Kako je saopšteno, Zubkov (29) je sa čelnicima kluba čiji je trener Marko Nikolić potpisao ugovor do juna 2030. godine.

Zubkov, koji igra na krilnim napadačkim pozicijama, proveo je prethodnih godinu i po dana u turskom Trabzonu, a ranije je igrao i za Šahtjor iz Donjecka i Ferencvaroš.

Marko Nikolić je sa AEK-om uspeo da osvoji prvenstvo Grčke i naredne sezone igraće kvalifikacije za Ligu šampiona. Zubkov je prvo pojačanje atinskog kluba za narednu takmičarsku godinu.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Prema saopštenju kompanije, prvi proizvodni gas dobijen je iz bušotine sa platforme Vest Čirag, čime je otvorena nova faza razvoja ležišta koje je do sada bilo poznato prvenstveno po proizvodnji nafte.

Procene pokazuju da polje ACG raspolaže sa najviše četiri biliona kubnih stopa gasa, uz potencijalno povećanje do šest biliona kubnih stopa.

Novi proizvodni gas i kondenzat biće transportovani kroz postojeću infrastrukturu do terminala Sangačal, odakle se energenti dalje distribuiraju, dodaje MOL grupa

Projekat je realizovan u okviru zajedničkog ulaganja u kojem učestvuju azerbejdžanska državna kompanija SOCAR i britanski energetski gigant BP, koji je i operater konzorcijuma, dok MOL drži treći najveći udeo u projektu.

MOL je ušao u projekat 2020. godine, kada je preuzeo 9,57 odsto udela u ACG polju i 8,9 odsto udela u naftovodu Baku-Tbilisi-Džejhan (BTC), koji transportuje sirovu naftu do mediteranske obale u Turskoj.

Kompanija navodi da polje ACG trenutno čini oko 14 odsto ukupne proizvodnje i 26 odsto rezervi MOL grupe, kao i da ima značajnu ulogu u snabdevanju rafinerija u srednjoj i istočnoj Evropi, objavljeno je na veb stranici mađarske kompanije.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Vatrogasci su pozvani oko 4,20 časova na lokaciju u ulici Vest Bej Roudu nakon što su lokalni stanovnici prijavili da se čuju eksplozije.

Vatrogasna i spasilačka služba Hempšira i Ostrva Vajt saopštila je da su u požaru potpuno ili delimično oštećena 33 hibridna vozila, preneo je Daily Mail.

Međutim, veruje se da su automobili zapravo bili električni modeli E5 kineskog proizvođača Jaecoo, čija početna cena iznosi 27.505 funti po vozilu.

Fotografije pokazuju veliki broj vozila sa ozbiljnim oštećenjima, dok su neka potpuno izgorela. Istovremeno, ogromni crni oblaci dima uzdizali su se u vazduh.

Na vrhuncu intervencije na terenu je bilo raspoređeno deset vatrogasnih vozila, dve cisterne za vodu, jedna platforma sa vazdušnim merdevinama i više pomoćnih vozila. Stanovnicima je savetovano da drže zatvorene prozore i vrata. Nije prijavljena nijedna povreda.

"Probudila me eksplozija oko 3.30 ujutru. Posle nekog vremena ustao sam da vidim šta izaziva toliku buku i tada sam ugledao dim. Pozvao sam vatrogasce oko 4.20 i rečeno mi je da je incident već prijavljen. Automobilske sirene i eksplozije bili su prilično glasni. Oko 5.40 izgledalo je kao da je požar ugašen. Dim je bio veoma gust i imao je kiselkast miris", rekao je jedan lokalni stanovnik.

Kompanija Associated British Ports, koja upravlja dokovima, saopštila je:

"Došlo je do požara u prostoru za skladištenje vozila u zoni Zapadnih dokova luke Sautempton. Svo osoblje je bezbedno i svi su evidentirani. Požar je uglavnom stavljen pod kontrolu i zahvatio je oko 25 vozila".

Na veb-sajtu kompanije, dokovi u Sautemptonu su opisani kao "luka broj jedan za rukovanje vozilima u Velikoj Britaniji, koja obrađuje 600.000 vozila godišnje".

"Jaecoo" je podbrend SUV vozila najvećeg kineskog izvoznika automobila "Chery". Model E5 Electric koristi litijum-gvožđe-fosfatnu bateriju od 61,1 kWh i ima zvanični domet od 248 milja.

Automobil "Jaecoo 7" ove kompanije dobio je nadimak "Temu Rendž Rover", ali su ga fanovi hvalili zbog niske cene u poređenju sa luksuznim SUV vozilima.

U martu, "Jaecoo 7" je bio najpopularniji novi automobil u Velikoj Britaniji i postao je najprodavaniji novi automobil 2026. godine do sada, na osnovu najnovijih podataka Društva proizvođača i trgovaca motornim vozilima (SMMT).

Samo u martu je registrovano ukupno 10.064 "Jaecoo 7". Uprkos tome što je u prodaji tek u januaru 2025. godine, prošle godine je prodato 26.048 komada modela "Jaecoo 7", što ga čini četvrtim najpopularnijim maloprodajnim automobilom u Velikoj Britaniji.

(Telegraf.rs)

Dinar će prema evru biti nepromenjen u odnosu na pre mesec dana, na godišnjem nivou biće niži za 0,1 odsto, kao i od početka godine.

Indikativni kurs dinara u odnosu na dolar danas je slabiji 0,2 odsto i iznosi 101,1513 dinara za dolar.

Kurs dinara prema dolaru niži je za 1,1 odsto nego pre mesec dana, na godišnjem nivou jači za 1,9 odsto, dok je od početka godine slabiji za 1,2 odsto.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Kako objašnjava predsednik udruženja, Dušan Stojanović program "Virtuelni udomitelj" pokrenut je kako bi se obezbedio novac za hranu, lečenje i brigu o oko 200 životinja koje trenutno žive u Zoo-kutku.

Uz pomenute životinje, u programu su i magarci Marko i Milutin, jelen Radovan, kobile Ketrin, Mica i Stela, ovčica Bobica, ovan Bobi, ali i kozice, zečevi i druge životinje koje su prethodnih godina stigle u Zoo-kutak nakon spasavanja ili napuštanja.

U Zoo-planetu kažu da interesovanje građana raste i da gotovo svakodnevno stižu poruke ljudi koji žele da pomognu.

- Kengur Dragan već ima svog udomitelja, Milutin jednog, Mihajlo dva, a jelen Radovan čak tri virtuelna udomitelja - kaže za Novosti Ana Miladinović iz "Zoo-planeta".

Kako objašnjava, jedna životinja može imati više virtuelnih udomitelja, a jedan udomitelj može izabrati i više životinja.

Virtuelno udomljavanje funkcioniše tako što građani uplate donaciju od 5.000 dinara na godišnjem nivou, nakon čega postaju virtuelni udomitelji izabrane životinje. Njihovo ime nalazi se na tabli ispred prostora u kojem životinja boravi, dobijaju sertifikat putem mejla, a prilikom dolaska u Zoo-kutak i korpicu sa hranom kako bi mogli da hrane životinju koju su udomili.

Cilj programa je, kako kažu u udruženju, da se obezbede dodatna sredstva za funkcionisanje Zoo-kutka, ali i da ljudi dobiju priliku da se bliže povežu sa životinjama.

- Ideja je bila da privučemo ljubitelje životinja, posebno one koji nemaju mogućnost da budu vlasnici egzotičnih ili većih životinja. Na ovaj način mogu da pomognu njihov boravak i negu - rekao je Stojanović.

Volonteri Zoo-planeta tokom prethodnih 16 godina zbrinuli su više od 6.000 povređenih, napuštenih i ugroženih domaćih i divljih životinja, a u Zoo-kutku u Kamenici odnedavno se nalaze i egzotične vrste poput valabija, emua i alpaka.

Posebnu pažnju posetilaca privlači upravo Srećko, najstariji vepar u Srbiji, koji ove godine puni deset godina.

Veliki troškovi

U ZOO-kutku trenutno se nalazi oko 200 životinja, a svakodnevni troškovi za hranu, veterinarske preglede i održavanje prostora su veliki.

- Potrebno je mnogo hrane, odgovarajući uslovi smeštaja i redovna veterinarska nega. Sve to dosta košta i nadamo se da će program virtuelnog udomljavanja pomoći da obezbedimo stabilniju podršku - kaže Dušan Stojanović.

(Telegraf.rs)

Sa njima je slavilo veliki broj njihovih prijatelja i najbližih iz javnog sveta.

Iva je održala govor u jednom momentu pa su je savladale emocije i rasplakala se pred svima.

Jocina supruga zahvalila se na svemu što joj se trenutno dešava a ovo je za nju sve bilo emotivno. Suprug joj je brisao suze, a potom su se i zagrlili.

Inače, Iva je po dolasku na veselje otkrila sa kakvim se komentarima redovno sreće, a sve zato što je starija od Joce.

- Na početku mi je to jako smetalo jer mislim da ljudi pričaju nerealno stvari. Da, vidi se razlika, ali ne tako drastično i to je zato što Joca izgleda mnogo mlađe nego što jeste, a ja sam svakako pet godina starija - istakla je ona i dodala:

- Više mi ne smetaju ti komentari, dosadni su sa tim pričama da sam mu kao mama. Počela sam da ulazim na profile da vidim kakav profil osobe može da mi kaže tako nešto. To su uglavnom neke nesrećnice bez zuba, čupave, raspuštene, nikakve koje su mlađe od mene 15 godina, a deluju starije - rekla je pevačica.

(Telegraf.rs)

Kako navodi CNN, nadzorni organi veruju da je, pravno gledano, rat u Iranu trajao duže od 60 dana nakon što je pokrenut 28. februara, a po američkom Zakonu o ratnim ovlašćenjima, predsedniku SAD zabranjeno je da drži američke trupe u "aktivnom neprijateljstvu" duže od 60 dana bez odobrenja Kongresa.

Američki ministar odbrane Pit Hegset prošlog meseca je rekao da je, prema nejgovom shvatanju, 60-dnevni rok "resetovan" kada je američki predsednik Donald Tramp u aprilu proglasio primirje.

Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je ranije danas da je rat sa Iranom okončan, iako su SAD i Iran nastavili da razmenjuju raketne napade i napade dronovima poslednjih nekoliko dana.

(Telegraf.rs/Tanjug)

U saopštenju se ne navode detalji, ali su Napoli i Mančester junajted objavili da je italijanski klub stekao uslove za potpisavanje stalnog ugovora sa danskim fudbalerom.

Skaj sports je preneo da je Napoli plasmanom u Ligu šampiona naredne sezone automatski aktivirao otkupnu klauzulu za Hojlunda, koja iznosi 38 miliona funti, a danski fudbaler je potpisao ugovor sa klubom iz Napulja do 30. juna 2030. godine.

Hojlund (23) je ove sezone odigrao 44 utakmice za Napoli u svim takmičenjima i postigao je 16 golova. On je u Mančester junajted stigao 2023. iz Atalante, a pre toga je igrao za Šturm iz Graca i Kopenhagen.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Incident se dogodio na delu mosta kod uključenja za Novi Beograd kad je vozač izgubio kontrolu nad zglobnim autobusom koji je potom probio barijeru između dve trake i udario u ogradu sa suprotne strane.

Kako se navodi na društvenim mrežama, jedna osoba je povređena, a policija je blokirala traku ka Zelenom vencu i preusmerava vozila.

(Telegraf.rs)

Goran i njegova supruga venčali su se 1999. godine, a pre nešto više od jedne decenije usvojili su sina Tina. Upravo u tom periodu mediji su došli do informacija o glumčevoj prevari, kada se saznalo za njegovu vanbračnu vezu sa školskom prijateljicom iz Šibenika, Mirelom Rupić.

Nakon sudskih procesa, Goran je priznao ćerku Lanu, koju mu je Mirela rodila, i počeo da plaća alimentaciju. Iako u početku glumac nije imao blizak odnos sa devojčicom, ta situacija se vremenom popravila. Da su supružnici preljubu ostavili u prošlosti, dokazuje i to što su kasnije dobili sina Viga Lea putem surogat majke, a dve godine nakon toga usvojili su i devojčicu Sofiju Vivien.

Goranova supruga našla se na meti brojnih pitanja i fanova kada je odlučila da promeni svoje ime iz Ivana u Eva. Ona je tim povodom uputila javno pismo u kojem je objasnila da je htela da postane Amerikanka, ali i da ne želi nikakvu povezanost sa porodicom Tramp i imenom "Ajvana" (kako Amerikanci izgovaraju njeno nekadašnje ime), jer oni za nju predstavljaju "kič, snob i manjak pravih vrednosti". Takođe je istakla svoju veliku ljubav prema spasavanju životinja, ekologiji i deci.

Osvrnuvši se na suprugovu vanbračnu ćerku, Eva je dala jasnu izjavu:

- Lana je prelepa i preslatka curica koju sam imala priliku da upoznam. Moja deca je vole. Ali ona nije moje dete pa prema tome, prestanite da mene ispitujete o njoj jer ne mogu da razgovaram o deci čija nisam mama.”

Celokupna situacija oko prevare dobila je potpuno neverovatan i pozitivan epilog. Da su se strasti smirile i da celokupna porodica funkcioniše normalno, pokazale su same Eva i Mirela kroz javnu prepisku na društvenim mrežama.

Na Evinu objavu, Mirela je reagovala dirljivim rečima i ovim putem dala svoju izjavu:

- Draga Eva, najpre ću tebi uputiti reči da bi ovaj svet bio Raj kada bi u njemu bilo više ljudskih duša poput tvoje u kojoj živi izvor onog najbitnijeg dela čoveka, a to je ljubav. Ti imaš srce k'o nebo koje je puno bezuslovnog razumevanja, mira, ljudskosti i nadasve srce puno ljubavi prema celom svetu, a tome smo živi svedoci Lana i ja... Šaljemo ti do neba, a tvoja tri malena sunca imaju veliki zagrljaj od Lane.”

Inače, glumac ne želi da se vraća u zemlju iz koje je potekao, pa je čak i kupio kuću u Engleskoj.

(Telegraf.rs/Blic)

Nekoliko dana јe lečen ambulantno uz terapiјu kod kuće ali devetog dana virusa Sergeјu se stanje pogoršava gde se hospitalizuјe na dečiјem odeljenju OB Šabac. Kako lekari nisu mogli da mu stabilizuјu stanje hitno јe prebačen na institut za maјku i dete. Sergeј tada ide na intenzivnu negu Kovid odeljenja (razdvoјen od maјke skoro 2 meseca) gde јe u prvom satu prebačen na mehaničku ventilaciјu na koјoј provodi 4 nedelje a onda јe bio pod sedaciјom 6 nedelja.

Za vreme boravka na kovid odeljenju intenzivne nege Sergeј јe više puta obrađivan zbog čestih infekciјa, više puta mu јe rađena bronhoskopiјa, snimak pluća svakog dana, dobiјao јe krvnu plazmu.

Posle 2 meseca јe prebačen na odeljenje pulmologiјe gde se spoјio sa maјkom.

Zavistan јe od kiseonika tokom noći i u toku dana kada saturaciјa spadne ispod 94%. Sergeј koristi i PEP masku, inhalira se od 4-8 puta u toku dana u zavisnosti od stanja zapušenosti bronhiјa.

Sergeј ima česte kontrole јer јe njegovo stanje veoma složeno i prati se kod više lekara.

Pored oštećenja pluća kao posledicu Kovida ima i epi napade, povišen krvni pritisak, kasni u psihomotornom razvoјu, naznake Kušingovog sindroma, јedan bubreg јe veći od drugog, vremenom јe počela da nastupa fibroza pluća pa samim tim njegovo stanje zahteva praćenje većine lekara.

Sergeј јe prohodao, delimično razume ali mu јe fond reči јako mali pa redovno ide kod logopeda i defektologa. Ne ide u vrtić zbog čestih opstrukciјa i nege koјa mu јe potrebna 24/7, ne hrani se sam, koristi i dalje pelene.

Sredstva su potrebna za speciјalističke i druge preglede, privatne laboratoriјske analize,dodatna genetska ispitivanja, logopedske i defektološke tretmane, vitamine, suplemente, rastvore za inhalaciјu, kortikosteroide,ortopedska pomagala, banjsko lečenje, vežbe u Beogradu gde ide tri puta nedeljno, rehabilitaciјu i nastavak lečenja van države kao i putne troškove i troškove smeštaјa tokom lečenja.

Sergeju možemo da pomognemo putem Fondacije "Pokreni život":

Uplatom na dinarski račun
160-6000002030292-94
Skeniranjem NBS IPS koda na vašoј mBanking aplikaciјi: NBS IPS QR kod

*Pristupite preko vaše mBanking aplikaciјe i skeniraјte kod sa ekrana. Iznos јe podešen na 1000 RSD, a korekciјa iznosa se može uraditi u samoј aplikaciјi.

Uplatom na devizni račun
160-6000002025998-75
IBAN:
RS35160600000202599875
SWIFT/BIC:
DBDBRSBG

(Telegraf.rs)

Kako se navodi, zvaničnici tri najveće evropske države, Nemačke, Francuske i Velike Britanije, razmatraju mogućnost održavanja pregovora o okončanju rata u Ukrajini u kojima bi učestvovali i Kijev i Moskva

Izvori navode da, s obzirom na to da su pregovori koje predvode SAD u zastoju, a da "ruske snage u pat poziciji na bojnom polju i trpe sve veće gubitke", tri zemlje vide priliku da dovedu ruskog predsednika Vladimira Putina za pregovarački sto.

Dodatni pritisak na Kremlj, kako dodaju, stvaraju uspešni ukrajinski napadi dronovima duboko unutar ruske teritorije, kao i neki znaci otpora Putinovoj ratnoj potlitici u visokim političkim krugovima u Moskvi.

Prema rečima izvora, cilj saveznika je da pregovorima spreče još jednu ratnu zimu u kojoj će Rusija "verovatno pojačati napade na civile i energetsku infrastrukturu čime Putin nastoji da slomi moral Ukrajinaca".

Izvori Blumberga ističu da konačnu odluku o tome da li će se nastaviti pokušaji razgovora sa Rusijom donosi isključivo predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i naglašavaju da evropske zemlje neće pritiskati ukrajinskog predsednika da prihvati strategiju sa kojom se ne slaže.

Britanski premijer Kir Starmer, nemački kancelar Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron trebalo bi da razgovaraji u narednim danima, dodali su izvori Blumberga.

Prošlog meseca Zelenski je izjavio da bi Evropa trebalo da se izbori za vodeću ulogu u pregovaračkim naporima koji su do sada bili uglavnom predvođeni SAD i više puta je pozvao saveznike da pojačaju pritisak na Moskvu.

Međutim, kritičari ideje da se Rusija odmah angažuje u pregovorima smatraju da nije trenutak za pregovore sa Moskvom jer Putin nije pokazao da ima ozbiljne namere da uđe u pregovarački proces i ne opdustaje od maksimalističkih zahteva, uključujući onaj da Ukrajina ustupi čak i teritorije koje Rusija nije okupirala.

Istovremeno, kritičari ideje o pregovorima smatraju da bi umesto toga, ukrajinski saveznici trebalo da iskoriste ovaj trenutak kako bi Zelenskom obezbedili oružje koje mu je potrebno čime bi se, uz uvođenje oštrijih sankcija dodatno pojačao pritisak na zvaničnu Moskvu.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Ona je više puta govorila o tome koliko ju je majčinstvo promenilo, mešutim, nedavno je otkrila da ne želi treće dete.

Pevačica je priznala da je zadovoljna i da uprkos činjenici da njene ćerke žele brata, njoj je sa njih dve sve potaman i na mestu.

- One stalno žele bata i seku. Tea je ljuta što nema brata, ali neću joj ispuniti želju, ne verujem. Deca su ukras sveta ali neka i mene malo. Inače, uvek ima neke krize, malo na estradi, malo na drugim poslovima, ali na muci se poznaju junaci, nema kukanja. Ja prosto imam još jedan biznis pa mi nije bilo važno da li ću da pevam pet puta nedeljno. Bilo mi je dovoljno, koliko sam mogla da postignem. Za one koji se bave jednim poslom možda je bilo manje - rekla je Mia, pa je progovorila o tome kako postiže da radi dva posla, a ključ za sve je dobra organizacija:

- Moraš da naučiš u životu da balansiraš. Teško je ispratiti sve i biti frik-kontrol, to sam mislila da moram da budem na početku. Da budem u svemu na svakom mestu i u svakoj sferi odrastanje oboje dece - rekla je ranije pevačica.

Inače, Mia Borisavljević je udata za pevača Bojana Grujića, koji slovi za jednog od najzgodnijih pevača danas.

- Zajedno treniraju, što često kače i na društvene mreže, a pevačica je mnogim mlađim ženama zadala zadatak kada je linija u pitanju.

(Telegraf.rs)

"Svaki napad na Bejrut imaće teške posledice i dovesti do potpunog obnavljanja rata. U trenutku kada je Izrael pretio da će napasti predgrađa Bejruta, zauzeli smo odlučan stav i iranske oružane snage su stavljene u punu pripravnost za kontranapad", rekao je Arakči, prenosi agencija Tasnim.

Prethodno je Izrael zapretio da će pokrenuti vazdušne napade na južna predgrađa Bejruta u okviru produbljene invazije na Liban, dok je američki predsednik Donald Tramp rekao da je i od Izraela i od libanske grupe Hezbolah dobio uverenja da će prestati sa borbama.

Načelnik generalštaba izraelske vojske Ejal Zamir izjavio je danas da u Libanu "nema prekida vatre" za izraelske snage.

U Stejt departmentu u Vašingtonu danas je nastavljena najnovija, četvrta runda razgovora predstavnika Izraela i Libana, koja je usmerena na okončanje borbi između Izraela i militantnog proiranskog pokreta Hezbolah u Libanu, i postizanje dugoročnog mira, koja je počela juče.

Izrael je pokrenuo napade na Hezbolah početkom marta, kada je ta militantna grupa u znak podrške Iranu počela da ispaljuje rakete i dronove na Izrael.

Napadi, čije su mete u početku bile na jugu Libana i u južnim predgrađima Bejruta, koji su uporišta Hezbolaha, kasnije su se proširili i na druge oblasti u Libanu, a Izrael je pokrenuo i ograničenu kopnenu operaciju u toj zemlji.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Svake godine oko 85.000 Amerikanaca dobije dijagnozu raka bešike. Iako je tretman često uspešan, rak bešike ima jednu od najviših stopa recidiva među svim vrstama raka. Nakon tretmana, tumor se ponovo razvije kod oko 50 odsto pacijenata u roku od narednih pet godina. To ga čini jednim od najskupljih oblika raka za lečenje.

Istraživači iz Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) razvili su nov način za redovno praćenje tih pacijenata, što bi moglo da omogući da se ponovni rast tumora otkrije mnogo ranije. Koristeći kateter obložen specijalizovanim nanosenzorima, istraživači su pokazali da mogu da detektuju veoma niske nivoe proteina koji proizvode ćelije raka bešike i da snime njihovu lokaciju u tkivu.

Procena je da je ovaj pristup detekciji skoro 50.000 puta osetljiviji nego analiza urina, pristup koji se koristi za praćenje raka bešike kod pacijenata. U studiji na životinjama, pokazano je da se fluorescentni signali senzora mogu koristiti za precizno utvrđivanje lokacije tumora, dajući hemijsku sliku.

„To je kao kamera za molekule umesto za svetlost“, kaže Majkl Strano, profesor hemijskog inženjeringa. „Ako imate milijardu nanosenzora, možete ih upotrebiti za kreiranje hemijske slike koja pomaže u lociranju njihovog izvora“.

„Hemijske slike“

Novi način detekcije zasnovan je na ugljeničnim nanocevima — šupljim, nanometarskim cilindrima od ugljenika koji prirodno proizvode fluorescenciju kad su izloženi laserskoj svetlosti. Tokom poslednjih 10 godina, Stranova laboratorija je pokazala da se ove nanocevi mogu prilagoditi za detekciju različitih molekula tako što se oblože „sintetičkim antitelima“ — polimerima koji se mogu dizajnirati tako da reaguju sa specifičnom metom.

Kada su ciljani analiti prisutni, njihova interakcija sa sintetičkim antitelima uzrokuje da ugljenične nanocevi pomere talasnu dužinu ili promene intenzitet fluorescencije koju proizvode. Stranova laboratorija je prethodno razvila oko dve desetine različitih senzora koji mogu detektovati različite mete, uključujući vodonik-peroksid, riboflavin i virusne proteine.

Za novu studiju, istraživači su dizajnirali senzor koji može da detektuje protein poznat kao protein nuklearnog matriksa 22 (NMP-22), koji je već odobren kao biomarker za rak bešike. NMP-22 se može detektovati u uzorcima urina, ali je nakon sekrecije često znatno razređen, degradiran i uklonjen. To znači da se tumori mogu otkriti tek kad dostignu razvijenije stadijume.

Da bi omogućili ranije otkrivanje, istraživači su tražili način da postave senzore unutar bešike, gde bi mogli detektovati NMP-22 blizu tumora u lokalno povišenim koncentracijama. Uređaj koji su dizajnirali sastoji se od urinarnog katetera obloženog nanocevima koje mogu da osete NMP-22. Kateter takođe sadrži maleni uređaj poznat kao sferično sočivo na vrhu katetera.

Ovo sočivo se rotira 360 stepeni, emitujući lasersku svetlost, a zatim apsorbuje fluorescentnu svetlost koju emituju nanosenzori. Analizirajući boju i lokaciju ovih fluorescentnih signala, istraživači mogu da mapiraju lokaciju detektovanog biomarkera. Ove hemijske slike mogu otkriti ne samo da li je biomarker prisutan, već i lokaciju kanceroznih ćelija.

„Ako skenirate određenu oblast tkiva, želite da znate ne samo da li postoji signal koji ukazuje na prisustvo tumora, već i njegovu lokaciju kako biste mogli da ga tretirate ili da uradite biopsiju“, kaže Strano. „Pre nego što tumor u ranoj fazi probije urotel tako da postane vidljiv, on se nalazi ispod površine, ali emituje hemijske signale koji se mogu snimiti. Kad hemikalija udari u kateter, ne samo da detektujemo njeno prisustvo, već dobijamo mapu koja precizno pokazuje njenu lokaciju“.

Testovi na bešikama životinja pokazali su da ova vrsta detekcije može biti 180 puta osetljivija nego konvencionalna analiza urina pošto detektuje biomarkere direktno tamo gde se proizvode u bešici, umesto da ih meri kasnije u razblaženim tečnostima kao što je urin, gde je njihova koncentracija mnogo niža. Ovaj visok stepen osetljivosti omogućio bi senzorima da detektuju signale iz tumora od samo 16 kvadratnih milimetara, kažu istraživači.

Ranije otkrivanje

Istraživači sad rade na dizajniranju kompaktnije verzije svog prototipa sistema za snimanje, kako bi se mogao lakše koristiti u lekarskim ordinacijama. Takođe se nadaju da će inkorporirati senzore u tip katetera poznat kao cistoskop, koji ima prikačenu kameru i koristi se za vizuelizaciju tumora.

Trenutno, pacijenti lečeni od raka bešike idu na cistoskopiju jednom godišnje, a u nekim slučajevima i češće zbog mogućeg povratka raka. Nova dijagnostika bi trebalo da omogući otkrivanje povratka tumora ranije nego cistoskopija, čineći ih lakšim za lečenje i smanjujući troškove tretmana i nadzora.

„Tražimo nešto što bi moglo biti brže i efikasnije. Moglo bi se koristiti neposredno u lekarskoj ordinaciji, a skrining bi učinilo efikasnijim i manje invazivnim, sa mnogo manjim troškovima. Cilj je sposobnost da se potencijalni tumori otkriju mnogo ranije“, kaže Strano.

Ovaj pristup bi se takođe mogao integrisati sa endoskopijom radi otkrivanja drugih tipova raka ili drugih bolesti, kao što su kardiovaskularne ili gastrointestinalne, putem zamene nanosenzora koji su prikačeni za kateter.

„Lepota hemije polimera je u tome što, ako razumemo molekularne strukture ciljanih biomarkera i principe mesta vezivanja, možemo razviti nove senzore prilagođene različitim bolestima“, kažu istraživači. „Ako bi se ovi senzori integrisali na kateter, oni bi mogli otkriti nevidljive biomarkere koje trenutne endoskopske procedure ne opažaju, otvarajući vrata za detekciju mnogih drugih bolesti u budućnosti“.

(Telegraf Nauka/Massachusetts Institute of Technology)

Huventud je ove sezone znao da namuči dosta ekipa, dok je s druge strane Baskonija igrala potpuno promenljivo. Imali su neke dobre partije u Evroligi, ali i neke baš, baš slabe... Sada je pitanje samo kako će završiti ovu sezonu.

Dva tima su odigrala izuzetno izjednačenu utakmicu sve do samog kraja, kada je Baskonija u poslednjoj deonici ipak uspela da prelomi rivala velikom razlikom (26:11), kojom su na kraju i dobili ovaj, ispostaviće se sa 14 poena prednosti.

Kod Baskonije je najbolji bio Omoruju sa 13 poena, po 12 su dodali Timoti Luvavu Kabaro i Mateo Spanjolo, Rodions Kuruc je imao 11, a Mamadi Diakite 10. Kod Huventuda je najbolji bio Riki Rubio sa 15 poena, Hant je dodao 11, a Birgander 10.

Džabari Parker je utakmicu završio sa osam poena i pet skokova.

(Telegraf.rs)

Baš zbog toga je mnoge iznenadilo što se Đina vratila u kuću na Senjaku, te trenutno više nije u Barseloni, gde je, kako je Haris pričao, otišla na studije.

Haris je po njenom povratku izjavio da bi voleo da Đinu zaštiti od medijskog haosa, te da će dati sve od sebe da tako bude.

- Mislim da decu treba ostaviti po strani. Zašto bi deca bila upletena u afere ili nešto što njima uopšte ne pripada? - rekao je Haris i dodao:

- Treba ih pustiti da normalno i zrelo odrastaju, bez opterećenja stvarima koje ih se ne tiču - izjavio je on za "Net.hr".

Nakon što je Đina jednom prilikom objavila izazovne slike na kojima pozira golog stomaka i u prvom planu ističe dekolte, Melina Džinović je javno istakla da ne odobrava takvo ponašanje i naglasila da je Đina povodom toga bila upozorena.

Navodeći svoj stav o ćerkinom putu influenserke, Melina je rekla:

- Bila je upozorena, bila je savetovana, zamoljena, ona je odlučila da ona to jako voli, ekstrovertna je na oca - ispričala je jednom Melina.

Harisova bivša žena smatra da je velika greška što je Đina samu sebe izložila svetu Instagrama i TikToka, pridajući preveliki značaj svom fizičkom izgledu i dozvoljavajući da bude meta komentara nepoznatih ljudi.

Rekla je tad da ne može da shvati ćerkinu potrebu da komunicira sa ljudima koje ne poznaje, ali je i dodala da joj je rekla svoje mišljenje, čak i zamolila da to ne radi, i da "posle toga ne želi više da se petlja".

- Čim je pošla putem društvenih mreža, čim voli komunikaciju i da se slika, na mene nije - govorila je Melina ranije.

(Telegraf.rs)

Zelenski je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom u Kijevu, rekao da je samo pitanje vremena da li će Ukrajina povećati obim takvih udara, prenosi Rojters.

On je dodao da je šest zemalja potvrdilo svoju spremnost da doprinese inicijativi Lista prioritetnih zahteva Ukrajine (PURL), za kupovinu naoružanja.

"Šest zemalja je potvrdilo da će dati doprinose PURL. Mnogo im zahvaljujemo. Nećemo reći koje, nećemo reći. Ovo nije javna informacija. Moramo da kupimo ono što može da se kupi od Sjedinjenih Američkih Država", kazao je Zelenski, prenosi Ukrinform.

Zelenski je dodao da je format Sporazuma o dronovima važan, i da Ukrajina sarađuje sa partnerima kako bi ga učinila efikasnim.

"Već radimo sa nekoliko zemalja, sa Francuskom, sa Norveškom, sa Nemačkom, Švedskom, Danskom, Italijom, sa drugim partnerima, na stvaranju evropskih antibalističkih kapaciteta. Ovo je veoma težak projekat, ali je veoma neophodan", istakao je Zelenski.

Prema njegovim rečima, u toku je dijalog sa američkom administracijom o licencama za proizvodnju sistema protivvazdušne odbrane "patriot", kako bi oni mogli da se proizvode u Ukrajini ili zajedno sa partnerima iz NATO-a.

"Ovo je sasvim zdrav način da povećamo našu kolektivnu snagu. Nastavićemo da se fokusiramo na ovo", zaključio je Zelenski.

Dodao je da je to u skladu i sa trenutnim kursom predsednika SAD Donalda Trampa, da Evropi omogući da učini više za sopstvenu odbranu.

Podsećamo, Ukrajina je rano jutros izvršila snažan udar na Sankt Peterburg, rodni grad ruskog predsednika Vlaidmira Putina gde je trebalo da počne Međunarodni ekonomski forum.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Valensija nije bila baš najbolja verzija sebe na ovoj utakmici, pošto su morali da sustižu veliku razliku u poslednjih 10 minuta. Ipak, ekipa Pedra Martineza je i to uspela, nadoknadili su minus od sedam poena i pokazali su da sve što se dešava ove sezone - nije slučajno.

Najefikasniji na ovom meču bili su Brekston Ki i Žan Montero sa 17 poena, Haime Pradilja je dodao 15, a Nejtan Rivers 11. Kod Bilbaa su najbolji bili Frej i Hlinason po 12 poena, dok je Javorski dodao 11. Za Bilbao je igrao i Stefan Lazarević koji je utakmicu završio sa tri poena.

Lazarević je i propustio mnogo utakmica ove sezone zbog povrede, dok igra dosta promenljivo.

Iduća utakmica ove dve ekipe na programu je petog juna, s početkom od 19 časova.

(Telegraf.rs)

To se još uvek ne vidi u naslovima ili na primer, u izveštajima o prošlonedeljnoj salvi ruskih dronova i raketa širom Ukrajine ali se vidi u detaljima, poput činjenice da je oko 90 odsto njih presretnuto, prenosi portal Defense One.

Nekoliko dugoročnih trendova počelo je da ide u korist Ukrajine, a ključni razlog za to jeste njen snažan fokus na veštačku inteligenciju i robotiku.

U ratnom okruženju Ukrajina je razvila dronove i kopnene robote koji mogu da drže teritoriju pod kontrolom, pa čak i da je povrate. Neki od njih su potpuno pod kontrolom ljudi, poput robota za dopremanje zaliha i vozila za medicinsku evakuaciju.

Međutim, sve veći broj njih kontroliše se, makar delimično, uz pomoć desetina proizvoda zasnovanih na veštačkoj inteligenciji od sistema za navođenje na vazdušnim dronovima do sistema za podršku odlučivanju na najvišim nivoima komandovanja.

Primer je modul TFL-1, koji omogućava da jednosmerni dron funkcioniše autonomno nakon što čovek odabere metu, čime se smanjuje njegova ranjivost na ometanje signala i druge odbrambene mere. Njegov proizvođač, ukrajinska kompanija The Fourth Law, tvrdi da TFL-1 čini dron četiri puta verovatnijim da pogodi svoj cilj.

Jednako važna kao i sama tehnologija jeste razvoj novih taktika. Dobivši neuobičajeno veliku slobodu za eksperimentisanje, ukrajinski borci počeli su da razvijaju koncepte pešadije usmerene na robote, poput kombinovanih napada vazdušnih i kopnenih sistema.

"Pre više od godinu dana počeli smo da razvijamo ovakve koncepte. Sada ih masovno uvodimo u praksu", rekao je David Aloian, zamenik sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost Ukrajine, tela koje koordinira pitanja unutrašnje i međunarodne bezbednosti.

Ukrajina i njeni partneri takođe ubrzano razvijaju nove koncepte visoko autonomne odbrane od ruskih dronova, kombinujući izviđačke i nadzorne senzore sa veštačkom inteligencijom kako bi neprijateljski dronovi bili otkriveni i identifikovani brže i sa većom sigurnošću.

"Svi sistemi se međusobno povezuju i povezuju sa ljudima", kako bi se stvorila distribuirana mreža sa dronovima-presretačima raspoređenim na različitim lokacijama, koji se aktiviraju po potrebi, rekao je Aloian.

"Jednog dana imaćemo samo desetak ljudi koji će biti odgovorni za odobravanje presretanja. Nakon toga sistem će automatski delovati direktno prema meti".

Ljudski operateri takođe će biti raspoređeni na različitim lokacijama.

"Sve može da se kontroliše iz Kijeva, Lavova ili gradova u drugim državama", rekao je on.

Prednosti Ukrajine ne završavaju se na oružju i taktici. Ona je spremnija od Rusije, pa čak i od zapadnih saveznika Kijeva, da svoju vojnu doktrinu, sisteme nabavke i logistiku prilagodi ratovanju zasnovanom na autonomnim sistemima.

Zemlje koje ne budu sledile taj primer rizikuju ozbiljne posledice, upozorio je jedan od vodećih ukrajinskih proizvođača dronova učesnike konferencije GLOBSEC Forum.

"Nije ono što se dogodilo Ukrajini", misleći na ruske napade dronovima Šahed "ono čega bi Evropa trebalo da se plaši", rekao je Serhi Kuprienko, izvršni direktor kompanije "Swarmer".

Umesto toga, rekao je Kuprijenko, ljude bi trebalo da plaši koliko brzo je prosečna vojska, u ovom slučaju, ukrajinska, razvila sposobnost da nanese preciznu, razornu i štetu na velikim daljinama.

"Zaostajemo bukvalno 10 ili 20 godina u nekim oblastima odbrambene tehnologije, kao što su satelitski snimci", rekao je Kuprijenko, a ipak se njegova zemlja popela na lestvici sposobnosti koja je pre samo dve godine izgledala nepremostiva. "Mogli bi i drugi", rekao je.

"Odgovor su uvek veštačka inteligencija i integrisanje veštačke inteligencije čak i u svakodnevni rutinski rad unutar birokratije", dodao je on.

Ukrajina je takođe razvila odbrambenu industriju koja može da prati rusku pretnju. Njen uspeh se ogleda ne samo na bojnom polju, već i u rastućem broju stranih investitora koji vide potencijal u odbrambenim proizvodima razvijenim u Ukrajini i sa Ukrajinom.

"Evoluirali smo od 2022. godine, industrija se razvila, a i naša odbrana. Trenutno smo u mogućnosti da obezbedimo ne samo velike količine dronova već sve što je potrebno za izgradnju ekosistema, uključujući delove i proizvodnju, obuku, modifikaciju itd.", rekao je Aloian.

Udarni dronovi

Dronovi iz prvog lica , više od bilo kog drugog faktora, pomogli su u suprotstavljanju ključnoj ruskoj prednosti: velikoj populaciji mladića i relativnoj spremnosti da se umanji cena njihove smrti.

Ruski predsednik Vladimir Putin je uvukao stotine hiljada ljudi u službu uz unapred date bonuse i osiguranje, što je obezbedilo brojčanu nadmoć na ukrajinskim bojištima, zajedno sa "značajnim stimulansom za bolesnu rusku ekonomiju", piše ekonomista iseljenik Vladislav Inozemcev, koji sistem naziva "deatonomijom".

Ali ljudski talasi su neefikasni ako dronovi ubijaju vojnike brže nego što mogu biti zamenjeni na frontu i to je postao slučaj, napisali su ove nedelje analitičari Instituta za proučavanje rata (ISW).

"Uspešne ukrajinske kampanje udara dronova srednjeg dometa i na prvoj liniji fronta ograničavaju sposobnost Rusije da transportuje ljudstvo do prve linije fronta i da snabdeva i održava položaje na prvoj liniji fronta", napisali su.

Putin sada mora "ubediti sve umornije rusko stanovništvo ne samo da podrži petu godinu rata, već i da prihvati prisilnu mobilizaciju za rat koji je Rusiju već koštao preko milion žrtava".

Ukrajinske sposobnosti za duboke udare promenile su igru i na druge načine. Naftna infrastruktura duboko u ruskoj teritoriji više nije bezbedna, što daje Kijevu prednost nad izvoznim prihodima Moskve bez obzira na to šta Bela kuća uradi sa ublažavanjem sankcija.

Još ponižavajuće, pretnja dronovima je primorala Putina da ovog meseca održi svoju godišnju paradu povodom Dana pobede bez sovjetskih redova tenkova i raketa.

"Verujte nam. Bili smo pod okupacijom Sovjetskog Saveza 50 godina i znamo koliko je važna parada povodom Dana pobede", rekao je estonski ministar spoljnih poslova Margus Cakna publici na GLOBSEC.

"Po prvi put, Putin nije bio u stanju da vodi ovu paradu. Ovo je fasada koja se zapravo ruši. I Putin gubi obraz među ruskim narodom, ne samo među nama".

"Putin je mislio da je Ukrajina pitanje pet dana. I, budimo iskreni, i mi smo rekli: 'Pet dana, i onda je gotovo'", rekao je Ksavije Betel, zamenik premijera Luksemburga.

"U stvari, otpornost Ukrajinaca je bila veliko iznenađenje za sve nas".

Promena sudbine

Da bismo razumeli koliko su se dramatično promenili izgledi Ukrajine, uzmite u obzir da je u martu tadašnja direktorka Nacionalne obaveštajne službe SAD Tulsi Gabard svedočila da američka obaveštajna zajednica veruje da Rusija ima "prednost" u sukobu.

Sada su ukrajinski zvaničnici i drugi posmatrači počeli da brinu zbog prevremenog osećaja pobede među stranim saveznicima Ukrajine. Kijev i dalje zavisi od pomoći i uvoznog oružja. Prošle nedelje, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da vlada nastavlja da bude "veoma uporna" u svojim naporima da obezbedi napredne rakete Patriot od Sjedinjenih Država.

"Verujem da SAD moraju brže da deluju“, rekao je on novinarima tokom posete Švedskoj.

Neke evropske vlade, međutim, sve su željnije da uspostave dublje veze sa novim liderom odbrane svog kontinenta ne samo zbog Ukrajine već i zbog sebe.

"To znači procese proširenja za Evropsku uniju, za NATO u budućnosti", rekao je estonski ministar.

To znači bezbednosne garancije ne samo za Ukrajinu i za Ukrajinu, već i obrnuto, jer je Ukrajina zapravo najveća vojna sila u Evropi u ovom trenutku i povećava svoju industrijsku bazu.“

Što se tiče ukrajinske vlade, proglašenje pobede zahtevaće više od prekida neprijateljstava. Zemlja koja vrši invaziju mora biti ostavljena "mnogo slabijom", kako se ne bi mogla ponovo naoružati kao što je to učinila nakon invazije na Krim 2014. godine, smatra Aloian.

"Ako će doći do prekida vatre, biće veoma teških uslova i teških pregovora o ukidanju sankcija i kada će to biti", dodaje on.

U suprotnom, Rusija će "obnoviti sve te procese [vojnog gomilanja] pre invazije u punom obimu".

"Trenutno ciljaju oko 30 procenata svoje ekonomije na odbrambenu industriju", što je previše, rekao je.

Čak ni pad Putina, koji je vodio Rusiju od kraja 20. veka, ne bi bio dovoljan.

"Promena režima ne bi trebalo da bude samo spoljašnja. Trebalo bi da bude i unutrašnja", uveren je Alioan.

Ako se to desi, veliki deo zasluga će pripasti proizvođačima i operaterima ukrajinskih dronova.

(Telegraf.rs)