SAD biznismeni platili milion dolara za posao sa Telekomom Albanije!

Dvojica američkih biznismena, bivši poslovni partneri kontroverznog bosanskog biznismena Damira Fazlića, tvrde da su Fazliću uplatili milion dolara koje je trebalo da prosledi albanskoj Demokratskoj stranci, kako bi im zauzvrat vlada Albanije odobrila unosan posao sa Albanskim Telekomom.

Preporučujemo

Dok se 2006. godine Albanija pripremala da pokrene tržište internet telefonije, odnosno VoIP usluga (Voice over Internet Protocol), Fazlić i njegovi partneri, Amerikanci Tim Džin i Toni Altavila, otvorili su u Indijani, SAD, kompaniju Meridian Telecommunications. Kompanija je trebalo da bude prva firma koja će u Albaniji ponuditi VoIP usluge u saradnji sa državnim Albanskim Telekomom.

Džin i Altavila su se nadali da će, uz pomoć Fazlićevih političkih veza u Albaniji, pokrenuti unosan biznis, koji je trebalo da kompaniji samo u prvoj godini poslovanja donese zaradu od najmanje tri miliona dolara.

Međutim, postojala je samo jedna prepreka: Tim Džin i Toni Altavil trebalo je da tada vladajućoj Demokratskoj stranci uplate dve “investicije” od po pola miliona dolara kako bi mogli da potpišu ugovor sa Telekomom Albanije.

“On [Fazlić] je rekao da sve što treba da uradimo jeste da investiramo million dolara za potkupljivanje tamošnjih političara, jer su se u to vreme pretpostavljam održavali [lokalni] izbori.

“Tvrdio je da moramo da finansiramo kasu pobedničke partije kako bismo zapravo uopšte mogli da pokrenemo [telekomunikacionu] mrežu. Tako da smo Tim i ja smo obezbedili tih milion dolara,” tvrdi Altavila. Fazlić je čvrsto negirao navode da je novac prebacivao Demokratskoj stranci, a Demokratska stranka je odbila da odgovori na pitanja BIRN-a.

Džin i Altavila su, u odvojenim razgovorima za BIRN, rekli da su zajedno uzeli kredit od milion dolara, a da su novac prebacili na Fazlićeve lične račune u banci HSBC, jedan račun otvoren u SAD-u i drugi otvoren u ofšori zoni ostrva Džersi.

Oni tvrde da je prvih pola miliona dolara uplaćeno je Fazliću u oktobru 2006. godine, nekoliko dana nakon što je Meridian potpisao ugovor sa Telekomom Albanije. Druga uplata, u istom iznosu, kako kažu, legla je na Fazlićev račun pre 15. decembra, jer je dogovor bio da tada novac mora biti uplaćen Demokratskoj stranci. Sastanak na kom je Fazlić, blizak saradnik tadašnjeg premijera Albanije Saljija Beriše i lidera Demokratske stranke, svojim partnerima izneo predlog da uplate milion dolara Berišinoj partiji održan je u septembru 2006. godine u kompaniji Meridian.

- Iako će sadašnji premijer biti na toj funkciji još tri godine, zaista je potrebno da pravi ljudi pobede na lokalu. To bi pomoglo ostvarivanju cilja, jer su izbori planirani do kraja godine - objasnio je Fazlić svojim partnerima iz SAD, a pokazuju beleške sa sastanka u koje je BIRN imao uvid. Ni BIRN, ni Fazlićevi poslovni partneri iz SAD nisu mogli da potvrde da li je išta od tog novca zatim prebačeno Demokratskoj stranci.

U intervjuu za BIRN, Fazlić je rekao da je bilo nekih “investicija”, ali je odbio da pruži bilo kakve detalje o tome kako je novac potrošen. Na pitanje zašto je savetovao Džina i Altavilu da plate million dolara, Fazlić je odbacio tvrdnje da je obećao da će sredstva prebaciti stranci radi odobravanja posla sa Albanskim Telekomom i negirao da je ikada imao nameru da prebaci sredstva Beriši ili Demokratskoj stranci.

“Oni [Džin i Altavila] su morali da investiraju i sve to - ja samo kažem da meni ništa nije dato da dam Beriši ili Demokratskoj stranci - to je izjava,” rekao je on.

“Mislim da ćete naći da ovaj [posao] jeste jedna od onih stvari koje nisu uspele.”

Predstavnici Meridian-a i Telekoma Albanije potpisali su ugovor u oktobru 2006. godine. Ugovor je Fazliću i njegovim partnerima iz SAD obezbedio šestomesečni pristup infrastrukturi Albanskog Telekoma koju su koristili kako bi pokrenuli svoju VoIP mrežu. Ugovor je u ime Meridian-a potpisao administrator kompanije Stiv Slavin i poslao ga imejlom Fazliću, koji je bio zadužen za komunikaciju sa Telekomom Albanije.

Kako je Fazlić napisao u imejlu svojim partnerima, ugovor je u ime Vlade odobrio i potpisao Ljuljzim Baša, tadašnji ministar saobraćaja i komunikacija u Berišinoj vladi, a sada gradonačelnik Tirane i lider Demokratske stranke. Baša je odbio BIRN-ov zahtev za intervju i nije odgovorio na pitanja koja smo mu poslali u pisanoj formi.

Džin i Altavila kažu da je posao sa Albanskim Telekomom krenuo dosta dobro, a Meridian je zaradio najmanje 150,000 dolara za prvih šest meseci 2007. godine. Sva zarada je, kako kažu, iskorišćena za otplatu rata kredita. Međutim, kompanija sa suočavala sa tehničkim problemima, jer su centrale korišćene za usmeravanje VoIP poziva stalno gašene.

Džin i Altavila tvrde da se Fazlić u početku trudio da otkloni poteškoće. Onda je, kako kažu, iznenada prestao da odgovara na pozive i poruke. U oktobru 2007. godine dve turske kompanije su, nakon dugog procesa privatizacije, kupile Albanski telekom. Prema internoj prepisci partnera u kompaniji Meridian, u koju je BIRN imao uvid, Džin i Altavila su, kada je njihov poduhvat u Albaniji počeo da se raspada, sami kontaktirali Albanski Telekom.

U imejlovima je Albanski Telekom tvrdio da je centrala koju je Meridian koristio isključena, jer kompanija nije platila račune. Nakon što su na osnovu ugovora za koji su verovali da su potpisali pokušali da ospore da nisu izmirivali svoja dugovanja, Džin i Altavila su otkrili da zapravo postoje dve verzije ugovora i da ugovor koji je Albanski Telekom potpisao nije isti kao onaj koji je Slavin potpisao i poslao Fazliću.

U verziji ugovora Telekoma Albanije navedene su različite cene i troškovi od onih koje je Fazlić prezentovao svojim partnerima i koje su izlistane u ugovoru koji je Slavin potpisao u ime Meridian-a. Stiv Slavin je takođe tvrdio da je njegov potpis na verziji ugovora koji ima Albanski Telekom falsifikovan, da je njegovo ime pogrešno napisano, kao i da je njegova funkcija navedena pogrešno, pošto je pisalo da je predsednik kompanije. BIRN nije mogao da dobije kopiju ugovora.

Albanski Telekom je Meridian-u odgovorio da nemaju podatke o tome ko im je poslao ugovor kao i da ne čuvaju alternativni dokument. Fazlić to nije želeo da komentariše.

Dvojica biznismena na kraju su angažovala uticajnog lobistu srpskog porekla iz Vašingtona, Obrada Kesića. Kesić je trebalo da pronađe Fazlića i da obnovi posao sa Albanskim Telekomom, ali nije imao uspeha. Džin kaže da su Altavila i on na kraju odlučili da umanje svoje gubitke.

“S obzirom na to koliko je novca bilo u pitanju, očekivao sam da će on [Fazlić] to srediti… Toni i ja jednostavno nismo imali novca da idemo dalje,” rekao je on za BIRN. Kada je BIRN Fazliću dostavio imejlom pitanja o saradnji sa Albanskim Telekomom, on je negirao da je poslovao sa ovom kompanijom.

Podjednako rezervisan i kada je u pitanju kompanija Meridian, Fazlić je u junu u intervjuu za BIRN samo rekao da je “radio sa" Meridianom. Međutim, pokušao je da dovede u sumnju to da li je bio akcionar, tako što je odbio da direktno odgovori na pitanja o vlasništvu, pitajući: “Kako sam ja bio partner?” Međutim, prema podacima Federalne komisije za komunikacije, FCC, Damir Fazlić poseduje 50 odsto kompanije Meridian sa sedištem u Indijani, SAD. Preostalih 50 odsto kompanije je u vlasništvu Tima Džina i Tonija Altavile.

FCC je, inače, državna institucija SAD-a zadužena da reguliše rad telekomunikacionih kompanija koje posluju u inostranstvu. Podaci FCC-a pokazuju da je Fazlić posedovao polovinu kompanije Meridian Telecommunications preko kompanije Cleone Limited, registrovane na Kipru. Prema dokumentaciji sa Kipra, Fazlić je direktor firme Cleone, a vlasnik je firma Morewig Limited iz Londona.

Prema podacima Privrednog registra Kipra, Morewig Limited jedini je akcionar još jedne firme registrovane u ovoj zemlji, Kelena Limited. Međutim, dokumentacija do koje je BIRN došao u Albaniji pokazuje da je Fazlić Privrednom registru Albanije podneo pismo u kom se izjašnjava kao pravi i jedini vlasnik kompanije Kelena Limited. Takođe, imejlovi koje je razmenio sa partnerima iz Amerike jasno pokazuju da je Fazlić očekivao zaradu od poslovanja Meridiana, u razgovoru za BIRN on je tvrdio da nije profitirao od saradnje Meridiana i Albanskog telekoma, jer je posao propao.

U elektronskoj prepisci u koju je BIRN imao uvid, Fazlić je zatražio da sav profit bude usmeren na njegov račun u banci na Britanskim Devičanskim ostrvima. Fazlić, čija supruga Amra je  američka državljanka, upoznao je biznismene iz Amerike 2006. godine preko zajedničkog poslovnog poznanika.

Impresionirani Fazlićevim vezama u Albaniji, Džin i Altavila su sa Fazlićem razradili plan kako da iskoristi mlado tržište internet telefonije u Albaniji. “Zbog Damirovih političkih veza u Albaniji prilika je bila tu. On je bio dobar prijatelj sa premijerom [Berišom] i mogao je da dobije centralu u Albaniji i mi bismo bili u mogućnosti da prodajemo minute,” Altavila je rekao za BIRN.

Nakon što je Beriša pobedio na izborima, Fazlić je ubrzo počeo da koristi svoje kontakte kako bi u Albaniji - koja je tada bila jedna od ekonomija koje su beležile brz rast u Evropi - izgradio poslovnu imperiju.

Fazlić je u Tirani osnovao tri kompanije - Kraun akvizišns (Crown Acquisitions), Virtu akvizišn (Virtu Acquisition) i SRF divelpments (SRF Develoments), a Bašinog šuraka Eriona Isufija je postavio kao menadžera u svakoj od njih. Njegove kontroverzne veze sa vlašću dospele su pod budno oko albanskog tužilaštva koje je u oktobru 2008. godine pokrenulo istragu o pranju novca u nizu zemljišnih kupoprodajnih ugovora koje je u Fazlićevo ime obavila Berišina ćerka, advokatica Argita Maltezi.

Tužilaštvo je bilo alarmirano činjenicom da su Fazlićeve firme  prebacivale novac sa ofšor računa i kupovale zemljiše u Albaniji isključivo u gotovini.

Beriša i njegove pristalice tada su žestoko i javno kritikovali istragu, koju su tužioci na kraju prekinuli, pošto od vlasti na Kipru i u BiH nisu uspeli da dobiju ključna dokumenta u vezi sa Fazlićevim kompanijama.

I Beriša i Fazlić su u nekoliko navrata negirali navode da je Fazlić imao koristi od svojih političkih veza, ali dokumenti do kojih je došao BIRN tokom istraživanja o Fazlićevim poslovima sa zamljištem govore drugačije.

Fazlić je bio Berišin savetnik, kao i savetnik drugih istaknutih članova Demokratske stranke tokom uspešne izborne kampanje 2005. godine. Tokom kampanje, regrutovao je uticajne lobiste iz Vašingtona kao savetnike. Fazlić ističe da tu pomoć nije naplatio, tvrdeći da im je pomogao isključivo zato što je verovao u njihovu stvar.

Imejl prepiska i dokumentacija do koje je BIRN došao tokom istraživanja, otkrivaju na koji način je Fazlić koristio svoje veze sa Berišom i albanskom političkom elitom kako bi sarađivao sa investitorima širom planete, u isto vremen prikrivajući svoju umešanost u poslove sa državom u Albaniji. U jednom imejlu Fazlić je svojim partnerima iz SAD rekao kako je “ministar saobraćaja i telekomunikacija potpisao ugovor sa Meridianom”.

U drugom imejlu, jedan od radnika kompanije Meridian je prepričao telefonski razgovor sa Fazlićem i napisao da je Fazlić rekao da će se sastati sa albanskim premijerom kako bi razgovarali o energetskom poslu, za koji je Meridian hteo da konkuriše.

Naime, Fazlić je bio u kontaktu sa tadašnjim premijerom Saljijem Berišom u vezi sa tenderom koji je 2007. godine raspisala vlada za nabavku generatora. Meridian je pripremio ponudu za ugovor, ali Fazlićevi partneri iz SAD-a nisu mogli da utvrde da li su uopšte učestvovali na tenderu, pošto je komunikacija sa Fazlićem prekinuta. Prepiska između američkih partnera u Meridianu i Fazlića otkriva i da je Fazlić planirao da iskoristi svoje kontakte u Makedoniji kako bi i u ovoj zemlji obezbedio kompaniji Meridian posao u telekomunikacijama.

Kontakte u Makedoniji, kako je objasnio Džinu i Altavili u imejlu, je takođe stekao tako što je savetovao jednu političku partiju tokom izborne kampanje. Fazlić međutim nije naveo koja stranka je u pitanju.

Dokumenta, takođe, pokazuju da je Fazlić u vezi sa sličnim projektom bio u kontaktu i sa Kongom. Kontakte u ovoj zemlji takođe je stvorio tako što je 2006. godine zajedno sa ekspertima iz Amerike radio na uspešnoj izbornoj kampanji Džosefa Kabile, koji je tada izabran za predsednika Konga.

Fazlić, koji ima moćne prijatelje i u Vašingtonu i na Balkanu, priznao je u intervjuu za BIRN da je koristio svoje kontakte kako bi otvorio pojedina vrata, ali je negirao bilo kakve nezakonitosti.

“Da li ja svakodnevno koristim svoje kontakte da otvorim neka vrata? Da. Postoji pristup, onda postoji korupcija. Pristup je legitimno sredstvo u biznisu i to je ono što želim da razjasnim,” rekao je on.

U međuvremenu, Altavila pokušava da obnovi svoj život, nakon što je 2012. godine bio primoran da proglasi bankrot, još uvek opterećen polovinom kredita od milion dolara.

“Bio sam veoma glup,” priznaje on,  nakon što je otpisao mogućnost da će ikada više videti svoj novac.

Tekst je objavila Balkanska istraživačka mreža BIRN kao deo projekta „Tragom dokumenata do boljeg upravljanja“ (A Paper Trail to Better Governance) koji finansira Austrijska agencija za razvoj i saradnju (ADC). Tekst ne predstvalja stavove i mišljenja ADC. 

(Telegraf.rs / balkaninsight.com)