Srpski penzioner je MATEMATIČKI GENIJE: Živi i radi u podrumu, a ceo svet ga slavi (VIDEO)

Profesor u penziji Stojan Radenović godišnje objavi 30 do 40 radova iz matematike i jedan je od nauticajnijih i najcitiranijih istraživača u svetu.

Univerzitet u Beogradu je na listi 300 najboljih u svetu, a evo na kojoj je poziciji

Preporučujemo

Samo tokom ove godine citiran je 464 puta, a njegove radove najviše koriste istraživači iz Amerike, Irana, Turske i Kine.

Poslednje dve godine Radenović je na listi 100 najuticajnijih naučnih umova u oblasti matematike, a prošle godine pridružio mu se i prof. Zoran Kadelburg.

Listu svake godine objavljuje kompanija "Tomson Rojters", koja je zadužena za formiranje SCI liste koja rangira najbolje naučne časopise iz celog sveta.

Rezultati Radenovića i Kadelburga doprineli su da Univerzitet u Beogradu ima odličan plasman na Šangajskoj listi i da je i ove godine zadržao poziciju od 201. do 300. mesta. On kaže da mu je ipak najveći uspeh kada vidi da ima uticaj na mlađe istraživače i da se ljubav prema matematici i istraživačkom radu širi u Srbiji.

To potvrđuje i rangiranje po oblastima na Šangajskoj listi. U oblasti matematike na toj prestižnoj svetskoj listi , osim Univerziteta u Beogradu, našli su se i univerziteti u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu. Kako bi se osamio i mogao u miru i tišini da radi, Radenović je preuredio podrumske prostorije zgrade u kojoj živi.

Ne žali se na uslove, čak kaže da su matematičari, ali i naučnici uopšte, ljudi posebnog kova i da je njihov rad baziran na entuzijazmu, a ne na materijalnom.

- Nije čudo što matematika ide ispred ostalih naučnih oblasti, jer za matematiku nije potreban nikakav trošak, samo papir, olovka i internet. Fizičari, hemičari, biolozi, prirodne nauke oni treba da mere, skupe su, ima materije - naglašava Radenović.

Printskrin/ Youtube:Gradjansko Novinarstvo

Za matematiku kaže da je kao umetnost - vajarstvo, muzika, da zahteva posvećenost i ljubav i da u nauci nema novca.

- Šta znači baviti se matematikom, da se približavam pravdi i istini, a nikako ne mogu da je dodirnem. Zapravo da budem u blizini pravde i istine. Kada to osećate ništa vam više nije važno, dovoljno vam je da zadovoljite osnovne potrebe - platite stanarinu, da vas ne tuže. To je draž bavljenja matematikom - naglašava on.

Da bi bio dobar naučnik, kako kaže, moraš da budeš i dobar čovak, a za loše ljude tvrdi da ne mogu da ostvare nikakve rezultate u nauci. Dodaje da takvih danas ima u akademskoj zajednici.

- Dobrota je srž za rad u matematici, a zavidnost i mržnja vas udaljavaju od rezultata. Zato loši ljudi ne mogu da naprave dobar rezultat - zaključio je on.

(Telegraf.rs / Tanjug)