EVOLUCIJA VAŠARA: Kragujevački sajam postao veliki "second hand" mol na otvorenom (FOTO)

Današnji vašar u Kragujevcu, na verski praznik Sveti car Konstantin i carica Jelena, pokazao je da su vašari evoluirali u potpuno neočekivanom pravcu. Ovaj kragujevački izmetnuo se neograničeno veliki šoping mol polovne robe i to pod vedrim nebom. Čak dve trećine prodavaca iznelo je polovni alat, tehniku, knjige, kašike, šerpe, rasparne čaše i tanjire. Polovnu odeću prodavalo je bar 200 trgovaca, a novu ni 50 njih.

Preporučujemo

ŠUMADINCI U NEVERICI: Nećete verovati šta može da se kupi na vašaru u Topoli! (FOTO)

Brda stare odeće pokrile su prostor ispred Prve kragujevačke gimnazije, Narodnog muzeja, Apelacionog suda. Stare krpe opkolile su širi centar grada. Neki od prodavaca specijalizovali su se samo za obuću, a jedan od njih imao je samo muške cipele i patike.

- Pipaj, gledaj, evo ti ove za 700 dinara, ajde reci tvoju cenu da se nagodimo, da bude lepo i tebi i meni. Tetka mi sve to iz Nemačke šalje, sve bolje nego one kineske - tvrdi prodavac i nije daleko od istine.

GAĆE ZA NOĆ I ČAROBNI JASTUCI: Evo čemu služe ove stvari i na kom vašaru ih možete kupiti (VIDEO)

Od oko par stotina pari polovne ženske obuće, moglo se probrati desetak pari skoro novih cipela, i to kožnih i kožom postavljenih. Sva garderoba, i ženska i muška mogla se pazariti za "tri komada za 100 dinara" ili čak "četiri za sto".

Foto: Telegraf

Bolji komadi odeće moglu su se kupiti za par stotina dinara, i tu spadaju i firmirane krpice. Njih su pronalazili samo najuporniji, na kolenima.

KUPIŠ POSTELJINU I DOBIJEŠ SNAJKU GRATIS: Pogledajte koje neverovatne stvari ovaj vašar ima u ponudi! (VIDEO)

Foto: Telegraf

- Jao majko, gde smo stigli, majko moja. I polovne šerpe prodaju - mumla sam za sebe mladi čovek, pokušavajući da se probije ulicom i ne zgazi ni na čiji "izlog" na najlonu na trotoaru.

BUM POLOVNE GARDEROBE U KRAGUJEVCU: Pet puta povećan broj prodavnica za "imućnu sirotinju" (FOTO)

Foto: Telegraf

Na vašaru je zablistala ponuda nameštaja, a mnogi kažu da već godinama kuću opremaju baš na vašarima, gde krevet košta 12.000 umesto u radnji 30.000. Bilo je i kuhinja, tronožaca, stolica.

Standardno je vladalo interesovanje za opremu za svinjokolj, mašine za mlevenje mesa i one što odvajaju kožicu paradajza za mlevenje. Prodavane su drvene vile, koje su u rukama kupaca zatim promicale kroz čitav centar grada, jureći ka autobuskim stanicama gde pristaje prevoz ka selima.

Foto: Telegraf

Posebno interesovanje i dobru prodaju imao je ove godine prodavac praškova, tableta i kreda protiv štetočina- buba, mrava, miševa i pacova. Toliko se tražio samo donji veš, i muški i ženski. Pazarene su gumene bombone, ali i frule, koje su možda bile najlepši deo ovogodišnjeg vašara.

Foto: Telegraf

- Frule prodajem bar 15 godina. Imam ih za svaki džep i koštaju od 20 evra pa napred. Pravljene su od šljive, ružinog drveta, drena. Dok ih prodajem, malo i zasviram, da privučem kupce. Šumadinci vole frule, a dobro ih prodajem i u Guči i u vlaškom kraju - kaže Miroljub Pantić iz Velike Drenove kod Trstenika.

Foto: Telegraf

Vašari koji danas liče na "second hand" sajmove nekada su bili prilika da ljudi na jednom mestu pronađu i kupe sve ono što im je potrebno za domaćinstvo. Svaki vašar imao je zanatski deo i deo za prodaju stoke. Moglo se naći sve što je čovek prošlog veka želeo da kupi, od liciderskih srca do papuča i odela i krave sa teletom.

Foto: Telegraf

Vašari doživljavaju svoj procvat krajem 19. i početkom 20. veka. Nisu samo kupci i prodavci voleli vašare, već i gradske uprave, jer se plaćao zakup vašarskog mesta, kao i danas.

Foto: Telegraf

Osim ekonomske strane, vašari su imali i društvenu stranu i značaj. Vašari se zakazuju u vreme nekog crkvenog praznika, kada nije dozvoljeno raditi. Nekada su održavani u porti crkve ili manastira. Na današnjim vašarima malo ko zna da je"crveno slovo" i svetac, a malo ko zna i da se na vašarima prvo prodaje pornografija- bajati časopisi. To je roba koja "plane" do devet sati ujutru, kažu prodavci.

Foto: Telegraf

Na dan vašara svi su se nekada svečano oblačili. Na vašaru je trebalo biti viđen. Pazilo se ko sa kime "pitao", odnosno pozdravio i raspitivao za familiju. Na taj način se određivao status pojedinca u zajednici. Na vašaru su se plasirale informacije i prikupljale informacije. Devojke za udaju na vašarima su se pokazivale, a mladi bračni parovi po prvi put svima su pokazivali svoje dete.

(Marija Raca)