Danas su Božićne poklade, a to je praznik koji Srbi slave čak ČETIRI PUTA. Evo kako nam je to pošlo za rukom

Poklade su narodni praznik rasprostranjen u Evropi i Americi. Njegovi koreni su paganski i vezani za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Danas se poklade uglavnom vezuju za početak hrišćanskog obeležavanja velikog posta uoči uskrsa.

Preporučujemo

DANAS SU POKLADE: Ovo su dve vrlo važne stvari kojih bi trebalo da se pridržavate

Poklade se obično smatraju za vreme neobuzdanog uživanja u hrani, piću i proslavama pod maskama, poznatim kao karneval.

Proslave poklada su posebno značajne za narode katoličke tradicije: Italijane, Hrvate, Francuze, Nemce, Špance, Latinoamerikance i druge. Slave se i među pravoslavcima, naročito u Grčkoj i Rusiji. Direktno ili indirektno, proslave u vreme poklada su postale običaj i u protestantskim zemljama.

Pokladni utorak je u Francuskoj i zemljama gde se zadržao francuski uticaj poznat kao „Masni utorak“ (Mardi Gras). U anglosaksonskim zemljama ovaj dan se zove „Dan palačinki“ (Pancake day), verovatno zato što su se tada sva preostala jaja trošila na palačinke uoči početka posta. U Hrvatskoj, poklade se nazivaju i „mesopust“. Poklade se u Rusiji obeležavaju praznikom Maslenica. Većina pokladnih tradicija uključuje ceremnoijalno spaljivanje lutke od slame koja može imati različita simbolična značenja.

Kod Srba poklade se obeležavaju pred početak božićnjeg posta, kao i uoči uskršnjeg ili velikog posta („bele poklade“).

Andrej je bio umetnik koji je pravio Hristova raspeća, a onda su mu Nemci tražili nešto drugo. Kada je čuo šta, ZANEMEO JE! (FOTO)

Božićne poklade

Božićne poklade su crkveni i narodni praznik uoči početka božićnjeg posta. Praznuje se na dan Svetog apostola Filipa 27/14. novembra.

Bele poklade

Poslednja nedelja pred veliki post se zove „bela nedelja“, a poslednji dan ove nedelje „bele“ ili „sirene“ poklade.

Nekada se ova nedelja u srpskim selima oko Smedereva obeležavala prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok bi ih seljani nekad darivali mesom, slaninom, kolačima, ali najčešće jajima. Učesnici povorke bi najčešće predstavljali vesele svatove koji pevaju uz smeh i šalu. To bi po pravilu bili seoski mladići, a ređe i devojke. Slični običaji postoje među Srbima u Popovom polju u Hercegovini i u Vojvodini. Tamo sela obilaze povorke „mečkara“, što su po licima nagaravljeni muškarci odeveni u stara i pocepana odela.

Poklade su dan za praštanje i veselje. Smatralo se da u period velikog posta treba ući bez greha. U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime.

Foto: Profimedia/AFP

Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri („olalija“). U Homolju, kod vlaškog stanovništva, postojao je običaj preskakanja ovih vatri i igranja oko njih. Na Kosovu su neke pokladne povorke simbolizovale svate Kraljevića Marka.

Na bele poklade je postojao običaj da se gata, naročito pomoću jaja

28.11.2016.g. Braćo i sestre, neka Vam je srećan i blagosloven početak BOŽIĆNOG POSTA !!! Postimo, braćo i sestre, i telom i dušom , i pojačajmo molitvu preko celog dana, zarad našeg spasenja !!! AMIN !!! Božićni post je ustanovljen radi toga da bismo se pre dana Hristovog rođenja očistili pokajanjem, molitvom i postom, kako bismo čista srca, duše i tela mogli sa strahopoštovanjem da dočekamo Sina Božijeg Koji se javio svetu, i da bi Mu pored običnih darova i žrtvi, prineli naše čisto srce i želju da sledimo Njegovo učenje. Utemeljiteljem hrišćanskoga podviga smatra se sam Gospod naš Isus Hristos, koji je uoči stupanja u podvig iskupljenja roda ljudskoga ukrepio sebe dugotrajnim postom. I svi podvižnici, počinjući da služe Gospodu, naoružavali su se postom i nisu drukčije stupali na put Krsta no sprovodeći post.

Foto: Profimedia/AFP

POKLADE; Prema narodnim običajima, domaće gozbe svih okupljenih članova porodice ili seoska veselja uoči velikih postova. Pa stoga, nazivi poklada su vezani za nazive velikih postova: Vaskršnje, Božićne, Petrovske i Velikogospojinske. Prve tri su u narodnoj tradiciji i danas veoma očuvane. Prema vrsti hrane koja se sprema, u narodu postoje i drugi nazivi. Tako se poklade nazivaju bele, ili sirne kad je obavezno obredno jedenje belog mrsa. Mesne, kad se uglavnom spremaju jela od mesa. Proštene ili pročka poklade su dobile naziv po običaju da se na ovaj dan sve uvrede opraštaju, kako bi i nama dugovi bili oprošteni, i tako rasterećeni dugovanja, što čišći ušli u period nastupajućeg posta. Zato se u narodu, uz čašu, kao zdravica na ovaj dan kaže: „Oprosti, ulazimo u post kao u more“, a prisutni odgovaraju: „Neka je od Boga oprošteno, oprosti i ti meni“.

Vaskršnje poklade

Pred početak Vaskršnjeg posta, slave se dve vrste poklada:

Mesne poklade, koje se održavaju u Mesopusnu nedelju. To je zadnji dan kada se jede meso, jer već sutradan, meso se više ne koristi u ishrani, nego samo beli mrs.

Bele poklade, koje se održavaju u Siropusnu nedelju. To je zadnji dan kada se u ishrani koristi beli mrs. Već sutradan se jede isključivo posna hrana.

Mesne poklade se u Popovom polju nazivaju i Male poklade i kad one prođu Popovčani zaposte i tada se ne jede meso do Vaskrsa. U Hercegovini se u večerima poklada sakupljaju prijatelji, rođaci i susedi po guvnima i zabavljaju uz šalu i razne igrarije, a kad počne da pada mrak pale veliku vatru i sede do ponoći. Za poklade se obično sprema bogata trpeza i pozivaju siromašniji susedi i prijatelji da se i oni dobro omrse u zajedničkom obedovanju.

Foto: Profimedia/AFP

U većini krajeva, u toku dana ili večeri mlađi svet vodi glavnu reč; zbija razne šale po selu ili odlaze na neka poznata mesta u okolini gde se zabavljaju. Raznorazne igre pod maskama tzv. „mačkare“ izvodile su se u okolini Bileća i Gacka. Maskirana mladež u Popovom polju ide od kuće do kuće i zbija razne pošalice na opšte veselje ukućana i zbog toga dobija ćar; razne sitne poklone u jelu i piću koje posle zajedno pojedu i popiju. Ozbiljniji muškarci domaćini i stariji ljudi sede okupljeni kod jednog domaćina i časte se do ponoći.

Bele poklade su najsvečanije i najrasprotranjenije poklade u toku godine. Dobile su naziv po Beloj nedelji, a zovu se još i: Velike poklade, Završne poklade, Sirne poklade, Proštene poklade (Proćke, Pročka), jer se tog dana opraštaju svađe i uvrede. Sinovi i kćeri sa porodicama obilaze roditelje, nose im na dar flašu pića i razne poklone. Zet obavezno obilazi tasta, taštu, kuma, starojka i traži proćku da može časno da započne post. Kada uđe u kuću, ljubi ruku tastu i govori: „Oprosti dedo“, a tast mu odgovara: „Neka ti je prosto sinko“. Bele poklade su praznik celog sela, i tog dana se svi međusobno druže i čašćavaju. Veselje traje do ponoći, a u ponoć nastupa post.

U Pčinji navuku velike gomile slame na sred sela, i zapale ih. Ta vatra se naziva krleštica. Na Kosovu se po selima maskiraju i igraju igru koja se zove „mačka“. U Podrinju se igraju „lubačke“ i „pauka“, i to samo mlađi dečaci, obučeni kao junaci, okićeni oružjem. U takovskim selima se maskiraju u pripremljene maske od papira, koje nakite zubima od pasulja ili kukuruza, brkovima od vune. Obično po trojica obilaze kuće, igraju kolo, rvu se, govore izveštačeno i „plaše“ malu decu, koja ciče od veselja kad ih ovi pojure. Kad se pokladari umore, sakupe se svi na jedno mesto, gde se igre i takmičenja nastavljaju. U Velikoj Plani, predveče pale vatre od šaše, i samo za taj dan izgrade neku vrstu vrteške na kojoj momci vrte devojke.

Printskrin: Youtube/Accipiter nisus

Petrovske poklade

Održavaju se u poslednji dan pred početak Petrovskog posta. Svuda se pripremaju mrsne gozbe, a po nekim selima idu pokladni svatovi, a u drugim se pale lile. Lile su buktinje od osušene brezove ili trešnjine kore. Obično ih pale mladići i dečaci, obilazeći oko kuća, torova, izvora po tri puta, govoreći: „Lila gori žito rodi“, ili „Veselo nam lile gore, da nam krave dobro vode“. Domaćini kod kojih lilari dođu, daju im belog mrsa i nešto drugo od hrane. Za to vreme devojke skupe slame na gomilu i zapale na seoskoj utrini, gde onda dođu i lilari i ostala omladina i započnu razna takmičenja i igre oko vatre, uz hranu koju su lilari sakupili u selu.

(Telegraf.rs)