Nikola je radio za 20.000, a onda ga je tašta "uvela" u cvećarski biznis! Tada mu je krenulo u životu (FOTO)

Nikola je elektrotehničar, Milena profesor harmonike, zajedno su čuveni kragujevački cvećari. On je radio kao trgovac za 20-ak hiljada dinara i sa Mileninom profesorskom platom to nije bilo dovoljno za život kakav su želeli sebi i svojoj deci. Tada je Nikola počeo da uči posao od tašte, iskusne cvećarke, i sve se promenilo.

Kragujevac se zabeleo za samo 10 minuta: Protutnjalo nevreme i ostavilo snežne bašte (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

- Moja tašta, Slavica Stevanović, još te 2007. godine imala je rasadnik cveća i već bila poznati cvećar. Rešio sam da više ne menjam poslove i radim za sitne pare, nego da učim od nje o biznisu koji ima potencijala. Milena i ja stegli smo zube, zadužili se i podigli plastenik osam puta 15 metara. Tako je krenulo - kaže Nikola Marković.

Nikola Marković/Foto: Telegraf

MUKE ZA SLOM ŽIVACA

Par danas ima u kragujevačkom naselju Petrovac rasadnik "Kuća na brdu". U njemu je 1.200 kvadratnih metara pod plastenicima i 3.000 kvadrata pod cvećem na otvorenom. Svu robu prodaju na svojih pet prodajnih mesta. Za deset godina rada udesetostručili su proizvodnju koju je imala Nikolina tašta, Milenina majka.

Pre početka cvećarskog posla, Nikola nikada ništa slično nije radio/Foto: Telegraf

- Da je bilo lako - nije. Taj prvi kredit koji sam uzeo, 100.000 dinara, mučio sam se da vratim tri godine. Nisam odustajao. Onda 2012, kada smo imali tri plastenika, naiđe ledena zima, a nama u jednom plasteniku grejanje na kotao, u druga dva peći bubnjare. Nestane nam drva. Kupimo ih, ali kamion ne može da stigne zaleđenim putem kod nas na brdo.

- Prebacimo drva na traktor, a on može da priđe samo do nekle. Skidali smo trupce sa traktora i u korpama ih pešice nosili do kuće. Pa ložili danju i noću, bez spavanja. Onda nam pukne pumpa na kotlu. Doživeli smo slom živaca. Tada sam rekao - ili sledeće godine uvodim grejanje u plastenike kako treba, ili bataljujem sve. Uzeli smo kredite, opet stisli petlju i krenuli - kaže Nikola.

Milena dodaje da im se dešavalo da za pola godine rada, dok sve plate, ostane zarada ukupno 100 evra.

Nikola je elektrotehničar, Milena profesor harmonike/Foto: Telegraf

OVAKO SE OPSTAJE

- Prodaju nam loš supstrat, zemlju za cveće, i sve propadne. Ne samo što je propalo, nego nemate novac za novo ulaganje. Ali, to nas je nateralo da učimo još više, da stalno otkrivamo nešto novo, da nikada ne pomislimo da sve znamo. Ni kako odabrati zemlju, kako uraditi luftiranje plastenika, kako grejati- nabraja Milena Marković.

markovići su se zadužili i podigli prvi plastenik osam puta 15 metara/Foto: Telegraf

Pre početka cvećarskog posla, Nikola nikada ništa slično nije radio, kaže da je o poljoprivredi znao samo onoliko koliko se moglo saznati dok je kao srednjoškolac brao grožđe. A onda je pao tašti u ruke i rešio da uči nešto sasvim novo.

Ovaj par objašnjava da su uprskos svemu opstali i dogurali do godišnje proizvodnje od pola miliona biljaka/Foto: Telegraf

- U poljoprivredi moraš stalno da učiš, mnogi se tu okliznu. Svaka greška skupo košta. A ako želiš, sve možeš naučiti - savetuje Nikola.

Ovaj par objašnjava da su uprskos svemu opstali i dogurali do godišnje proizvodnje od pola miliona biljaka, jer su se čvrsto držali ideje da šta god im se desi, roba mora biti dobrog kvaliteta.

U poljoprivredi moraš stalno da učiš/Foto: Telegraf

- Možemo mi jedne godine biti na gubitku, ali kupac mora dobiti najbolju robu. Možete ga jednom prevariti, ali on se nikada više neće vratiti. Preležali smo mnoge boljke biznisa jer smo zadržali poverenje kupaca - kaže ovaj par.

Oni kažu da je možda najbitniji savet koji mogu dati drugima - moraš voleti ono što radiš/Foto: Telegraf

LAKŠE UZ LJUBAV

Oni kažu da je možda najbitniji savet koji mogu dati drugima - moraš voleti ono što radiš.

- Mi smo imali hrabrosti da krenemo u ovu avanturu, ovaj posao, jer je ovo priča koju baš volimo. To mnogo znači u bilo kom poslu. Ušli smo u te vode, a ovaj posao nam je ušao u krv. Naučili smo kroz silne muke dobro da ga radimo i mislim da smo na pravom putu- kaže Milena.

Markovići u svojoj "Kući na brdu" proizvode oko 30 vrsta sezonskog cveća /Foto: Telegraf

Milena Marković je profesor harmonike u muzičkoj školi u Kragujevcu, a cvećarka je van radnog vremena. Tada pomaže Nikoli.

- Volim moj posao u školi, volim muziku. Cvećarstvo je napornije, ali uživam u njemu. A i cveće voli muziku- smeje se Milena.

Dešavalo da za pola godine rada, dok sve plate, ostane zarada ukupno 100 evra/Foto: Telegraf

Markovići u svojoj "Kući na brdu" proizvode oko 30 vrsta sezonskog cveća - muškatle, petunije, kadife, ledena srca, begonije, karanfil, smilje... Roditelji su troje dece od sedam do 13 godina i kažu da uspevaju da postignu sve, dovijajući se na neverovatne načine.

(Marija Raca)