Kolinda se pre dve i po godine obavezala da će poboljšati položaj Srba u Hrvatskoj: Ovo su rezultati

Za dve i po godine, koliko je prošlo od potpisivanja Subotičke deklaracije, napravljeni su određeni pomaci po pitanju položaja srpske manjine u Hrvatskoj, ali rezultat nije nešto sa čime se može pohvaliti, ocenjuju u Srpskom narodnom veću.

Zagreb nam je postavio 24 zahteva za bolji život Hrvata u Srbiji: Evo šta je Beograd ispunio (KOMPLETNA LISTA)

Preporučujemo

Subotičku deklaraciju je ponovo aktuelizovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić u kontekstu iznova zaoštrenih odnosa između Srbije i Hrvatske povodom obeležavanja Oluje, uz poruku da će Sbija i dalje nastaviti, bez obzira na oscilacije u odnosima na političkom nivou, da čini sve što može za Hrvate koji žive u našoj zemlji, što, inače, očekuje i za Srbe u Hrvatskoj.

Pitanja koja se tiču unapređenja položaja Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji definisana su Subotičkom deklaracijom, u šest tačaka, a Boris Milošević iz Srpskog narodnog veća ukazuje da su određeni pomaci napravljeni zahvaljući tom potičkom dogovoru i konstatuje da je najmanje urađeno u vezi sa vraćanjem imovine.

- Subotička deklaracija sadrži nekih šest tačaka. Jedna je unapređenje manjina, ali nema konkretnih projekata. S druge strane, početkom godine održana je sednica međuvladinog mešovitog odbora i tada je pokrenut razgovor o otvorenim pitanjima koji se odnose na zaštitu manjina u obe države - podseća Milošević.

Kako kaže, ono što je srpska zajednica na tom planu uspela je bio izraz političkog dogovora sa hrvatskom vladom Andreja Plenkovića.

Plenković na obeležavanju Oluje Foto: AP/Tanjug

Milošević podseća da su pregovori o granicama, koji su takođe deo Deklaracije, zastali još 2011. godine i tu nije bilo puno toga napravljeno, međutim, ukazuje da je najveći korak postignut za vreme posete Vučića Zagrebu.

Tada su Vučić i Grabar Kitarović dali preporuke vladama da se pregovori o granicama nastave u naredne dve godine i ako se ne postigne dogovor da se izađe na arbitražu pred međunarodno pravosudno telo.

Ono gde je najmanje postignuto, gotovo ništa, jeste pitanje povratka imovine i stečenih prava, dodao je.

- Tu su i nestali, kao jedno humanitarno pitanje gde stvari, takođe, idu teško i najveći iskorak je opet napravljen za vreme posete Vučića Zagrebu. Pokrenute su komisije na nižim nivoima, a Grabar Kitarović je, kao i predsednik Srbije, primila porodice koje traže svoje najmilije - rekao je on.

Foto: Tanjug/AP

Ocenu koliko je Srbija učinila za hrvatsku manjinu prepušta, kaže, njima, ali podseća da je svaki korak u ispunjavanju zahteva manjina dobar, kako za manjine, tako i za obe države.

Primećuje da su dve zemlje u međusobnim odnosima osuđene na jedan korak napred, pa jedan nazad, zbog tenzija koje postoje i pretpostavlja da će tako biti neko vreme, ipak, ističe da se od saradnje ne sme odustati.

Na pitanje, može li uskoro doći vreme da se oda najveća počast svim žrtavama, ali da se krene napred, Mliošević kaže da je u ovom trenutku to teško reći, naročito imajući u vidu "određene datume u kalendaru".

- Mislim da će biti potrebno još dosta vremena da to prevladamo i možda da prihvatimo da oko toga nema slaganja, ali da zbog budućnosti obe države i budućnosti dece, kao i zbog činjenice da će Srbija pre ili posle ući u EU, treba da sarađujemo - rekao je Milošević.

(Telegraf.rs / Tanjug)