OVAKO SU OTVORENA VRATA PAKLA: Dramatična prepiska evropskih vladara kojom je počeo Prvi svetski rat (FOTO)

Pre tačno jednoga veka, 28. jula 1914. godine, Austro-Ugarska Monarhija objavila je rat Kraljevini Srbiji, optužujući je za učestvovanje u organizovanju atentata u Sarajevu, sprovedenog tačno mesec dana ranije, kada su pripadnici Mlade Bosne uspešno likvidirali prestolonaslednika Franca Ferdinanda.

Preporučujemo

Ovim činom Beč je otvorio vrata pakla, kako svog sopstvenog, tako i svojih saveznika i protivnika. Dvojna monarhija se raspala posle četiri godine rata, a Nemačka je bačena na kolena. Rusija je postala sovjetska komunistička država. Desetine miliona ljudi je stradalo, stotine hiljada dece je ubijeno. Žena silovano. Kuća srušeno. Živih bića unesrećeno.

Kako je sve počelo? Kako je tekla prepiska između evropskih vladara? Kako su tekli pregovori? Ko je pokušavao da sačuva mir na Starom kontinentu i da spreči katastrofu? Ko je na Srbe gledao kao na podgrizajuće zlo? Britanci su u jednom trenutku Austrijancima nudili Beograd i okolinu kao zalog da će im zahtevi Srbima biti ispunjeni; ali, da li su i Rusi u tome učestvovali? da li se na to odnosi Nikolajeva rečenica "da Austrijanci ne odu predaleko"?

Pred vama je istorijsko dopisivanje par excellence. Čitajte pažljivo, jer ovo je vaša istorija, ovo su sudbonosni trenuci vašeg naroda. Takođe, molimo vas da obratite pažnju na gospodski način njihove komunikacije, i uporedite ga sa načinom na koji današnji političari komuniciraju.

Nikola Pašić, predsednik vlade Kraljevine Srbije, svim poslanstvima Kraljevine Srbije, u Beogradu, 19. jula 1914. godine:

"Austro-Ugarska štampa je odmah posle sarajevskog atentata počela bacati na Srbiju krivicu za taj grozni zločin, koji je, po njenom mišljenju, rezultat velikosrpske ideje...

I Dvor i srpska vlada, primivši vest o atentatu, izjavili su ne samo svoje saučešće, nego i oštru osudu i gnušanje zbog takvog zločina.

Pored svega toga štampa susedne monarhije nije prestala da Srbiju čini odgovornom za sarajevski događaj. Srpska vlada je odmah u početku izjavila gotovost da preda sudu svakog svog podanika za koga bi se dokazalo da je imao učešća u sarajevskom atentatu... Najzad je srpska vlada izjavila da je kao i dotle gotova vršiti sve susedske dužnosti koje je na to obavezuje njen položaj evropske države...

Srpska vlada smatra da joj njeni životni interesi nalažu da se mir i spokojstvo na Balkanu utvrde što bolje i za što duže vreme. I zato što to želi, ona sada strahuje da razdraženo javno mišljenje u Austro-Ugarskoj ne da povoda austro-ugarskoj vladi da preduzme korak koji bi imao da ponizi državno dostojanstvo Srbije i istakne zahteve koji se ne bi mogli primiti...

Nikad, pak, nećemo moći primiti zahteve koji bi išli protiv dostojanstva Srbije i koje ne bi mogla primiti nijedna država koja poštuje i čuva svoju nezavisnost..."

Baron Gizl od Gislingena, austrougarski poslanik u Beogradu, Lazi Pačuu, zastupniku predsednika vlade i ministra inostranih dela Kraljevine Srbije, u Beogradu, 23. jula 1914:

"Čast mi je predati Vašem Prevashodstvu priloženu notu koju sam primio od svoje vlade, a koja je upućena Kraljevini Srbiji.

Iz iskaza i priznanja vinovnika atentata od 28. juna vidi se da je zločin sarajevski skovan u Beogradu, da su oružje i eksploziv kojima su ubice bile snabdevene njima dali srpski oficiri i činovnici, članovi 'Narodne odbrane', i najzad da je i samo prebacivanje zločinaca u Bosnu i njihovog oružja bilo pripremljeno i izvedeno od strane šefova srpske pogranične službe. Pomenuti rezultati istrage ne dopuštaju Carskoj i kraljevskoj vladi da i dalje zadrži ulogu mirnog i strpljivog posmatrača, koju je godinama imala prema agitacijama čiji je centar bio u Beogradu, i koje su se širile odatle na teritoriju Monarhije; ovi joj rezultati, naprotiv, stavljaju na dužnost da učini kraj tim rovenjima, koja su stalna opasnost za mir Monarhije.

Da bi postigla ovaj cilj, Carska i kraljevska vlada je primorana da zatraži od srpske vlade zvaničnu izjavu:

'Kraljevska srpska vlada osuđuje propagandu upravljenu protiv Austro-Ugarske, tj. skup tendencija kojima se teži, u krajnjem cilju, da se odvoje od Austro-Ugarske Monarhije teritorije koje čine njen sastavni deo i sažaljeva iskreno kobne posledice ove zločinačke radnje. Kraljevska vlada žali što su oficiri i činovnici srpski učestvovali u gore pomenutoj propagandi i time kompromitovali odnose dobrog susedstva, na koje se Kraljevska vlada bila svečano obavezala svojom izjavom od 31. marta 1909. godine.

Kraljevska srpska vlada osuđuje i odbija svaku pomisao i pokušaj mešanja u sudbinu stanovnika ma kog dela Austro-Ugarske Monarhije; smatra za svoju dužnost da skrene ozbiljnu pažnju oficirima, činovnicima i svemu stanovništvu Kraljevine Srbije, da će ubuduće najstrože postupiti sa licima koja bi učinila krivicu odajući se takvim radnjama koje će srpska vlada svima silama sprečavati i kažnjavati.'

Ova izjava saopštiće se u isto vreme Kraljevskoj vojsci dnevnom zapovešću Njegovog Veličanstva kralja i biće objavljena u narednom broju Službenog vojnog lista."

Odgovor Kraljevske srpske vlade na notu Austro-Ugarske. U Beogradu, 25. jula 1914. godine:

"Kraljevska srpska vlada primila je saopštenje Carske i kraljevske vlade od 23. o. m. i uverena je da će ovaj odgovor ukloniti nesporazum koji preti da pomuti dobre susedske odnose između Austro-Ugarske i Kraljevine Srbije.

Srbija je dala toliko puta dokaza o svojoj miroljubivoj i umerenoj politici za vreme balkanske krize da je nekoliko puta sačuvala evropski mir žrtvujući svoje zahteve samo u interesu tog mira.

Na vladu Kraljevine Srbije ne može padati odgovornost za pojave privatnog karaktera, kao što su pisanje štampe i mirni rad patriotskih društava, koje su gotovo u svim zemljama obične i koje se, kao što je poznato, izmiču po pravilu ispod službene kontrole.

Zato je Kraljevska vlada bila bolno iznenađena tvrđenjem da su i lica iz Kraljevine Srbije učestvovala u spremi atentata izvršenog u Sarajevu... Odazivajući se pak zahtevu Carske i kraljevske vlade, Kraljevska srpska vlada je voljna izići na susret i predati sudu bez razlike položaja i čina svakog svog građanina za koga bi se podneli dokazi da je učestvovao u sarajevskom zločinu...

U slučaju da Carska i kraljevska vlada ne bi bila zadovoljna ovim odgovorom, Kraljevska srpska vlada, smatrajući da je u opštem interesu ne prenagljivati u rešenju ovog pitanja, spremna je kao i uvek primiti mirno sporazumevanje na taj način što bi se to pitanje iznelo na rešenje pred Međunarodni sud u Hagu ili pred Velike sile."

Grof Leopold Berthold, austrougarski ministar inostranih dela, Nikoli Pašiću, predsedniku vlade Kraljevine Srbije i ministru inostranih dela, u Beču, 28. jula 1914. godine:

"Pošto Kraljevska srpska vlada nije dala povoljan odgovor na notu koju joj je predao austrougarski poslanik u Beogradu 23. jula 1914, Carska i kraljevska vlada je prinuđena da se sama pobrine za zaštitu svojih prava i interesa i da u ovome cilju pribegne sili oružja. Austro-Ugarska se smatra, dakle, od ovoga trenutka u ratu sa Srbijom."

Kralj Crne Gore Nikola srpskom Regentu Aleksandru. 28. jul 1914. godine, na Cetinju:

"Suđeno je srpskom narodu da se žrtvuje ponovo za odbranu vaskolikoga srpstva...

Ponos srpskog naroda ne dopušta da se ide dalje u popuštanju! Slatke su žrtve za istinu i nezavisnost Naroda. U ime božje i sa pomoću našega moćnog zaštitnika, silne Rusije, i simpatije civilizovanog sveta, izaći će srpski narod iz ove velike i nametnute nevolje pobedonosno i obezbediće sebi sjajnu budućnost. Moji Crnogorci su već spremni na granici da padnu za odbranu naše nezavisnosti."

28. jula 1914. godine austrougarski poslanik pri Vatikanu, grof Moric Palfi, izveštava svoju vladu o audijenciji kod državnog sekretara kardinala Meri de Vala i pape Pija X, koje je obavestio o ratu protiv Srbije:

"U toku poslednjih godina Njegova Svetost je u više mahova izrazila svoje žaljenje što je Austro-Ugarska propuštala da kazni svog dunavskog suseda. Papa i Kurija vide u Srbiji podgrizajuće zlo, koje je, malo-pomalo, prodrlo u srž Monarhije i koje će vremenom da je razjedini. Pored svih eksperimenata koje je Kurija poslednjih decenija činila, Austro-Ugarska jeste i ostaje najbolja katolička država, a najjači oslonac i bedem vere koji je u našem veku ostao Hristovoj crkvi. Pad i propast Austro-Ugarske značili bi za crkvu gubitak najsolidnijeg oslonca u borbi protivu pravoslavlja, i u tome padu crkva bi izgubila svog najboljeg i najjačeg borca.

Tako dakle, kao što je Austro-Ugarskoj za njeno održanje potrebno da u svom organizmu čak i silom uništi razarajuće zlo, tako je za Katoličku crkvu indirektna potreba da učini sve što može da služi tome cilju."

Vilhelm II Nikolaju II, 28. jula 1914. godine u 10 časova i 45 minuta uveče:

"Sa najvećom uznemirenošću saznao sam o utisku koji je austro-ugarski korak protiv Srbije proizveo u Tvom carstvu. Bezobzirna agitacija, koja se godinama vrši u Srbiji, dovela je do strašnog zločina čija je žrtva bio Franc Ferdinand... Bez sumnje, Ti ćeš se složiti sa mnom da mi obojica, kao i svi drugi vladari, imamo interesa da sva lica koja su moralno odgovorna za taj gadni zločin iskuse zasluženu kaznu.

Sa druge strane, ja vrlo dobro razumem koliko je Tebi i Tvojoj vladi teško ići protiv javnog mišljenja u zemlji. Sećajući se srdačnog prijateljstva koje nas dvojicu već poduže vreme tesno veže, koristim sav svoj uticaj da Austro-Ugarsku pobudim da se otvoreno i mirno sporazume sa Rusijom. Nadam se pouzdano da ćeš Ti potpomoći moje napore da se otklone sve teškoće koje bi još mogle nastati.

Tvoj vrlo iskreni i odani prijatelj i kuzen (rođak, prim. aut.),

Vilhelm"

Nikolaj II Vilhelmu II. Petrograd, 29. jula, 1 sat po podne:

"Radujem se što si se vratio u Nemačku u ovom ozbiljnom trenutku. Molim Te živo da mi pomogneš. Jedan sraman rat objavljen je jednom slabom narodu. Gnušanje je veliko u Rusiji, a i ja učestvujem u njemu. Ja predviđam da uskoro neću više moći odolevati pritiscima koji se na mene vrše, i da ću biti prinuđen da preduzmem mere koje će dovesti do rata.

Da bi se izbegla nesreća evropskog rata, ja Te molim, u ime našeg starog prijateljstva, da učiniš sve što Ti bude moguće, da zadržiš saveznika, da ne ide suviše daleko.

Nikolaj"

Vilhelm II Nikolaju II, 29. jula u 6 sati i 30 minuta uveče:

"Primio sam tvoj telegram, i sam želim da se održi mir. Međutim, ja ne mogu - kao što Ti rekoh u prvom telegramu - da smatram austro-ugarski rat kao sraman rat, jer Austro-Ugarska iz iskustva zna da obećanja Srbije, kad postoje samo na hartiji, ne vrede ništa. Po mom mišljenju, austro-ugarska akcija ima se smatrati kao pokušaj da se dobije jamstvo da će se srpska obećanja stvarno i održati... Mislim stoga da je Rusiji sasvim moguće da u austro-srpskom ratu ostane u ulozi gledaoca, ne uvlačeći Evropu u jedan od najstrašnijih ratova što ih je svet video...

Ali vojničke mere Rusije mogle bi biti smatrane od Austro-Ugarske kao pretnja i izazivanje nesreće, koju hoćemo da predupredimo, te tako učiniti nemogućnom misiju posrednika, koje sam se ja vrlo rado primio, sledujući Tvom pozivanju na moje prijateljstvo i moju pomoć.

Vilhelm"

Vilhelm II Nikolaju II, 30. jula u 1 čas po podne:

"... Austro-Ugarska je mobilisala samo protiv Srbije, i to samo jedan deo svoje vojske. Ako se Rusija, kao što je sada posle Tvoga i Tvoje vlade saopštenja izvesno, mobiliše protiv Austro-Ugarske, misija koju si mi Ti prijateljski poverio, i koje sam se na Tvoju izričnu molbu vrlo rado primio, postaje vrlo teška, ako ne i nemoguća. Težina odluke leži sad na Tvojim plećima. Ti nosiš odgovornost za rat ili mir.

Vilhelm"

Nikolaj II Vilhelmu II, u Petrogradu, 30. jula u 1 sat i 20 minuta po podne:

"Srdačno Ti zahvaljujem na tvom brzom odgovoru. Sadašnje vojne pripreme bile su odlučene već pre pet dana, i to kao mera predostrožnosti s obzirom na austrijske vojne mere. Ja se nadam iz sveg srca da te mere neće sprečiti Tvoju posredničku ulogu, na koju ja mnogo polažem. Potreban nam je tvoj jak pritisak na Austriju, da bi se ona sklonila na sporazum sa nama.

Nikolaj"

Nikolaj II Viljemu II, u Petrogradu, 30. jula uveče:

"Srdačno Ti zahvaljujem na posredovanju, koje daje još nade na miran ishod. Istina, nama je nemoguće obustaviti vojne pripreme koje su izazvane austrijskom mobilizacijom. Mi smo daleko od toga da želimo rat, i dok god budu trajali pregovori sa Austrijom o Srbiji, moje trupe neće nikako zauzeti neprijateljsko držanje, ja ti za to dajem svečano svoju reč. Imam vere u milost Božju i nadam se uspehu Tvog posredovanja u Beču, na dobro naše zemlje i evropskog mira. Svim srcem i potpuno odani tvoj

Nikolaj"

Vilhelm II Nikolaju II, 30. jula, u ponoć:

"Povodom Tvoga apela na moje prijateljstvo, i Tvoje molbe za moju pomoć, primio sam se posredovanja između Tvoje i austrougarske vlade. Dok je ova moja akcija bila u punom toku, izvršena je mobilizacija Tvoje vojske protiv moga saveznika Austro-Ugarske, što je moju misiju učinilo gotovo iluzornom. Pri svem tom ja sam i dalje nastavio rad na posredovanju. Međutim, sad dobih pouzdane vesti o ozbiljnim ratnim pripremama i na mojoj istočnoj granici. Odgovornost za bezbednost moga carstva primorava me da preduzmem odgovarajuće odbrambene mere.

Ja sam sa svojim naporima oko održanja svetskog mira išao do krajnjih granica. Ja neću biti odgovoran za nesreću koja sad preti celom civilizovanom svetu. U ovom trenutku Ti si još u mogućnosti da tu nesreću sprečiš... Prijateljstvo prema Tebi, prema Tvojoj zemlji, koje mi je na samrtnoj postelji moga deda predato u amanet, uvek mi je bilo sveto, i ja sam ostao veran Rusiji u najtežim trenucima, naročito u njenom poslednjem ratu. Danas, evropski mir samo Ti možeš spasti, ako se Rusija odluči da obustavi vojne pripreme upravljene protiv Nemačke i Austro-Ugarske.

Vilhelm"

Knez Hajnrih Pruski britanskom kralju Džordžu V, 30. jula 1914:

"... Vilhelm je vrlo zabrinut... On je u stalnoj telegrafskoj vezi sa Nikolajem, koji danas potvrđuje vest da je naredio vojne pripreme, koje su ravne mobilizaciji, i da su pripreme preduzete još pre pet dana. Osim toga, dobili smo izveštaj da i Francuska čini vojne pripreme, dok mi pak nismo nikakve mere preduzeli, ali svakog trenutka možemo na to biti prinuđeni, ako naši susedi produže s tim. To bi onda značilo evropski rat. Ako Ti istinski i iskreno želiš da sprečiš tu strahovitu nesreću, smem li da ti predložim da svoj uticaj kod Francuske i Rusije upotrebiš u tom smislu, da one ostanu neutralne? Po mom mišljenju, to bi bilo od vrlo velike koristi. Hteo bih još da dodam da se Nemačka i Engleska, sada više nego ikada, treba uzajamno da potpomažu, da bismo predupredili strašnu nesreću, koja inače izgleda neizbežna. Veruj mi da se Vilhelm sa najvećom iskrenošću zauzima za održanje mira. Ali vojne pripreme oba njegova suseda mogu ga najzad prinuditi da u interesu bezbednosti svoga Carstva, koje bi inače ostalo nezaštićeno, sleduje njihovom primeru. Ja sam Vilhelma izvestio o ovom telegramu upućenom Tebi, i nadam se da ćeš moja saopštenja primiti u istom prijateljskom duhu kojim su ona bila inspirisana.

Hajnrih"

Kralj Džordž V knezu Hajnrihu Pruskom, 30. jula 1914. godine:

"Veoma se radujem što sam čuo za Vilhelmove napore da se sa Nikolajem sporazume radi održanja mira. Moja je ozbiljna želja da se takva nesreća kao što je evropski rat, koja se ne bi dala popraviti, predupredi. Moja vlada čini sve što je moguće da Francusku i Rusiju pokrene da odlože dalje vojne pripreme, ako se Austrija zadovolji zauzećem Beograda i okolnim zemljištem kao zalogom da će se njeni zahtevi ostvariti na zadovoljavajući način, dok bi ostale zemlje imale da obustave svoje ratne pripreme. Ja verujem da će Vilhelm upotrebiti svoj veliki uticaj da privoli Austriju da prihvati taj predlog. Time bi pokazao da Nemačka i Engleska zajednički rade na sprečavanju jedne međunarodne katastrofe. Molim Te uveri Vilhelma da ja sve činim, i da ću i dalje činiti sve što je u mojoj moći, da održim evropski mir.

Džordž"

Nemački car Vilhelm britanskom kralju Džordžu V, 31. jula:

"Mnogo ti zahvaljujem na Tvom prijateljskom saopštenju. Tvoji predlozi poklapaju se sa mojim shvatanjem, kao i sa saopštenjima koja sam noćas primio iz Beča i koja sam posle dostavio Londonu. Ovoga trenutka sam primio od kancelara saopštenje da mu je prispela vest da je Nikolaj noćas naredio mobilizaciju celokupne svoje vojske i flote... Ja odlazim u Berlin da se postaram za bezbednost svojih istočnih granica, gde su se već skupile jake ruske trupe."

Nemački kancelar nemačkom ambasadoru u Petrogradu, 1. avgusta 1914. godine u 12 časova i 52 minuta posle podne:

"Ukoliko ruska vlada ne bude dala zadovoljavajući odgovor na naš zahtev, neka joj Vaša ekselencija izvoli danas u pet sati po podne predati ovu deklaraciju:

'Carska vlada se od početka krize trudila da se dođe do mirnog rešenja. Odazivajući se želji izraženoj od strane Njegovog Veličanstva cara ruskog, Njegovo Veličanstvo car nemački, u saglasnosti sa Engleskom, bio se zauzeo da izvrši ulogu posrednika kod bečkog i petrogradskog kabineta, kada je Rusija, ne čekajući rezultat posredovanja, pristupila mobilizaciji celokupne svoje vojne snage na suvu i na moru.

Usled te mere pune pretnje, koja nija bila izazvana nikakvom vojnom pripremom od strane Nemačke, Nemačka Carevina se našla pred jednom ozbiljnom i neposrednom opasnošću. Ako bi carska vlada propustila da predupredi tu opasnost, ona bi time dovela u pitanje bezbednost, pa i samu egzistenciju Nemačke. Prema tome, nemačka vlada se našla prinuđena da se obrati vladi Njegovog Veličanstva cara svih Rusa, zahtevajući obustavu navedenih vojnih mera. Pošto je Rusija odbila da ispuni ovaj zahtev, i tim odbijanjem očito pokazala da je njena akcija upravljena protiv Nemačke, čast mi je, po naredbi moje vlade, saopštiti vašoj ekselenciji ovo što sleduje:

Njegovo Veličanstvo Car, moj uzvišeni suveren, prima, u ime Carstva, izazivanje i smatra se u ratnom stanju sa Rusijom."

Nemački car Vilhelm britanskom kralju Džordžu V, 1. avgusta:

"Ovoga trenutka sam primio saopštenje Tvoje vlade po kome ona nudi francusku neutralnost pod garantijom Velike Britanije. Toj ponudi je bilo pridodato pitanje, da li bi Nemačka, pod takvim uslovima, odustala od napada na Francusku. Moja mobilizacija, koju sam već naredio danas po podne na dva fronta, na istoku i na zapadu, iz tehničkih razloga mora se nastaviti prema planu. Protivnaredba se više ne može izdati, jer je Tvoj telegraf na žalost došao suviše dockan. Ali ako mi Francuska ponudi svoju neutralnost, koja mora biti zagarantovana engleskom vojskom i flotom, ja ću, naravno, odustati od napada na Francusku i na drugom mestu upotrebiti svoje trupe. Nadam se da Francuska neće postati nervozna.

Vilhelm"

"3. avgusta Nemačka je objavila rat Francuskoj.

4. avgusta Velika Britanija je objavila rat Nemačkoj.

Tako je počeo Prvi svetski rat, koji će ostati upamćen i kao Veliki.

A počeo je napadom na Srbiju. Austro-Ugarska Carevina uputila je na Kraljevinu Srbiju svoju Kaznenu ekspediciju (Strafexpedition) da je satre i germanskom zavojevanju otvori put za Bosfor i Istok. Prvi kuršumi prvog svetskog rata ispaljeni su u srpske vojnike; na desnoj obali Drine poginuo je prvi čovek u svetskom ratu; prva topovska granata bačena je na Beograd i srušena je prva kuća u dotad nezapamćenom rušenju kuća na zemlji; prva pobednička vešanja civila i žena, ubijanja dece i staraca, silovanja i pljačke, prva rušenja pravoslavnih crkava i trovanja seoskih bunara, izvršila su se avgusta 1914. na delu srpske teritorije okupirane od vojske Austro-Ugarske Monarhije."

(Za pisanje ovog članka kao izvor je korišćen roman "Vreme smrti" našeg nedavno preminulog pisca Dobrice Ćosića, koji je u njegovom prologu sažeo prepisku kojom je otpočeo do tada najkrvaviji konflikt u istoriji ljudske vrste.)

(V. V.)