TELEGRAF U ZABELI: Koliko košta mobilni telefon i ko valja drogu u zatvoru?

Mobilni telefoni i droga i dalje su tražena roba u srpskim zatvorima, a njihova cena direktno zavisi od količine koja je u ponudi s unutrašnje strane zatvorskog zida.

- I mobilnih telefona i psihoaktivnih supstanci ima u zatvoru, mada u mnogo manjim količinama nego pre dve-tri i više godina. Dokaz za to je što ih stalno pronalazimo i oduzimamo od osuđenih lica - kaže za Telegraf.rs Janko Stanišić, zamenik načelnika službe obezbeđenja u najčuvanijem zatvoru u državi - KPZ Zabela kod Požarevca.

Cena mobilnog telefona, u zavisnosti od načina unošenja i tehničkih karakteristika, varira od 200 do čak 1.000 evra, dok  je droga i nekoliko puta skuplja nego na ilegalnom uličnom tržištu.

Načini na koje "akcizna roba" pokušava da se prokrijumčari u zatvor nekada su bili i naivni, ali mnogo češće veoma maštoviti. Osim što je nekoliko godina ulagano u renoviranje i obnavljanje smeštajnih kapaciteta srpskih zatvora, znatna sredstva utrošena su i za unapređenje bezbednosnih mera i procedura nabavkom najsavremenije tehnike za obezbeđenje, pregled lica i pošiljki.

Kontrolu i pretres prolaze svi oni koji ulaze u zavod, posetioci, medicinsko osoblje, čuvari, ali i direktor zavoda. Investicija u nabavku najsavremenijih kontradiverzionih vrata i rendgena, koji otkrivaju i najmanje prisustvo narkotika i pod kojima se vidi bukvalno sve, počeli su da daju rezultate čim su montirani. Stalnom obukom osoblja mogućnosti unošenja nedozvoljenih predmeta i supstanci svedeni su na nivo statističke greške, ali droge i telefona i dalje ima. Kako?

- To najvećim delom ulazi putem poseta osuđenim licima, bilo da su one jednočasovne, dvočasovne ili posete bračnih drugova koje traju tri sata, a bilo je i slučajeva da smo na delu hvatali zaposlene. Sam način unošenja ide od zamene obuće u prostoriji za posete, preko ušivanja u rubove garderobe do gutanja kondoma sa psihoaktivnim supstancama, koji se kasnije izbacuju izazivanjem povraćanja u sobama u kojima se odvijaju takozvane ljubavne posete. Ima i pokušaja krijumčarenja u vaginalnim i analnim otvorima - kaže Stanišić, pa nastavlja:

- Droga i telefoni  stizali su i u paketima, upakovani u naizgled originalno zapakovane konzerve, paste za zube, kreme i slično. Zahvaljujući najmodernijoj tehnici, takvi pokušaji su se proredili, ali to ne znači da ih nema. Njihovo je da pokušaju, a naš posao je da ih sprečimo u tome - naglašava naš sagovornik.

- Izmenama i dopunama zakona o izvršenju krivičnih sankcija, koje je Skupština Srbije usvojila u maju 2011, a u pripremi su i najnovije izmene, osuđenici su dobili više pogodnosti koje mogu da zasluže, ali i izgube, u zavisnosti od vladanja tokom odsluženja kazne. Sada je predviđeno da imaju pravo na tri telefoniranja po petnaest minuta nedeljno i mnogi osuđenici misle da bi kršenjem discipline mogli da izgube tu, kao i mnoge druge privilegije - objašnjava Janko Stanišić.

KPZ Zabela jedini je srpski zatvor strogo zatvorenog tipa, u sklopu kojeg se nalaze poluotvoreno i zatvoreno odeljenje. Karakter strogo zatvorenog tipa Zabela je dobila koncipiranjem sedmog paviljona, u kojem su smešteni zatvorenici s neprilagođenim ponašanjem, a koji je faktički zatvor u zatvoru. Godine 2009. u rad je pušteno i posebno odeljenje u kojem se izdržavaju kazne za krivična dela organizovanog kriminala.

Ovo zdanje pandam je najbolje obezbeđenim svetskim zatvorima, a osim zatvorskih čuvara, tu je uvek prisutna i jedinica Žandarmerije. Najpoznatiji od 16 stanovnika zdanja, čiji je kapacitet 60 osuđenika, jeste Milorad Ulemek Legija, osuđen na 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića.

Zatvor realnog kapaciteta od oko 850 osuđenika trenutno naseljava njih nešto manje od  1.400, a boljim smeštajnim uslovima, između ostalog, doprineće i nedavno doneti Zakon o amnestiji. Osnovni benefit zakona koji je obuhvatio oko 4.000 osuđenika, od kojih je oko 1.100 u protekla tri meseca već otpušteno iz srpskih zatvora, pre svega je u smanjenju prenaseljenosti kaznenih ustanova, većem komforu osuđenih lica, ali i u budžetskoj uštedi od oko 900 miliona dinara.

Upražnjena mesta ipak neće dugo ostati slobodna, jer će sada početi da se smanjuje broj od oko 5.000 onih koji su zbog popunjenosti kapaciteta čekali upućivanje na odsluženje kazne.

(Dejan Jelovac)