HEROINA DANA: Šarlota Pešić ima 99 godina, slika, piše pesme i diže tegove!

Šarlota Pešić rođena je pre 99 godina u selu Šurjan u Banatu, sa dve i po godine počela je da igra balet, a sa četiri da slika. Govori pet jezika i glumila je u filmu Gorana Paskaljevića "Zemaljski dani teku". Još slika i piše pesme, bavi se psihoanalizom, čita i diže tegove.

Očarala nas je svojom neverovatnom energijom, britkošću i duhovitošću, otkrila nam je recept za dugovečnost i pokazala koliko toga stane u jedan život i 15-ak kvadrata sobička u Domu za stare, u kojem živi već 40 godina.

Šarlota je rođena u imućnoj porodici. Otac Mihajl Kramer, vojvođanski Nemac, bio je beležnik, a majka Gordana Dejanović učiteljica iz poznate molske porodice. Njen deda Dimitrije Dejanović bio je učitelj i novinar, koji je sarađivao sa Vukom Karadžićem. U takvom okruženju kao četvrta, kako sama naglašava neželjena, ćerka rodila se Šarlota.

- Ja sam svaštar. Slikam, pišem, nekada sam igrala tenis, balet, bila glumica, modni crtač... Sve mi je išlo od ruke osim matematike. Posedujem ono što je kod mnogih ljudi retkost, a to je kreativnost - kaže za sebe Šarlota, s punim pravom.

- Jednom sam zaigrala pred dr Milanom Grolom, predsednikom Vlade i osnivačem Demokratske stranke, koji je bio prijatelj maminog ujaka, bankara Slobodana Matića. Fasciniran Grol mi je rekao: "Obezbediću ti stipendiju za Pariz". Odgovorila sam da neću stipendiju, već da hoću se udam, jer je to praktičnije.

Sledeće godine, kada je napunila 16 godina, udala se za bogatog mađarskog plemića, vlasnika pivare, nakon toga za jednog italijanskog reditelja, pa onda još dva puta.

Tajna njene vitalnosti je, kaže, u tome što je uvek bila otvorena i što je ceo život radila ono što joj prija - kako je osećala i kako je htela. I ljudi su je zbog toga voleli.

- Nisam bila lepa, ali sam bila šarmantna i nosila sam nešto posebno u sebi. Muškarci su naprosto ludovali za mnom - kaže uz osmeh Šarlota. Ona nikada nije robovala predrasudama, znala je svoje kvalitete, fotografisala se smelo u kupaćim kostimima kada su vladali tabui, i išla je korak ispred devojaka svog vremena.

- Doskora sam dva puta nedeljno dizala tegove jednom pa drugom rukom po 100 puta, a sada je dovoljno jednom nedeljno. A tenis sam obožavala od malih nogu i mogla sam da ga igram do iznemoglosti. Uživala sam u belom sportu i bila sam tri puta teniski prvak u Starom Bečeju - pohvalila nam se, i dodala da je "sve u životu sportovala, samo nije boksovala, jer ne voli grube sportove".

Najponosnija je na svoje talente, pre svega na slikarstvo, ali naglašava da bez pozitivne energije nema života.

- Ne volim kada sretnem loše i nesrećne osobe. Pokvare mi raspoloženje i tog dana ne mogu da stvaram. Ali, tugu i bol koje povremeno osećam ne prenosim na platno. Oni nestanu, a ruka slika samo pozitivne stvari.

(Dejana Pakledinac / Foto: Vladimir Lukić)