Ako danas uradite ovo, oteraćete zle sile koje vas okružuju: Verovanja na svetog apostola Filipa!

Na današnji dan Srpska pravoslvna crkva i njeni vernici praznuju svetog apostola Filipa, jednog od dvanaestorice apostola. Kao svetitelj apostol Filip se praznuje 14. novembra prema starom, odnosno 27. novembra prema novom kalendaru.

Preporučujemo

Ovaj praznik je značajan i po tome što su u ovaj dan poklade pred Božićni post, koji se zato ponekad naziva "Filipovim postom". Ovaj dan prate običaji čiji cilj je da zaštite od zlih duhova. Povorke maskiranih igrača uz buku i svirku obilaze komšijske kuće, izvodeći različite običaje magijsko-zabavnog karaktera, koji treba da odjure nemani. Kao i drugi narodni praznici i poklade se ispraćaju bogatom trpezom i od 28. novembra počinje božićni post koje se završava na Božić, ujutru.

Sveto pismo kaže da je Filip bio pozvan od Isusa Hrista da mu se pridruži i bude mu učenik. Radujući se tom pozivu Filip ne htede da se samo on jedan obogaćuje takvom blagodašću, nego je želeo da i drugi imaju udela u tom daru. Zato, našavši prijatelja svog Natanaila, za kog se smatra da je apostol Vartolomej, povede ga sa sobom. Primivši Svetog Duha, Filip je propovedao Jevanđelje po mnogim stranama Azije i po Grčkoj.

Elem, prednanje o apostolu Filipu dalje kaže da se u frigijskom gradu Jerapolju našao na zajedničkom jevanđelskom poslu sa apostolom Jovanom, svojom sestrom Marijamnom i apostolom Vartolomejom. Tu bi neka opasna zmijurina, koju neznabošci hraniše i klanjaju joj se kao da je kakvo božanstvo.

Apostoli molitvom umrtviše zmiju, čime navukoše gnev tamošnjih ljudi. Prema jednoj verziji neznabošci uhvatiše Filipa i raspeše ga naopako na drvetu, potom raspeše i Vartolomeja. Druga verzija pak kaže da su ga razapeli visoko visoko na jednom zidu.

U momentu raspeća apostola zemlja se rastupi i proguta gradonačelnika i mnoge druge sa njim. U velikom strahu ljudi potrčaše da skinu raspete apostole, no uspeše jedino Vartolomeja da skinu živog. Kako ga behu visoko razapeli, nisu mogli lako doži do njega, te Filip izdahnu i mrtvog ga skinuše. U poslednjim trenucima ovozemaljskog života Filip moljaše Boga za one koji su ga razapeli i za neznabošce.

Gospod usliši molitvu njegovu, i odmah naredi zemlji, te sve progutane ljude izvede žive, osim gradonačelnika i zmijinih žrečeva.

Mošti Svetog Filipa prenete su kasnije u Rim.

(Telegraf.rs)