NEMAČKA ISTORIČARKA: Da li je Jugoslavija trebalo da se raspadne?

Stotinu hiljada mrtvih samo u BiH, četiri miliona raseljenih i ko zna koliko ratnih invalida i ratna šteta koja se meri milijardama dolara, sve to ulazi u završni račun stvaranja sedam novih nacionalnih država na području SFRJ, piše Magazin "Jutarnjeg lista", predstavljajući knjigu nemačke istoričarke Žan Mari Kalik.

Uprkos svemu tome sto se dogodilo, srpsko, makedonsko, albansko i bošnjačko nacionalno pitanje i dalje nije rešeno, a teško je proceniti hoće li nacionalno pretežno homogene zajednice, ovakve kakve jesu, dugoročno doneti mir i stabilnost ili, ipak, u sebi nose klice za nove nemire.

- Jugoslavija je danas uglavnom poligon za lansiranje političkih intriga, opasnih pojednostavljivanja te pogon za slabo ili nikako prikriven govor mržnje. Tim su važnije knjige koje, kad je reč o toj temi, ne beži od zaključka, kao što je to ''Istorija Jugoslavije u 20. Veku'' - piše Magazin povodom knjige koja je, kako navodi, upravo objavljena u Beogradu.

Autorka, kako navodi list, ne vidi neki posebni razlog za optimizam: regija, kako se danas politički korektno naziva prostor Jugoslavije, etnički je podeljena i ekonomski zaostala.

Mnogi se danas pitaju da li je Jugoslavija uopšte trebalo da se raspadne i jesu li postojala neka rešenja kojima bi se izbegle strahote rata i svi novonastali problemi. Poslednja rečenica u pomenutoj knjizi dovoljno govori sama za sebe:

- Ništa nije bilo nepovratno, ništa neizbežno.

Jednom davno, u drugoj polovini 19. veka, Jugoslavija je bila utopijska ideja i prosvetiteljski ideal, borbeni simbol svega naprednog, racionalnog, humanističkog i naučnog u borbi protiv bede i zaostalosti, navodi autorka.

Ipak, da ne bi bilo zabune, osnivanje Jugoslavije, kako tvrdi Žan Mari Kalik, nije bilo prisilno ni nužno.

- Jugoslavija je za mnoge postala šifra za bolji život u dostojanstvu, miru, slobodi i blagostanju. Nova država počela je s ogromnim, euforističkim nadama u budućnost - kaže ona.

Ipak, izgleda da je jugoslovensko ujedinjenje 1918. godine došlo zapravo prekasno. Srbi, Hrvati i Slovenci već su bili formirane nacije, a od samog početka nije postajao jasan dogovor šta bi to trebalo ujediniti novu jugoslavensku naciju - zajednički jezik i kultura, kao u Nemačkoj i Italiji, ili državna tradicija, kao u Francuskoj.

I u tom je smislu Jugoslavija je, možda, propala pre nego što je uopšte bila osnovana.

(Telegraf.rs / Izvori: Tanjug, Jutarnji.hr)