Sarajlija i Splićanin okupili na stotine ljudi koji imaju isti pro-pro-problem na Balkanu: Zašto svi misle da smo usporeni, smotani i glupi?

"Nije lako živeti sa mucanjem. Zamislite odete na prvi intervju za posao i ne možete reći svoje ime, ili odete na prvi sastanak sa partnerom i blokirate. U svakodnevnom životu osobe koje mucaju se susreću sa strahovima, negativnim mislima, lupanjem srca, preznojavanjem..."

Ivanu su rekli da je promašio zanimanje, ali on nije odustao od cilja da postane LOGOPED KOJI MUCA (VIDEO)

Preporučujemo

Ovako za Telegraf priča Sarajlija Amer Zildžić, koji je na Fejsbuku sa prijateljem iz Splita osnovao grupu "Mucanje Balkan" i tako objedinio na stotine ljudi koji govore južnoslovenskim jezicima od Vardara do Triglava, a imaju veliki problem kada na njih dođe red da izgovore rečenicu.

Oni mucaju, zastaju, zamuckuju, crvene, drhte... "Običnim" ljudima to može da deluje i pomalo komično kada se teškoća u govoru udruži sa tremom u škakljivim situacijama, a može i da ih uplaši, pa i blokira, što onome ko muca podjednako otežava situaciju.

Foto: Facebook Amer Zildzic/Mucanje Balkan

Reč je najčešće o psihološkom razvojnom problemu - dovoljno benignom da se njemu ne posvećuje neka naročita pažnja, a opet uočljivom i upečatljivom da osobu koja ima problem obeleži u svakom društvu i u svakoj situaciji. Međutim, u svetu nije tako. Vežbe, samopomoć i grupe za podršku u svetu su i te kako razvijene.

- Ideja da napravim grupu je rezultat mog nezadovoljstva stanjem osoba koje mucaju u regionu i njihovim malim mogućnostima (kada je u pitanju proces podrške i popravljanja govora, samopomoći i sl). Kad sam počeo raditi na svom govoru pre 3 godine, video sam da postoji mnoštvo knjiga i grupa na engleskom jeziku, ali na internetu skoro da nema ništa na našem jeziku i sa naših prostora. Uključio sam se u par grupa i učestvovao na online video druženjima koja organizuju Amerikanci. Tu sam upoznao i jednog čoveka iz Splita, pa smo došli na ideju da osnujemo grupu. To se desilo 2016. godine - priča Amer.

Ljudi u ovoj grupi otvoreno dele svoja iskustva, što već samo po sebi predstavlja olakšanje za njih. Organizuju i online druženja, okupljajući se u virtuelnoj sobi za video chat.

Foto: Facebook

- Online razgovori (grupni video pozivi) se organizuju jednom sedmično. Radi se o neformalnom druženju u pozitivnoj i opuštenoj atmosferi. Obično neko pokaže tehnike koje njemu odgovaraju, vežbamo skupa, onda govorimo o nekoj od psiholoških tema (npr. kako se pripremiti za razgovor za posao) i na kraju ide neobavezno ćaskanje - priča Amer.

Mucanje je najčešće povezano sa tremom. Svi mi nekada zamucnemo kada se od nas zatraži brzi odgovor pred nekom važnom osobom ili publikom. A oni koji mucaju sa tim problemom sučavaju se svakodnevno. Na času, sa devojkom, dečkom, u prevozu... I uvek su "obeleženi" svojim govorom.

- Kod većine osoba mucanje je situacijsko. Većina nas govori tečno sa porodicom i bliskim prijateljima, a najviše problema imaju u javnim nastupima, na telefonu ili sa nepoznatim osobama. Posebno je poznato da skoro svi imaju problem kad nešto tačno i brzo treba reći, jer to stavlja i dodatni psihološki pritisak na osobu. Ali, postoje i izuzeci. Na grupi sam upoznao devojku koja ima svoj bend i nastupa na televiziji i radiju bez ikakvih problema, ali joj je problem da priča kući sa porodicom - kaže Amer i dodaje da mucanje može da se manifestuje i samo kratkim pauzama koje se jedva primete, ali i ponavljanjem prvog slova reči, ili većih blokova koji traju duže i najviše se primećuju.

Kada sretnemo nekoga ko muca, najgore što možemo da mu uradimo, osim podsmeha naravno, jeste da mu "pomažemo" da završi rečenicu. Time mu narušavamo samopouzdanje i dodatno otežavamo problem. Ignorisanje problema takođe stvara neprijatan jaz, jer se o onome što je očigledno ćuti. Umesto toga, sagovorniku ćete pomoći i ako otvoreno i prijateljski porazgovarate o problemu mucanja i pokažete razumevanje.

- Postoje ljudi koji su puni razumevanja, ali i oni koji su nervozni i jedva čekaju da ih puste na miru. Razvili su se i mnogi mitovi o mucanju: da su ljudi koji mucaju usporeni, manje inteligentni, smotani i slično. To je daleko od realnosti, jer su istraživanja pokazala da osobe koje mucaju imaju natprosečno visok IQ. Isto tako, mnogo gledaju u čudu kad neko zamuca, jer nikad nisu sreli takvu osobu - otkriva Amer.

TERAPIJE SU DELOTVORNE

- Danas postoji mnogo terapija. Kod nas je još uvek najzastupljenija klasična terapija tečnog govora (eng fluency shaping), gde se ukratko osoba uči da priča polako i oteže samoglasnike. Na Zapadu se ta terapija dovodi u pitanje zbog slabe efikasnosti zadnjih 20 godina, pa se pojavljuju brojne druge terapije. Bilo šta da se radi, mora se vežbati kući samostalno, pa onda ta tehnika prenositi postepeno u sve stresnije i stresnije govorne situacija. Po meni se najbolji rezultat postiže kombinacijom psihološkog pristupa i neke tehnike govora. Svi smo individualni (po uzrocima i obliku mucanja, kao i po tome koliko u toku dana razmišljamo o mucanju). Tako su i pristupi različiti. Dosta ljudi koji su prevazišli mucanje besplatno preko Skajpa pomažu. Meni je jedan takav čovek iz Amerike pomogao više nego bilo koja terapija na kojoj sam bio - priča Amer.

On objašnjava da jedan posto svetske populacije muca, a kod 95 posto onih koji imaju problem u pitanju je psihološki uzrok, dok pet posto ima fizički problem u govornom apatatu. Mucanje se najčešće javlja između 2. i 7. godine, ali postoje ljudi kod kojih se pojavi sa 10, 12 godina ili čak kasnije.

- Mnogi poznati su mucali (neki su prevazišli problem, a neki ne): Slaven Bilić, Gibonni, Ed Sheeran, Emily Blunt, Bruce Willis, Joe Biden i mnogi drugi - priča Amer.

Ono što je zanimljivo i odavno poznato, to je da ljudi prestanu da mucaju kada pevaju. Nije u pitanju mit ili stereotip.

- Za pevanje je zadužen potpuno drugi centar u mozgu nego za govor. Isto tako, kad pevamo, nije bitno hoće li nas sagovornik razumeti i to što pevamo nije toliko važno. Tako se sa osobe skida veliki psihološki pritisak, koji je, slažu se mnogi, i glavni pokretač mucanja - objašnjava naš sagovornik.

(Mateja Beljan)