu da oni završe sve ostalo. Nemaš slobodu kretanja, ne možeš da odlučiš gde ćeš i šta ćeš. Tad sam shvatio kako sam veliku grešku napravio što nisam imao kuraži da odem u Hajduk, pa posle bi bilo i pregovora i razgovora. Desilo se da je, kad me je zvao Fulgozi u Hajduk, Skoblar došao u OFK Beograd iz Zadra. Splićani su ga odbili na treningu, pa ga golman Perica Radenković, koji je služio vojsku u Zadru, dovede kod nas.

Posle boravka u Maderi, ljudi iz OFK-a nisu imali blagonaklon stav

– Očekivano. Ceo Beograd znao je za to sa Krcunom. Odmah je prohujalo prestonicom. A kad sam se sutradan pojavio u OFK-u, sretnem sekretara, jdnog divnog čoveka Milorada Lišanina, koji hukće: “Digla se velika hajka, buka. Svi se pitaju šta ćeš ti sa zvezdašima. Ne znam kako ćeš proći!” Posle treninga pozvali me na razgovor. Pričaju kako nije lepo da se nalazim… Odgovorio sam: “Znate šta, ja nisam mogao da odbijem. Ceo svet zna da sam zvezdaš i da Zvezda hoće da me dovede!” Sa Partizanom nisam imao nikakav kontakt. U OFK Beogradu ništa nisu smeli da preduzmu prema meni jer pričao sam sa Krcunom.

Printskrin: Youtube/Mihajlo Kolosnjaji

Zašto Krcun nije preduzeo nešto više po pitanju realizacije, makar da je nekog svog čoveka zadužio?

– Krcun je, ne treba isticati, veoma hrabar čovek, ali izgleda da se plašio otvaranja nekakvog fronta protiv Životija – Srbe Savića. Srba je bio šef Udbe, ministar policije. Najpametnije bi bilo da su se njih dvojica našli i dogovorili. Otvoreno sam rekao Krcunu: “Evo, pozovite ih i dogovorite se, ja sutra potpisujem za Zvezdu. Dao sam reč, zvezdaš sam i hoću da igram za Zvezdu.” Krcun je u Srbiji bio jaka marka sve do sumnjive pogibije u jesen 1964. godine na Ibarskoj magistrali.

I kad se završila Vaša potraga za Zvezdom?

– Poslednji poziv bio je 1966. godne, Tad se, 1. jula, desila ona nesreća na Brionima kad je Srbija smenila Leku Rankovića. Smatram da je to strahovita politička tragedija Srbije i srpskog naroda. Žestok udarac za klub. Nedugo posle pozove nas Miša Pavićević, a bili su tu Živko Mučalov, direktor “Energoprojekta”, te Boža Tomić, predsednik opštine Novi Beograd, i još neki, a sve ljudi koji su bili na dobrom glasu kao privrednici.

- Svojevremeno je doktor Aca Obradović rekao kako bi radije uzeo upravu OFK-a nego Skoblara i Samardžića. Aca menadžer voleo je pare, pa je ekonomskim argumentima obrazložio stav: “Lako ću ja posle sa takvim finansijerima kupiti obojicu.” Nakon pada Rankovića u klubu je zavladala komorna atmosfera. Pavićević skoro kroz suze kaže: “Momci, mi smo pukli, nemamo dinara, možete da idete gde god hoćete, ali članovi uprave mole vas samo da ne idete u Zvezdu ili Partizan - rekap je Samardžić.

Veo intervju pročitajte na onlajn izdanju Ekspresa

(Telegraf.rs/Izvor: EKSPRES)