Da li znate na šta Srbi najviše troše?

U vreme velike finansijske krize nema ko se nije požalio da jedva izlazi na kraj sa troškovima.

Preporučujemo

Mnogima su plate neredovne, najavljuju se i smanjenja, a jedino što je redovno, to su računi za komunalije koje neizistavno moramo da izmirujemo.

Kako preživeti do naredne plate? Istraživali smo koliko Srbi troše, na šta daju najviše novca i kolika je potrošačka korpa na mesečnom nivou.

Prema najnovijim istraživanjima, Srbi na hranu i piće troše čak 55. 240.

U Srbiji su prosečni mesečni prihodi, u prvom kvartalu ove godine, iznosili 56.414 dinara, od čega 95,9 odsto čine prihodi u novcu, a 4,1 odsto prihodi u naturi, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Najveći udeo imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa - 47,8 odsto, penzije - 31,5 odsto, a ostala primanja od socijalnog osiguranja 4,4 odsto i naturalna potrošnja 4,1 odsto.

Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava u Srbiji iznose 55.240 dinara, od čega najveći udeo čine hrana i bezalkoholna pića - 37,1 odsto, dok stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva čine 17,3 odsto potrošnje.

Izdaci za transport čine 9,7 odsto, odeću i obuću 5,4 odsto, ostali lični predmeti i ostale usluge 5,1 odsto, alkoholna pića i duvan 4,8 odsto i komunikacije 4,7 odsto.

RZS je podatke o prihodima, rashodima i potrošnji domaćinstava objavio na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstava sprovedene u prvom kvartalu 2014. godine, u kojoj je učestvovalo 1.511 domaćinstava.

Po zvaničnoj statistici EU srpski BDP po kupovnoj moći (po stanovniku) 2013. godine bio je 2,8 puta niži od evropskog proseka. Stvarna potrošnja po stanovniku, kojom se preciznije meri životni standard (uključuje i zdravstvene i obrazovne usluge, koje se direktno ne plaćaju), niža je za skoro dva i po puta od proseka zemalja EU, što je praktično nepromenjeno u odnosu na nivo 2008.

Lošije stojimo i od Bugarske i Rumunije, a standard Hrvatske i Slovenije je nedostižan u ovom trenutku za građane Srbije.

Za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno 1,49 prosečnih zarada, koje su iznosile 44.184 dinara (380 evra) tokom ove godine.

Kupovnu moć iznad republičkog proseka imaju Beograd, Pančevo, Novi Sad, Užice i Kragujevac u 2014. godini.

U svim gradovima prosečna mesečna neto zarada pokrila je minimalnu potrošačku korpu, a nije bila dovoljna za pokriće prosečne korpe, pokazala je analiza Ministarstva trgovine Srbije.

Bez obzira na krizu, Srbi se ne odriču letovanja, pa prema nekim podacima, oni na godišnjem nivou na putovanja potroše gotovo milijardu evra.

(Telegraf.rs)