KAFANA JE SRCE SRBIJE: Odavde su Srbi rušili vlade i planirali atentate! (FOTO)

- Kafane kao kafane – dopuštale su oduvek sebi i više; da se pod njihovim krovom ruše vlade i biraju nove, da se moć­nici dogovaraju o sudbini naroda i pojedinaca, da se trguje i vara, dogovara i ogovara, tuži i miri, voli i mrzi, da se prepričavaju vesti i izmišljaju događaji, pevaju i pišu pe­sme, ljubi ko se ljubit ne sme... - piše Golubović u uvodu u drugi deo knjige "Mehane i kafane starog Beograda".

Preporučujemo

- U kafanama se događao se život. Ali kakav? Neki kažu – poročan. Ima i u tome istine. Ali samo delić isti­ne, uz napomenu da čovek bez poroka i nije neki čovek. Pre će biti da je kafanski život, život bez krutih pravila jer je, valjda, samo u kafani od pamtiveka čoveku bilo dozvolje­no da bude – čovek.

U razgovoru saznajemo da se u periodu kada su nastale i počele da se formiraju kafane i mehane pa kasnije i hoteli, sav kulturni život vezivao za njih.

- Opšte je poznato da su prva pozorišta zabeležena u kafanama. Čak, u samom početku naziva pozorišnih grupa su bila vezana za kafanu gde se to odigravalo. Vlasnici kafana su zbog profita pravili male bine da bi se glumci mogli bolje videti, čuti.

Velika kafana Velika pivara lokacijom na mestu današnjeg Ministarstva privrede i finansija, Šopićeva kafana koja se nalazila gde je danas Ekonomski fakultet, i mnoge druge - su srpska naselja gde su se locirale. Nazivi kafana su razlog zbog kog su određeni delovi Beograda danas dobili ime - Cvetko, Lion, Čukarica...

O tome da je kafana imala i edukativni udeo u životima njenih posetilaca, Golubović priča:

- Prvo čitalište se nalazilo u kafanama. Ali, kakvo čitalište? S obzirom da je narod bio nepismen, onda je onaj ko je znao da čita, stajao na sred kafane i čitao, i objavljivao informacije koje su zapisane, a drugi su slušali. Prvi sajam knjiga bio je 1893. godine i organizovan je u poznatoj Kolarčevoj kafani koja se nalazi na današnjem Trgu Republike.

Kafana je bila i centar muzike, kulturnih društava, poezije, i - stvaralaštva, generalno.

- Poznato je da su prve pesme koje su pesnici stvarali nastale u kafani. Nema kulturno-umetničkog društva u Srbiji koje nije osnovano u kafani. Recimo, Abrašević je svoju istoriju vezao za pojedine kafane, šetao je Beogradom i organizovao probe. Od kultrnih dešavanja koja su obeležila istorijska dešavanja nije moguće izdvojiti nešto što nije počelo u kafani. Prva opera otpevana je u kafani Bulevar, to je sadašnja zgrada Balkana.

Od Golubovića saznajemo da je i naš čuveni naučnik Mika Alas bio čest posetilac kafana u kojima je, čak, i svirao.

- Mika Alas je imao orkestar koji se zvao Suz, sa 12 vrhunskih intelektualaca, srpskih naučnika, profesora koji su svirali. I sam Mika Alas je svirao violinu posle podne u kafanama. Između dva rata se beleži poznati advokat Mijat Mijatović koji je pre podne radio u Sudu i branio građanstvo, a uveče je pevao. Za kafane se zaista vezuje sve značajno što je u vezi sa kulturom Srbije i Beograda.

Interesovalo nas je kako to da su baš kafane bile centri zbivanja i da su postale tako bitna institucija starog Beograda i Srbije uopšte.

- Ono što je značajno kad je u pitanju kafana i mehana je prostor. Pojedine kafane su bile po 15, 20 kvadrata. Sa današnjeg ugla gledanja, taj prostor je jako mali, ali je bio jedino mesto gde se narod okupljao.

Nije bilo drugog mesta gde bi se tako nešto moglo ostvariti. Recimo, izgradnjom narodnog pozorišta prestaju pozorišta u kafanama. Kada je stvoren odgovarajući prostor tada se pojedina kulturna, politička i druga dešavanja prenose u prostor koji je za to predviđen. Slobodno možemo reći da su kafane bile centri isključivo zbog prostora i da nijedan drugi faktor nije uticao da se sva ta dešavanja odvijaju u kafani.

S obzirom da imamo tako bogatu "kafansku tradiciju", pitali smo gospodina Golubovića kakav je njegov stav o potencijalnoj rekonstrukciji starih kafana radi oživljavanja srpske kulturne baštine, privlačenja turista i uživanju u ono što je vekovima beležilo našu zemlju.

- Problem sa rekonstrukcijom je da li se istorija može negde preneti. Evo zbog čega - 1823. godine napravljen je Znak pitanja. Kažu da su tu čitane novine, da je bio prvi bilijar, ali još nešto - ta kafana ima nešto što je malo poznato - Miku Alasa.

Ta kafana je imala naziv "Kod Saborne crkve" a sveštenik koji se pobunio protiv naziva je rođeni deda po majci Mike Alasa. Pitanje da li bi ijedna od tih priča imala smisla na nekom drugom lokalitetu.

Ta kafana ima još nešto što je jako teško napraviti - a to su ti podrumi ispod kafane gde se hladilo piće. To su bili prirodni frižideri, vekovnim iskustvom napravljeni da bi čuvali kvalitet pića, alkohola.

Golubović se dalje osvrnuo na to da je kafana najznačajnija srpska institucija, rekavši:

- Svaka kafana ima svoju priču i istoriju i ima o njoj mnogo da se kaže. Recimo, prvi telefon je zazvonio u kafani Tri lista duvana, to je lokacija preko puta današnje Savezne skupštine. Prva sijalica zasijala je na lokaciji kafane Hamburg, a slučajnost ili neobičnost vezana za ovo je što je ta kafana bila na današnoj lokaciji Elektrodistribucije u Masarikovoj ulici.

Da je kafana bila povezana i sa velikim ljubavima, bilo je jasno iz onoga što smo u razgovoru saznali:

- Mi smo imali možda jednu prelepu priču oko kafane Šumatovac - to je jedna divna priča koju je Tolstoj napisao o Ani Karenjinoj. Vronjski (pravo ime Nikolaj Nikolajevič Rajeviski) je srce ostavio Srbiji, a odatle i pomen Šumatovca. Ana Karenjina je posle Biblije najprevođenija knjiga na svetu, a mi to nismo umeli da iskoristimo.

- Da takvo jedno ime, ljubavnika Ane Karenjine i sve situacije ne umemo da iskoristimo i napravimo predivnu priču o životu u Srbiji, da turiste dovodimo i pričamo... mi imamo materijala da pričamo, posebno kada se radi o kafana, zaključio je Golubović.

(Emilija Cvijanović)