ŠKRTA NEDELJA ŠTEDNJE: Na oročenih 5.000 za godinu dana zaradićete samo 170 evra!

SLAMARICE ISPLATIVIJE OD BANAKA! U Nedelji štednje, koja počinje 31. oktobra i traje u prvoj nedelji novembra, neće biti mnogo prostora za zaradu, jer će banke pred građane izaći sa niskim kamatnim stopama u proseku od 4 odsto, dok iz NBS poručuju da Srbi i dalje u "slamarici" drže tri milijarde evra.

Nedelja štednje ove godine biće, prema nezvaničnim najavama bankara, sigurno zapamćena po nešto nižim kamatnim stopama koje će ponuditi na štednju, ali i po većem nametu na zaradu građana od štednje.

Naime, izmene zakona koje će stupiti na snagu 1. oktobra doneće kao posledicu to da građani koji imaju štednju u devizama državi moraju da plate ne više 10, već 15 odsto iznosa koji dobiju na ime kamate, a na ime poreza na dobiti od kamate.

Kako saznaje Telegraf u Narodnoj banci Srbije, iako su uočljivi trendovi rasta devizne štednje i dalje se procenjuje da se još bar oko tri milijarde evra štednje građana nalazi "u slamaricama".

- U Srbiji se građani još odlučuju na štednju u slamarici, tako su procene da Srbi u "šteku" čuvaju i do 3 milijarde evra. Dok Nemac u proseku štedi 40.000 evra, Srbi u banci čuvaju 40. deo toga – 1.000 evra. U Nemačkoj je prosečna kamata oko 1,5 odsto, u Srbiji tri puta veća, pet odsto. Poslovne banke u EU daju štedišama prosečnu kamatu 2,7 odsto - kaže naš sagovornik iz NBS.

Bankari kažu da je očito da su građani promenili kriterijum koji ih opredeljuje za štednju u određenoj banci. Više to nije visina kamatne stope, već, kako kažu, sigurnost uloga.

U prethodnim godinama ukupna devizna štednja građana u poslovnim bankama u Srbiji je beležila konstantan rast, kao i kamata na oročenu štednju. Izuzetak je 2008. godina, kada je krajem godine zavladala kriza poverenja u kojoj je povučeno blizu milijardu evra devizne štednje.

KAMATNE STOPE NA ŠTEDNJU U SRPSKIM BANKAMA

U Erste banci kažu za Telegraf da su spremni za Nedelju štednje i da će u tom periodu pred građane izaći sa novom ponudom – Kusur štednjom.

- Ovaj novitet na našem tržištu oslanja se na ustaljenu naviku da se kusur pri svakoj kupovini ostavlja sa strane, samo što će se to sada činiti elektronski. Naime, pri svakom plaćanju karticom klijenti će moći da iznos zaokruže, na način koji su sami unapred odabrali, i da razlika odlazi na njihov štedni račun - kažu za naš portal u toj banci.

Iz Erste banke kažu da će kamatna stopa tokom Dana štednje biti 3,8 odsto za devizne uloge do 5.000 evra na godišnjem nivou.

U Komercijalnoj banci kažu za Telegraf da neće biti nikakve stimulativne ponude i da će važiti kamatne stope (4,25 odsto na godinu dana) koje su propisane i van nedelje štednje.

- Nema nikakve stimulativne ponude... Građanima je stimulativna sama činjenica da štede u Komercijalnoj banci - kažu za naš portal u toj banci.

U Banci Intesa kažu za Telegraf da devizna štednja može biti po viđenju (neoročena) i oročena, a periodi oročenja za oročenu štednju su: jedan mesec, tri meseca, šest meseci, jedna godina, dve godine i tri godine.

- Fiksna kamatna stopa za štednju u evrima na godišnjem nivou je 4, 25 odsto i takva će biti i u periodu Nedelje štednje - kažu za naš portal u ovoj banci.

Ukoliko se odlučite za štednju u Rajfajzen banci oročenjem 600.000 - 1.200.000 dinara na period od godinu dana imaćete kamatu od 8,50 odsto, dok Pireus banka na oročenje deviza od godinu dana daje kamatnu stopu od 5 odsto.

MALO MATEMATIKE: 

Prostom računicom vrlo se lako može izračunati na koliku zaradu, sa ovolikim kamatnim stopama, možete da računate.

Na primer, ako uzmemo oročeni novac na godinu dana u visini od 5. 000 evra i prosečnu kamatnu stopu od 4 odsto, dolazimo do cifre od 200 evra. Ali, to nije konačna zarada, jer od te sume treba oduzeti porez na dobit od kamate u visini od 15 odsto pa tako dolazimo do konačne cifre od 170 evra zarade, što znači da se na mesečnom nivou uštedi samo 14 evra(?!).

KAKO JE NASTALA NEDELJA ŠTEDNJE?

Pre osamdest i pet godina 31. oktobra 1927. na skupu bankara iz oko 25 zemalja sveta u Milanu osnovan je Međunarodni institut za štednju. Istovremeno je ustanovljen Svetski dan štednje koji od tada, na razne načine, obeležavaju, pre svega, banke i finansijske institucije.

Ovaj dan, sem što je formalno označen kao Dan štednje, predstavlja prekretnicu u ponašanju finansijskih institucija, koje od tada pojaćavaju propagandu štednje građana kroz različite medije i uvode različite bonuse, poklone i nagrade građanima koji im povere svoju štednju.

U prethodnim godinama u našoj zemlji dan štednje je obeležavan povećavanjem kamatnih stopa na položene dinarske i devizne depozite, uvođenjem nekonvencionalnih načina štednje i sličnim promotivnim akcijama.

Narodna banka Srbije je u nekoliko prethodnih godina oslobađala poslovne banke obavezne rezerve, što je omogućilo istim da svoje kamatne stope podignu na viši nivo.

Prošle godine je Vlada Srbije uvela garanciju na depozite do 50.000 evra, a sada već davne 2009. godine oslobodila građane plaćanja poreza na ostvarenu kamatu po osnovu devizne štednje u poslovnim bankama. Ove godine to, nažalost, neće biti slučaj.

(D. Zlojutro)