Zašto školujemo mnogo profesora, pravnika, ekonomista i medicinara ako za njih nema posla: Ministarstvo nam je odgovorilo na ovo pitanje!

Svedoci smo brojnih reformi školstva, kako kroz uvođenje novih predmeta, programa, uloge roditelja, smene, ali i otpuštanja viška zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, tu se stalno nešto menja i traži od nastavnika i profesora, samo, čini se, da se u visokom obrazovanju decenijama gotovo ništa ne menja! Nije se nigde moglo čuti da na nekom fakultetu otpuštaju profesore, a retka pojava su i izbori profesora u redovno zvanje.

U kojim gradovima ima najviše pismenih, a gde caruju nepismeni: Čak ni u Beogradu nisu sve opštine iste (FOTO)

Preporučujemo

Naime, uvedena je zabrana zapošljavanja, što se direktno odrazilo na osnovne i srednje škole - time je sprečeno da se neosnovano zapošljavaju ljudi preko veze, nego kad se oslobode časovi u nekoj školi, ne zapošljava se niko novi za stalno, već se ti časovi dele profesorima koji nemaju pun fond časova (100%). Ako svi imaju pun fond, a oslobodi se mesto, onda dolazi nova osoba u kolektiv, ali isključivo na određeno, jer ne može drugačije zbog zabrane zapošljavanja.

Ipak, iako je ova reforma bolna i mnogi neće moći uopšte sada da se zaposle u prosveti (iz godine u godinu đaka je manje), a kao što smo videli, prvo će "leteti" upravo sve zamene koje su zaposlene na određeno u vreme zabrane zapošljavanja, postavlja se pitanje zašto svi imaju utisak da niko ne dira profesore na fakultetima? 

               NAJAVLJUJU NOVI ZAKON I TVRDE DA JE BILO OTPUŠTANJA

U Ministarstvu prosvete tvrde drugačije! Naime, oni najavljuju novi Zakon o visokom obrazovanju, platformu za studentsku praksu, i povezivanje visoko-školskih ustanova sa preduzećima, posebno visokih škola strukovnih studija.

Pomoćnica ministra prosvete za visoko obrazovanje Vesna Mandić kaže da je, ipak, bilo otpuštanja nastavnog osoblja na fakultetima i višim školama.

- U ovoj godini je Odlukom Vlade u sklopu mera racionalizacije smanjen maksimalni dozvoljeni broj nastavnika, saradnika i nenastavnog osoblja za 1.465 u državnim visoko-školskim ustanovama u Srbiji, u odnosu na utvrđen broj iz decembra 2015, ali to nije ugrozilo nastavni proces i uslove akreditacije, jer ta mesta inače nisu bila pokrivena - kaže Mandić.

Foto: Promo/Džon Nezbit

Ovo samo donekle objašnjava zašto je sve manje novih redovnih profesora, ali ne i da li će takav sistem da se menja kako bi se pružila šansa mlađim kadrovima sa svežijim idejama.

- Po Zakonu o visokom obrazovanju "stalno zaposlenje", odnosno na neodređeno vreme, ima samo profesor u zvanju redovnog profesora, kao najvišeg zvanja. Svi ostali se zapošljavaju na određeno vreme (3 ili 5 godina) u zavisnosti od saradničkog ili nastavničkog zvanja, i isključivo putem javnog konkursa, sa definisanim kriterijumima za napredovanje u više zvanje i zadržavanje posla - ističe pomoćnica.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Kako je objasnila za "Telegraf", finansiranje visokog obrazovanja je na osnovu Uredbe, koja se ne odnosi na finansiranje radnih mesta, već na naučno polje, broj studenata na budžetu, prostor, broj bibliotečkih jedinica itd.

Fakulteti i visoke škole dobijaju budžetska sredstva po tom osnovu, i raspoređuju na plate zaposlenih. Potreban broj zaposlenih diktiraju standardi obezbeđenja kvaliteta u visokom obrazovanju i broj akreditovanih studijskih programa, i u ne malom slučaju dešava se da se deo plate pokriva i iz sopstvenih prihoda.

TO ŠTO NEMA POSLA ZA SVE, NE ZNAČI DA NE TREBA DA NASTAVIMO DA UPISUJEMO STUDENTE

Pojedine škole u Srbiji se gase zbog malog broja učenika, smanjuje se broj učenika u odeljenju i čitavim razredima. Na kraju krajeva, statistika pokazuje da se iz godine u godinu rađa sve manje dece, a interesovanje studenata i broj upisanih ne jenjava.

Pitali smo gospođu Mandić  - zar nije logično da manje đaka znači i manji broj studenata, jer ako iz godine u godinu školujemo isti broj profesora hemije, istorije, geografije ili isti broj pravnika... gde će oni da rade? Zar se tržište ne menja ka IT-u, zašto onda nemamo jasan podatak koliko tržište traži godišnje, recimo, profesora srpskog (pošto ih je mnogo nezaposlenih).

Dobili smo ovaj odgovor:

Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak

- Nije logično, imajući u vidu veliku ponudu studijskih programa, i trend zacrtan u Strategiji razvoja obrazovanja do 2020, koja je doneta 2012. godine, da "Republika Srbija do 2020. godine ima najmanje 38,5% (a kasnije najmanje 40%) visokoobrazovanih građana starosti od 30 do 34 godine, sa strukturom kvalifikacija koja je usaglašena s potrebama privrede i društva".

Cilj države jeste očigledna promena strukture obrazovanih, odnosno više "pismenih". Ako se broj studenata, kako pokazuju podaci ministarstva ne smanjuje, to znači samo da većina ne želi da "se zaustavi" na srednjoj školi.

Pomoćnica ministra ne smatra da je toliki broj diplomaca, mastera i doktora nauka nesrazmeran domaćem tržištu rada.

- Tržište rada se menja sa napretkom tehnologije, pa je visoko obrazovanje potrebno za većinu radnih mesta i složenost posla, a i u skladu sa potrebama poslodavaca.

To otvara novo pitanje: Kako to da se srpsko tržište neprekidno razvija u pravcu informaciono-komunikacionih tehnologija, a naš obrazovni sistem i dalje "krase" zaostale tekovine iz perioda posle Drugog svetskog rata?

(S.Vasić)