Počeo je najveći štrajk zatvorenika u Americi: Imaju 10 zahteva, svi strahuju da se ne ponovo scenario iz 1971. godine (VIDEO)

Zbog lošeg tretnama koji imaju u zatvorima, zatvorenici iz čak 17 saveznih država SAD su započeli ono što se očekuje da će biti najduži štrajk, koji će trajati od 21. avgusta do 9. septembra.

Zatvorenici neće izvršavati radne zadatke, štrajkovaće glađu i neće trošiti novac u nadi da će njihovih 10 zahteva biti ispunjeni.

Preporučujemo

Zatvorenici drže čuvare kao taoce: Pobuna u prenatrpanom zatvoru u Brazilu

PRESS RELEASE:NATIONAL PRISON STRIKE AUGUST 21-SEPTEMBER 9TH, 2018 pic.twitter.com/Mzbb4e96yp— Jailhouse Lawyers Speak #August21 (@JailLawSpeak) 24. април 2018.

Oni štrajkuju zbog mnogih pitanja - uključujući i pozivanje na 13. amandman jer su prisiljeni da rade za jako malu dnevnicu. Njih podržava mnoštvo organizacija, kako bi ostvarili svoja prava.

Novinarka Vox.com je vodila je razgovor sa Loren Bruk Eisen, koja radi u centru za pravosuđe na univerzitetu u Njujorku.

Zatvorenici zahtevaju da im se ispuni 10 zahteva Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis

ZAŠTO JE OVAJ DATUM ŠTRAJKA ZNAČAJAN?

Loren kaže da je 21. avgusta umro Džordž Džekson. On je bio afroamerički aktivista i pisac koji je boravio u zatvoru u San Kuentin na zapadu zemlje.

Osnovao je maoističko-marksističku crnu gerilsku porodicu. Godine 1971. je optužen da je zarobio nekoliko stražara i zatvorenika u zatvoru. Ubijen je od strane jednog službenika, a u zatvoru je nestradalo pet drugih talaca.

Deveti septembar je takođe značajan datum, jer je to godišnjica zatvora Atika koji se nalazi u Njujorku.

To mesto je privuklo veliku pažnju javnosti kada je 1.300 zatvorenika preuzelo kontrolu nad zatvorom, držali su taoce i istakli svoje zahteve.

Neki od tih zahteva su bili fokusirani na bolju medicinsku negu, a u to vreme su stalo trpeli zlostavljanje. Zbog nereda nakon pet dana, poginulo je 39 ljudi, ističe Loren.

DA LI JE ZATVORSKI SISTEM BIO SLABIJI PRE NASILJA NA ATICI?

Loren ističe da nije bio slabiji. Ljudi danas kažu da su zatvori prenatrpani. Ona ističe da je 2,2 miliona ljudi iza rešetaka u SAD. To uključuje zatvore, državne i savezne zatvore. To je 5 odsto američke populacije i 25 odsto svih zatvorenika u svetu, a SAD ima više zatvora od bilo koje zemlje.

Tokom 1970-tih godina uslovi u zatvoru su takođe bili loši. Međutim, prema njenom mišljenju kaznena politika se pooštrila i ona zahteva da zatvorenici provode 85 odsto svog vremena iza rešetaka, povećan je broj zločina koji se vezuju za drogu, a umanjene su mogućnosti da zatvorenici budu pušteni na uslovnu slobodu.

Pobuna u zatvoru Atika je zaista prelomni trenutak. Zatvorenici i danas, kao i tada osećaju da se njihova reč ne čuje.

KOJE SU POBUNE INSPIRISALE OVU?

Loren ističe da su neredi u zatvorima veoma česti, a nedavno je bilo mnogo zatvorskih štrajkova.

Tokom leta 2016. godine odigrao se štrajk u 50 objekata. Muškarci i žene su dobijali da jedu i odbacili su svaku poslušnost dok se čuju njihovi zahtevi.

Sa povećanim brojem komunikacije lakše je organizovati više zavoda. Ovi štrajkovi nisu toliko uobičajni u smislu da se mogu dogoditi na svakih nekoliko godina.

To je mnogo organizovaniji proces, u kojem učestvuje veliki broj zatvorenika, naglašava Loren.

ZAŠTO ZATVORENICI PROTESTUJU ZBOG 13. AMANDMANA?

Ropstvo je zabranjeno na osnovu 13. amandmana ustava SAD. Ovaj amandman je okončao ropstvo, ali zatvorski radnici su izuzeće od tog slučaja.

Kroz istoriju SAD se provlači ropstvo, a u prošlosti su mnogi crnci slati u zatvore, koji su na neki način zamenili ropstvo.

Mnogi vlasnici plantaža su plaćali zatvorenike da rade za njih. Iznajmljivali su ih za rad na gradnji pruga, u rudnicima itd...

DA LI ŠTRAJKOVI POSTIŽU NEKI CILJ?

Loren ističe da se zahtevi retko ispuvanjavaju. Malo je dokaza da su zahtevi ispunjeni nakon svih zatvorskih štrajkova.

Što se tiče njihove efikasnosti, neki od njih su problem javne politike. Postoji dosta ljudi koji rade na promeni.

Postoji velika podrška za ovo zbog čega ovi ljudi štajkuju.

KOJI SU NJIHOVI ZAHTEVI?

Loren napominje da je većina zahteva ista kao i oni u zatvoru Atika 1971. godine. Oni su tražili da se prestane sa diskriminacijom, i da se ukinu kvote za puštanje na uslovnu slobodu za Afroamerikance i Latinoamerikance. Zahtevali su promenu zdravstvenog osoblja i bolju negu.

Sadašnji zahtevi se fokusiraju na bolje uslove u zatvorima i na bolje tretiranje zatvorenih muškaraca i žena. Žele da ih čuvari vide kao ljude sa imenom i prezimenom, a ne kao brojem, dodaje Loren.

VIDEO: Povećavaju se kapaciteti zatvora u Srbiji

(Telegraf.rs/Vox.com)