Od starozavetnog posipanja pepelom po glavi do nošenja crnog flora: Koliko se u Srbiji zaista nosi crnina za pokojnikom?
Ljubav prema dragim pokojnicima najbolje se pokazuje ako se za njih neprestano molimo Bogu, za njihovu dušu palimo voštanice i u njihovo ime činimo dobra dela
Neka me moji ukucani postuju i pomognu dok sam ziva.Kada umrem sve je badava i meni i njima.Crninu za bracom nosila 6 mjeseci,a njihove slike i lepe uspomene vec 25 i 9 god.
Robujemo glupostima. Trag mog života je u mojoj porodici, prijateljima i ljudima sa kojima sam se družio privatno i poslovno. Svojim radom sam dao doprinos profesiji kojom sam se bavio i svi pokazatelji govore da sam bio uspešan. Nešto sam izabrao (mislim na posao), a nešto po odlasku u penziju (su me izabrali)gde sam pokazao da je znanje i čovečnost osnov života i ponašanja, koji ostavlja trag u ljudima. Poroddica je osnov, deca su dobri ljudi i još fakultetski obrazovani, pa i uspešni (bez gradacije). Ne treba mi kameni spomenik, voleo bih da mi deca pepeo prospu u moru ili reci, i kada bace kamenčić u vodu setiće se porodice. Mi smo napravili groblja koja su veća od gradova, po Srbiji ljudi sahranjuju svoje pretke u dvorištima kuća???
Bravo! Mnogo je veci znak žalosti ako pokojnika pominjemo, prisecamo se nekih dogodovština iz njegovog i sa njim zajednickig života. To je po meni ljubav i žal za pokojnikom. Što ga cešce piminjemo to je znak da nam više nedostaje.
Crninu ne nosis za zalom, zali se u srcu i dusi, crnina je jedan znak- simbol, odnosno skretanje paznje na vas drugim ljudima da ste u zalosti itd.itd i ne lupetaj nisi izmislio rupu na saksiji
Zar je stvarno potrebno da sa crnom odecom pokazes oko sebe da si izgubio nekoga i da si u zalosti. Mislim da nije potrebno to. Jer boja odece ne zali nego srce nase.
Zaista se srcem i dušom žali, ti je tačno, a dal misliš da mogu obuću crvenu ili belu odeću a žalim dete svoje? Ja živim, jedem, brinem o drugoj deci, unucima, nasmejem se....al čekamo se duša....sve je individualno....ko nešto ne doživi o tome ne može da priča....najveća tuga jednog roditelja je da sahrani dete svoje...večno obučen U crno...
Lena
Neka me moji ukucani postuju i pomognu dok sam ziva.Kada umrem sve je badava i meni i njima.Crninu za bracom nosila 6 mjeseci,a njihove slike i lepe uspomene vec 25 i 9 god.
Podelite komentar
Mito
Robujemo glupostima. Trag mog života je u mojoj porodici, prijateljima i ljudima sa kojima sam se družio privatno i poslovno. Svojim radom sam dao doprinos profesiji kojom sam se bavio i svi pokazatelji govore da sam bio uspešan. Nešto sam izabrao (mislim na posao), a nešto po odlasku u penziju (su me izabrali)gde sam pokazao da je znanje i čovečnost osnov života i ponašanja, koji ostavlja trag u ljudima. Poroddica je osnov, deca su dobri ljudi i još fakultetski obrazovani, pa i uspešni (bez gradacije). Ne treba mi kameni spomenik, voleo bih da mi deca pepeo prospu u moru ili reci, i kada bace kamenčić u vodu setiće se porodice. Mi smo napravili groblja koja su veća od gradova, po Srbiji ljudi sahranjuju svoje pretke u dvorištima kuća???
Podelite komentar
Nira
Ako se nežali srcem i dušom crnina je onda samo komad odjeće.
Podelite komentar
Petra
@Nira
Bravo! Mnogo je veci znak žalosti ako pokojnika pominjemo, prisecamo se nekih dogodovština iz njegovog i sa njim zajednickig života. To je po meni ljubav i žal za pokojnikom. Što ga cešce piminjemo to je znak da nam više nedostaje.
Podelite komentar
Gagi
@Nira
Crninu ne nosis za zalom, zali se u srcu i dusi, crnina je jedan znak- simbol, odnosno skretanje paznje na vas drugim ljudima da ste u zalosti itd.itd i ne lupetaj nisi izmislio rupu na saksiji
Podelite komentar
Biljana
Zar je stvarno potrebno da sa crnom odecom pokazes oko sebe da si izgubio nekoga i da si u zalosti. Mislim da nije potrebno to. Jer boja odece ne zali nego srce nase.
Podelite komentar
vanja
@Biljana
Zaista se srcem i dušom žali, ti je tačno, a dal misliš da mogu obuću crvenu ili belu odeću a žalim dete svoje? Ja živim, jedem, brinem o drugoj deci, unucima, nasmejem se....al čekamo se duša....sve je individualno....ko nešto ne doživi o tome ne može da priča....najveća tuga jednog roditelja je da sahrani dete svoje...večno obučen U crno...
Podelite komentar