Obukla je beli mantil i rukom pokazala mesto puno strave: Jelena ubice strpa u zatvor, u tome joj pomaže još 14 žena (FOTO)

- Ja sam DNK analitičar, bavim se forenzičkom DNK analizom - kaže Jelena Stošić, diplomirani molekularni biolog i fiziolog, šef odseka na Odeljenju za DNK analize u MUP-u, dok nas sprovodi kroz državne prostorije, u kojima se rešavaju najteži zločini u Srbiji.

Preporučujemo

DNK laboratorija u kojoj je ona zaposlena uglavnom radi na rasvetljavanju najtežih krivičnih dela.

One dobiju kapljicu krvi i pronađu najtežeg ubicu: Bili smo u "kapsuli", u tajnim državnim naučnim odajama, morali smo da ostavimo svoj DNK (FOTO) (VIDEO)

- Raskrinkavamo teška ubistva, silovanja, razbojništva, ali i krivična dela kao što je ugrožavanje sigurnosti. Recimo, kada nekom pošalju preteće pismo.

- Kao materijal za analizu stižu nam noževi, jastuk, cipela... Bilo je svega i svačega. Recimo, skoro sam dobila jednu granu na analizu - otkriva Jelena i nastavlja pričom o grani.

- Kamera je snimila lice koje je zapalilo neki automobil. Snimak kamere govori da je to lice uzelo šibicu, zapalilo jednu granu, odnosno zamotalo tu granu u krpu i onda zapalilo tu krpu i bacilo da bi zapalilo automobil.

- E, onda dobijemo džak u kojem je grana i radimo dalje. Ili, stigne nam deo nekog panja kojim je ubijen čovek - priča Jelena, i ističe da što više DNK molekula imate, lakše je rešiti zločin.

Otkriva da je iz opuška cigarete veoma lako dobiti DNK profil.

- Najčešće dobijamo kontaktne uzorke. Recimo, vi sada dodirnete neku površinu i mi imamo DNK. Sve zavisi od toga koliko se perutate.

- Naravno, bolje ako se više znojite ili perutate, to je veća verovatnoća da ćete ostaviti veći trag. Bolje ako je površina hrapava, nego glatka... I tako, ima tu još finesa - otkriva Jelena.

Zanimalo nas je gde se javlja najveći problem u DNK analizi.

Foto: Tanjug/Tanja Valič

ŠTA KADA SE NE ZNA KO JE POČINILAC?

- Naš posao je da utvrdimo da li je neka osoba ostavila svoj biološki materijal, odnosno DNK uzorak na nekom predmetu - uvodi nas Jelena polako u tajne nauke i znanja.

- Biološki trag je bilo šta što je ljudskog porekla. Semena tečnost, kost, nokat, pljuvačka, sve, svaka izlučevina ljudskog porekla može biti biološki trag iz kojeg mi dobijamo DNK profil. Sve zavisi od samog krivična dela.

- Problematično je to što mi nemamo uvek osumnjičena lica. Tačnije, imamo nepoznate počinioce, a dobijemo samo materijal, a policija ne zna ko je to uradio. U takvim slučajevima pomaže registar DNK profila, gde imamo veliki broj lica, ne samo osumnjičene.

Foto: Marko Todorović

- Dakle, može da se desi da je počinilac neko ko se od ranije nalazi u registru, dostavljen je njegov uzork, uneli su ga u registar.

- Opet se desilo neko krivično delo, policija nema ideju ko bi to mogao da bude, mi dobijemo neki DNK uzorak, pa se to poklopi. To je najbolje kada tako sve može da se reši. Onako kao što gledate u serijama, tako nekad može sve brzo da se reši - ističe Jelena Stošić.

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Uzorci se čuvaju u posebnim uslovima.

- Neki tragovi moraju da se čuvaju u frižideru, moraju biti zaštićen od svetlosti, od toplote, vlage, jer sve to može negativno da utiče na molekul DNK i mi onda nećemo dobiti DNK profil - priča naša najbolja DNK forenzičarka.

Pitali smo se gde je "zapelo", recimo, u slučajevima ubistva pevačice Jelene Marjanović i nestanka Barbare Vitez.

- Što se tiče slučaja Jelene Marjanović, nismo mi veštačili to ubistvo. Na mestima zločina najvažnije je da se vodi računa o tome da se taj materijal ne kontaminira, da se obuče odelo, da se obeleži i čuva na tamnom mestu. Ako se materijal propisno, čuva može i godinama da opstane.

Foto: Marko Todorović

- Nije obaveza da se veštačenje obavi istog trenutka. Uzorci nikako ne smeju da se pakuju dok su vlažni i krvavi i onda mogu da opstanu godinama.

- Recimo, imamo dela koja su se desila pre 10 ili 15 godina, koja su dobro zapak0vana, i onda se posle toliko vremena reše - kaže Jelena Stošić.

Za kraj nam je otkrila nekoliko neverovatnih detalja o laboratoriji.

- Sprečen je ulazak vazduha iz jedne prostorije u drugu. Naša laboratorija je napravljena po najvišim mogućim svetskim standardima, sve je izrađeno po principu čistih soba, ne postoji mogućnost zadržavanja prašine.

- Kurizoitet je što ovde rade samo žene, nas 15 - kaže Jelena sa osmehom.

(Milica Čule/m.cule@telegraf.rs)