Na pijacama i buvljacima obrne se 300 miliona evra!

Na pijacama u Srbiji prodaje 70.000 ljudi, a broj onih koji žive od pijačnih tezgi ali ne stoje za njima, bio bi neuporedivo veći ako bi obuhvatio i poljoprivredne proizvođače, dobavljače, proizvođače ambalaže...

Preporučujemo

Pijace su i dalje najjače tržište jer na njima građani troše veliki deo kućnog budžeta, u trgovini na otvorenom obrće se sve više robe, a godišnji promet na zelenim tržnicama, kvantašima i buvljacima dostiže oko 300 miliona evra, piše novosadski "Dnevnik".

- S oko 28 milijardi dinara, koliko je promet vredeo 2012. godine, lane se na pijacama u Srbiji obrnula 31 milijarda i 384 miliona dinara. Promet na pijacama raste, ali i dalje su oni koji žive od tog posla, pre svega poljoprivredni proizvođači, u problemu. Država nije uredila oblast otkupa pa se pojavljuju razni prekupci koji ubiraju kajmak, s druge strane, trgovinski lanci cenovno ubijaju pijačare i poljoprivrednike... - kaže autor knjige "Upravljanje transformacijom pijaca" i bivši predsednik Odbora Privredne komore Srbije za komunalne delatnosti i pijace Nebojša Batalović.

Po njegovim rečima, oko 95 odsto ukupne ponude na pijačnim tezgama čini individualni sektor, u čemu poljoprivrednici učestvuju sa 70 odsto, a stotine hiljada poljoprivrednih gazdinstva je naslonjeno na pijace.

- U Srbiji ima preko 628.000 poljoprivrednih domaćinstava, a svega ih je 1.280 s više od 30 hektara. Svi ostali, dakle njih više od 625.000 su u potpunosti ili delom usmerni na pijačnu prodaju jer se njihovom robom, pogotovo ako je to voće i povrće, trguje preko pijaca. Zbog tako velikog učešća poljoprivrdnika, država mora naći interes da investira u poljoprivredu - naglašava Batalović.

Naš sagovornik kaže da je teško proceniti koliko se robe na pijacama, tačnije oko njih, prometuje nelegalno, ali naglašava da je unutar tržnica trgovina legalna, a tezge registrovane.

Na svim zelenim pijacama poljoprivredni proizvodi su u legalnoj trgovini. Batalović naglašava da tržišne zakonitosti na pijacama funkcionišu odlično, cene se formiraju slobodno, a čim se roba pojavi na pijaci, to nije siva ekonomija.

(Telegraf.rs)