Banke uvode novu, obaveznu karticu: Evo šta to znači za nas i koliko ćemo je plaćati

Banke će biti u obavezi da građanima koji imaju tekuće račune izdaju domaću "dina" karticu, predviđa nedavno usvojeni Zakon o međubankarskim naknadama. Ovim je Narodna banka Srbije odlučila da reaguje na to što inostrane banke nisu pokazale interes da se usklade s pravnim okvirom poslovanja platnih sistema u našoj zemlji i stane na put njihovoj samovolji. Ovom karticom takođe je moguće besplatno plaćati robu i usluge, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, dok o korišćenju na bankomatima odlučuje banka koja je izdala karticu.

Ako ste izgubili karticu, a ne znate koji broj da zovete, ovo je precizno uputstvo od banaka kako da vas ne pokradu

Preporučujemo

U NBS kažu da imajući u vidu da značaj platnih kartica na domaćem tržištu neprekidno raste i da se trenutno oko 57 odsto svih bezgotovinskih plaćanja obavi platnim karticama, kao i činjenicu da se od toga 87 odsto obrađuje u inostranim platnim sistemima nad kojima nijedna institucija Republike Srbije nema nikakav nadzor niti bilo kakav uvid u njihov rad – jasno je da postoji sistemski rizik na koji je NBS morala da reaguje.

Karticama je moguće plaćati kako u zemlji, tako i u inostranstvu Foto: Profimedia

- Platni sistemi su izuzetno važna finansijska infrastruktura koja je svugde u uređenom svetu pod nadzorom nadležnih organa, a za one sisteme koji procesiraju velike iznose lokalne valute (kao što je to reč u ovom slučaju) zahteva se obavezna registracija poslovanja u zemlji i nad njima se uspostavlja efektivan nadzor. Inostrani kartični sistemi koji posluju kod nas su iz navedenog razloga pod nadzorom u svim savremenim zemljama sveta, uključujući naravno i EU - kažu u NBS i dodaju da uprkos tome što je još 2014. godine uspostavljen pravni okvir kojim se uređuje poslovanje platnih sistema u našoj zemlji - inostrani kartični sistemi nisu pokazali interesovanje da se s njim usklade.

Vođeni principima Evropske unije i savremenog sveta koji traže od centralnih banaka da obezbede nesmetano funkcionisanje platnog sistema, novim rešenjem se građanima Srbije garantuje raspolaganje sredstvima sa njihovog tekućeg računa - i to na način koji ne može biti narušen jednostranim odlukama bilo kog platnog sistema, a nije pod nadzorom niti jedne domaće institucije.

Trenutno se oko 57 odsto svih bezgotovinskih plaćanja obavi platnim karticama Foto: Pixabay.com

- Obaveza je banaka da svakom korisniku tekućeg računa izdaju platnu karticu za koju se obrada (svičing, obračun i poravnanje) obavlja u zemlji, koja god to kartica bila. Trenutno, jedina kartica za koju se obrada obavlja u zemlji je Dina, a stvar je poslovne politike internacionalnih kartičnih sistema da li će za svoje kartice obezbediti isto - objašnjavaju u banci.

U svakom slučaju, banke mogu da nastave da izdaju kartice njihovih brendova, u broju za koji se dogovore, ali je potrebno da korisniku izdaju makar jednu karticu nad kojom institucije Srbije imaju nadzor i garantuju za njen nesmetan rad. Na ovaj način NBS omogućava nesmetano funkcionisanje platnog prometa u dinarima, bez obaveze da se inostrani kartilčni sistemi registruju u Srbiji.

GRAĐANI NISU OBAVEZNI DA JE KORISTE

U svakodnevnim transakcijama građani su slobodni da koriste koju god karticu žele, dakle po njihovom izboru. Platne kartice se po Zakonu o platnim uslugama iz 2014. izdaju na osnovu zahteva. Debitna Dina koju bi banke izdavale uz tekući račun je besplatna.

Platne kartice se po Zakonu o platnim uslugama iz 2014. izdaju na osnovu zahteva Foto: Pixabay.com

- Budući da je osnovna i identifikaciona kartica izdata uz tekući račun, za razliku od kreditnih kartica, ne plaća se održavanje kartice. Banke ne naplaćuju korisnicima proviziju za korišćenje DinaCard kartica na prodajnim mestima u inostranstvu. Korišćenje na bankomatima se plaća u skladu sa poslovnom odlukom banke koja je izdala karticu - napominju u centralnoj banci.

Naravno, za podizanje na sopstvenim bankomatima izdavaoci po pravilu ne naplaćuju proviziju. Ukoliko se gotovina podiže na bankomatu nekog drugog izdavaoca, provizija postoji, a definišu je izdavaoci u skladu sa svojom poslovnom politikom. Ona se obično kreće u rasponu od 1% do 2%, navedeno je na sajtu dinacard.nbs.rs.

MOŽE DA SE PLAĆA U INOSTRANSTVU

Banke mogu korisnicima da izdaju Dinu koja se prihvata i u inostranstvu, tačnije na celokupnoj globalnoj mreži na kojoj se prihvataju Diskaver i Dajners kartice. Dina kartica se može koristiti na internetu na svim domaćim sajtovima, pa i na portalu eUprave.

Podizanje novca na bankomatu Foto: pixabay.com

- Značajno je istaći da građani samo Dinom u Upravi za trezor bez provizije mogu platiti poreze i druge obaveze prema državi. Poseban razlog za njeno postojanje je to što je Dina platna kartica sa daleko najnižim troškovima na tržištu, odnosno prilikom njene upotrebe trošak trgovaca po transakciji od 2,16 dinara preko NBS ide u budžet Republike Srbije, dok je prosečan trošak trgovaca po transakciji za dva najveća internacionalna kartična sistema 8,2 dinara i 12 dinara koji kao prihod tih sistema idu u inostranstvo - podvlače u NBS.

Takođe, NBS najavljuje da će ubrzo u saradnji sa najvećim kartičnim sistemom na svetu Union Pay, omogućiti zajedničku UPI - Dina karticu koja će moći da se koristi u svetu u preko 160 zemalja, svugde gde se koristi UPI, a biće omogućena i upotreba "kontaktles" tehnologije i korišćenje na internetu.

Inače, Dina kartica na tržištu postoji 15 godina i izdaju je skoro sve banke koje posluju u Srbiji. Oko 2 miliona korisnika tekućih računa već ima debitnu Dinu u svom novčaniku. Nacionalnom Dina karticom korisnici mogu podizati novac na svim bankomatima u zemlji i plaćati na svim prodajnim mestima na kojima je omogućeno plaćanje karticama u zemlji.

Nacionalni kartični sistemi postoje u većini razvijenih zapadnih zemalja i oni su dominantni na većini tih tržišta (Nemačka, Francuska, Norveška, Danska, Španija, Italija, Belgija, Japan, Kina, Južna Koreja, Australija, Saudijska Arabija, Kanada). Ujedno, sve je veći trend uspostavljanja nacionalnih kartičnih sistema i u zemljama u kojima do sada nisu postojali, a među onima koje su ih nedavno uspostavile su i Rusija, Indija, Brazil, Turska, Bugarska.

Zaplenjeno više od 30.000 neprijavljenih evra koje je suvozač u džipu krio u svom koferu:

(S.Vasić)