OVO ĆETE PRVI PUT VIDETI U ŽIVOTU: Evo šta se desi kad glumac zaboravi tekst! (FOTO) (VIDEO)

Gordana Perovski, suflerka u Narodnom pozorištu, sve je samo ne "žena iz senke"! Umećima svojstvenim isključivo prefinjenim "čitaocima umetničkih duša", više od tri decenije uspeva joj da bude "desna ruka" najvećim imenima srpskog glumišta.

Preporučujemo

Na njoj nije samo da šapne bardovima neki od propuštenih Šekspirovih stihova ili ključni deo Brehtovog "poučnog komada", već i da zalepi brk Griši, "sredi" slučajno iscepanu haljinu Tolstojevoj ljubavnici, ili da jednostavno donese aspirin i vodu - Kazanovi kojem je iznenada pozlilo! Tu je i da "ispegla situaciju" kada glumcu umesto prave, kao rekvizit iznesu - plastičnu jabuku, a on treba da je zagrize...

Iskreno, pre odlaska na probu monodrame "Moje nagrade", Gordanu smo onako "po starinski" zamišljali u suflerskoj školjci, a zateklo nas je - iznenađenje...

Sjajni Slobodan Beštić razmenjuje britki sarkazam austrijskog pisca Tomasa Bernharda s Gordanom koja - sedi na sceni! U isto vreme je i sufler i glumica i to prvi put posle tri decenije bavljenja isključivo sufliranjem.

- Smatram sebe srećnom što radim u Nacionalnom teatru i što sam imala prilike da radim sa velikanima poput Cige Jerinića, Ksenije Jovanović, Olivere Marković, Predraga Tasovca, Vere Čukić, Petra Banićevića - počinje priču za Telegraf Gordana Perovski, koja iza sebe ima čak dve godišnje nagrade Narodnog pozorišta objašnjavajući kako je došlo do toga da se prvi put oproba i kao glumica.

Foto: Marko Todorović

- Najpre me je Slobodan Beštić pozvao da budem sufler, da bi usred jednog od čitanja rekao: "Mi bismo tebe uveli u ovu priču"! Inače, on je ranije glumio u Nemačkoj u "Per Gintu" tako što je sufler s njim sedeo na sceni, te je taj princip implementirao i u "Moje nagrade". U početku mi je predlog zvučao prilično jezivo, međutim kad Beštić uzme stvari u svoje ruke, tu nema greške - priča Gordana otkrivajući da li je ikad tajno priželjkivala da se oproba kao glumica.

- Nikad! Pre svega imam strašnu tremu i odista mi nikada ni na kraj pameti nije bilo da budem glumica! Ja sam čak protivnik i alternacija i uskakanja! Znate, nije važno nešto uraditi, nego kako se to nešto radi! - iskrena je Gordana ističući da je posao suflerke i ulogu "tetke" u ovoj predstavi lako izvela između ostalog i zahvaljujući tome što Beštić sjajno zna svoj tekst.

Foto: Marko Todorović

Anegdota, pak, kojih je u višedecenijskoj karijeri bilo pregršt, uvek se seti sa smeškom na licu.

- Nikad neću zaboraviti... Počinje "Idiot", a na scenu ispred mene stupa - totalno nepoznati čovek! Pitam ga: "Šta igrate"? Kaže on: "Ferdiščenka"! A, ja zgranuto: "Bez probe"? Najgora stvar je što je posle nekoliko sekundi na scenu ušao Nebojša Dugalić s istim pitanjem... "Ko je čovek, šta igra"?, dobacio mi je... Takve stvari su umele totalno da me izbace iz takta - seća se Perovski prelazeći na anegdote iz 1999.

Foto: Marko Todorović

- Za vreme bombardovanja, ondašnji upravnik Nebojša Bradić rešio je da dan i noć igramo predstave za dinar. Oni odozgo gruvaju li gruvaju, a mi igramo li igramo... Jedne večeri, međutim, pobuni se ansambl. Mislim da je u pitanju opet bila predstava "Idiot" (smeh). Kad je to video, Bradić poruči svima koji žele da odu da to i učine, i tako jedan glumac reši da ne igra. To veče smo, sećam se izbacili sve njegove scene iz predstave. Isto smo uradili i kad je jedna glumica zaboravila da se pojavi na poslu... Jednom sam čak jurila taksijem da budim kolegu u pola osam - priča nam Gordana otkrivajući šta je ubedljivo najviše nervira.

Foto: Marko Todorović

- Ne volim kad me neko u pauzi od 15 minuta pita: "Da li možeš da me preslišaš"? Nikad nikoga nisam odbila, ali prvo što mi padne na pamet je: "Možete li da me pustite da odem do toaleta"? - iskrena je Gordana dodajući da malo ko zna da sufleri dva meseca rade na predstavi zajedno s glumcima i rediteljem prolazeći regularno ceo proces od "čitajućih proba" do premijere.

Među starim glumcima, saznajemo, nije bilo onih koji nisu ulazili s celim tekstom u garderobu. Među mladima, pak, ova praksa se izgubila, no nisu retki ni oni koji poput Bojana Krivokapića znaju ceo komad napamet! - završava priču s nama Gordana Perovski podsećajući nas da je život u Narodnom pozorištu zapravo "deo njenog porodičnog stabla".

Foto: Marko Todorović

- Moj deda je radio elektriku u Narodnom pozorištu, a muž je sredinom 60-ih baš ovde statirao u nekoliko predstava. Ćerka Milica je instruktorka kondicionih vežbi u pozorišnoj teretani, a ja sam pre "suflerske premijere" u komadu "Letnji dan" Vladimira Aleksića, prodavala knjige u foajeu, nećete verovati - Narodnog pozorišta! - otkriva nam Gordana ispraćajući nas iz svoje "druge kuće" uz jedno filosofsko:

- Ništa u životu nije slučajno, verujte!

(Katarina Vuković)