GRČKA ZIMA, PA LEDENO DOBA: Čeka nas LUDILO OD VREMENA u naredna dva meseca

Sa najboljim hrvatskim meteorologom Zoranom Vakulom smo razgovarali na temu globalnog zagrevanja i vremenskih prilika u Srbiji. OVDE možete pročitati prvi deo intervjua, a danas sledi nastavak.

>>> Zašto nismo videli pravu zimu 4 godine? Najbolji hrvatski meteorolog za Telegraf govori šta će se dalje dešavati u Srbiji

Preporučujemo

>>> FOTO DANA: Beograđanin se okupao na Adi, sa SEKIROM u ruci!

Šta blokira sibirsku hladnoću da dođe do Balkana (složićete se da je ove godine zima u Sibiru izražena)?

- Pogleda li se temperatura vazduha poslednjih dana, može se uočiti da je hladnoće bilo i kod nas, čak i izraženije nego u većini poslednjih decembara. Ne znam za Srbiju, ali u većini Hrvatske od poslednjih sedam decembara, ne računajući ovogodišnji, odnos je čak 5:2 u korist onih barem malo toplijih od proseka 1961.-1990. Dolazak hladnog vazduha, neki vole reći i "sibirskog“, uglavnom je u prva dva meseca u godini, kada je u većini mesta u Hrvatskoj, verovatno i u Srbiji, izmerena apsolutno najniža temperatura vazduha u istoriji merenja.

- Neću se začuditi, zaista, dogodi li se i u sledeća dva meseca neka temperatura čak i blizu tih ekstrema. I dok prognoza takvih događaja nije zahvalna ni pouzdana za više dana unapred, više je verovatno, barem prema većini kompjuterskih modela atmosfere i prognoza meteoroloških stanica za dugoročne prognoze, uključujući i službenu sezonsku prognozu Klimatskog foruma za jugoistočnu Europu (SEECOF) sa sedištem u Beogradu, da ova zima neće biti onako topla kao prošla, tačnije – srednja sezonska temperatura vazduha u većini kontinentalne Hrvatske, pa i dela Srbije, biće niža od mnogih prošlogodišnjih. Štaviše, kao i u ovom mesecu, čini mi se da će i u sledeća dva meseca temperatura u mnogim nižim predlemima biti niža od službenog klimatološkog proseka. To ne znači da će biti ekstremne temperature, pa ni jako niske – dovoljan je i dugi niz dana s malo nižom temperaturom od proseka.

Zašto je ovaj decembar jedan od najsušnijih otkako se vrše merenja?

- Ne samo ovaj, nego i prošlogodišnji, barem prema službenim podacima Državnog hidrometeorološkog zavoda Republike Hrvatske, a verujem i onih Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije. To je posledica preovladavajućeg delovanja anticiklona ili više njih, u kojima je uglavnom relativno suv vazduh. A zašto je došlo do toga – mogući odgovor valja tražiti u atmosferskoj cirkulaciji – strujanju vazduha, i horizontalnom i vertikalnom, koji se menja pod verovatnim delovanjem globalnog otopljenja.

Foto: Tanjug/AP

Glavno pitanje, zašto se ciklon stalno izmešta od nas, te južnije, te istočnije...? Ako se ne varamo, sva je prilika da ćemo i Novu godinu dočekati bez padavina, skroz suvu?

- Premeštanje ciklona i anticiklona ima neke pravilnosti, najčešće putanje, ali one se poslednjih deset godina menjaju. Verovatno, ali ne i sigurno i zbog celokupnih promena u atmosferi. A, kad smo kod padavina - u danu pre dočeka Nove godine verovatno će biti mestimičnih padavina, pa se ovaj mesec u većini mesta neće završiti sasvim suv, kao prošle godine, barem u Hrvatskoj. Naglašavam da nisam analizirao podatke za Srbiju, pa su moguće razlike.

Da li ćemo imati sve slabije i slabije zime i da ćemo ubuduće viđati sneg jednom u 5-10 godina? Ili se stvari mogu okrenuti u kontrasmeru, kako, opet, neki naučnici tvrde, da idemo ka ledenom dobu.

- Kao što se već moglo zaključiti i dosadašnjih odgovora, postojanje globalnog opljenja čini mi se nesumnjivim. Ali, pritom ne mislim da ćemo imati samo "slabije“ zime i retko sneg. Jedno od glavnih obeležja globalnog zagrevanja u sve češći i žešći vremenski ekstremi razne vrste, pa se stoga ne sme isključiti ni mogućnost hladnijih razdoblja, pa i sezona, kao i obilniji sneg. Globalno zagrevanje podrazumeva i povremena lokalna zahlađenja. Bojim se da će meteoroloških iznenađenja biti još više nego do sada. A ledeno doba? I ono će doći. Ali, ne verujem da će postojeća generacija, a ni ona moja moguća unučad, pa i praunučad to doživeti.

Moguće je da nas čekaju zimi tepmerature kao u Grčkoj - Foto: Wikipedia/ Christophe Meneboeuf

Da li možda možemo narednih godina da očekujemo u decembru temperature na Balkanu kao u Grčkoj - oko 20 stepeni? Da li bi vas to iznenadilo?

- Ne znam zna li se, ali u Zagrebu je, primera radi, u Maksimiru, blizu Zoološkog vrta, gde se merenja obavljaju od 1949. godine, do sada u poslednjem mesecu u godini 2 puta izmerena temperatura vazduha viša od 20 stepeni, i to 17. 12. 1989. i 25. 12. 2009. I ne samo u Zagrebu, 20 stepeni i više barem jednom se u istoriji merenja izmerilo na gotovo svim stanicama. Ni malo me ne bi iznenadilo kada bi se slično počelo događati češće - zaključio je Vakula, koji se ovim poslom bavi od 1994. godine.

(P. Vuković - p.vukovic@telegraf.rs)