4 godine nam je trebalo za 14 poglavlja! Izračunali smo kada bismo ovim tempom postali deo EU

Evropska komisija iskalkulisla je kao izvodljivo da Srbija, zajedno sa Crnom Gorom, do 2025. godine postane punopravna članica Evropske unije. U to građane svakodnevno ubeđuju kako evropski zvaničnici, tako i domaći političari i analitičari. Međutim, kada se hladne glave postavi računica, ispadne da je Srbija od 2014. godine, kada je EU zvanično započela pristupne pregovore sa nama, do sada, otvorila ukupno 14 poglavlja (od kojih su dva privremeno zatvorena).

Srbija otvorila dva nova poglavlja u pregovorima! Zvaničnici saglasni: Sinergijom Beograda i Brisela do članstva u EU (FOTO)

Prema tome, ako nastavi ovim tempom, Srbija bi do 2024. godine trebalo da otvori svih 35 poglavlja, na šta treba dodati vreme za njihovo zatvaranje, kao i između 18 do 24 meseca koliko je potrebno za potpisivanje Sporazuma o pristupanju i njegovu ratifikaciju.

Drugim rečima, sve je izvesnije da će scenario iz Strategije o proširenju, prema kome Srbija ima šanse da do 2025. godine postane članica EU, ostati neispunjen, odnosno da će taj "rok" biti probijen. Tačnije, uz ovaj ritam, deo Unije bismo postali najranije 2026. godine.

Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji kaže da je najvažnije da proces pridruživanja teče, da nije prekinut, odnosno da ne stojimo u mestu.

Grubješić na međunarodnoj konferenciji "Berlinski proces - sta dalje?" Foto: Tanjug/Sava Radovanovic

- Da iskreno govorimo, zna se zašto proces integracija ide ovako sporo i zašto su sada otvorena samo dva poglavlja, iako je Srbija bila spremna za pet, koliko je bilo poslato. Kamen spoticanja su, pre svega, dijalog sa Prištinom, tj. poglavlje (35) i vladavina prava (23). Ta dva poglavlja su po novoj metodi pregovaranja, u kojima učestvuju Crna Gora i Srbija, supenzivna jer mogu da uspore ili ubrzaju otvaranje drugih poglavlja - rekla je Grubješić za Telegraf.rs.

Ističe da je, po njenom mišljenju, posle ova dva najvažnija i najkomplikovanija poglavlja, ekologija sledeća.

- Sledeće po kompleksnosti je poglavlje životna sredina -  pre svega zato što je potrebno uložiti između 10 i 15 milijardi evra u narednim godinama za prilagođavanje standardima - objasnila je ona i dodala da je Crna Gora npr. otvorila većinu poglavlja, 31 od 33, te da su joj samo ostale upravo poglavlja o ekologiji i konkurentnosti, što je, kako kaže, pokazatelj da su ekologija i prilagođavanje standardima skupi čak i za daleko manju zemlju od Srbije.

Foto: tvnewsroom.consilium.europa.eu

Kako dodaje, teška su sva ona poglavlja koja imaju prelazna merila.

- Ono što bi trebalo da uradimo do kraja godine, a mislim da sada već nećemo uspeti, je da pošaljemo pregovaračke pozicije za sva ona poglavlja kojima nisu potrebna prelazna merila, da nekako sami probamo da proces ubrzamo - zaključila je Grubješićeva.

Kada će se završiti proces evrointegracija teško je reći, mada se sa primera drugih, sada već ravnopravnih članica, videlo da u proseku on traje između tri do šest godina.

Tako je Hrvatska pristupne pregovore završila za nepunih devet godina, dok su komšije iz Slovenije u EU sve obavila za samo četiri godine.

Jadranka Joksimpović - Foto: Tanjug/Dragan Kujundzic

Prema trenutnim planovima i poslednjoj izjavi ministarke za evrointegracije Jadranke Joksimović, potrudićemo se da idemo brže kako bismo otvarali po 7- 8 poglavlja godišnje.

- Onda bi stigli da otvorimo sva poglavlja do 2021- 2022. godine, da uđemo u proces finalnih reformi i zatvaranja poglavlja i da, ako se ubrzamo, stignemo i tu 2025. godinu - zaključila je Joksimović.

(Telegraf.rs)