Roboti će zameniti 75 miliona radnih mesta u svetu: Nestaće poštari, sekretarice i računovođe, a tražiće se ova zanimanja

Roboti i algoritmi preuzeće tržite rada do 2025. godine i uzrokovati gubitak čak 75 miliona radnih mesta širom sveta, prognoze su novog istraživanja švajcarske neprofitne organizacije Svetskog ekonomskog foruma (World Economic Forum).

Do 2022. godine zbog "pametnih robota" bez posla će, u najvećoj meri, ostati službenici koji unose podatke, računovođe, knjigovođe, sekretarke, radnici u fabričkim pogonima, radnici službi za korisnike, revizori i radnici pošte, stoji u švajcarskom istraživanju sprovedenom u 20 različitih zemalja, 12 industrija i na uzorku od 15 miliona zaposlenih.

Porodica se okupila na bdenju, a onda je počeo krvavi obračun: Nad telom preminule osobe iznenada počela pucnjava, ranjena i devojčica

Potkrepljuju te prognoze strahove velike većine radnika koji ionako strepe od "robotske ekonomije". Ali, kažu Švajcarci, digitalna revolucija takođe će i stvoriti nova radna mesta. U narednih pet godina čak 58 miliona novih radnih mesta otvoriće se za zanimanja koja su trenutno malo poznata, a neka čak uopšte ne postoje. Najtraženiji biće analitičari podataka, specijalisti za veštačku inteligenciju, programeri, stručnjaci za marketing, kao i stručnjaci za Big Data i digitalnu transformaciju.

Računovođe su na udaru Foto-ilustracija: Profimedia/Tetra Images

- To je poziv na akciju za vlade, firme, nastavnike i pojedince kako bi čim pre stvorili novu poslovnu budućnost - kazao je Klaus Schvab, predsednik Svetskog ekonomskog foruma. Ako se odmah ne krene s obukom i prekvalifikacijom radnika za radna mesta budućnosti, kaže on, digitalni bi obrat mogao uticati na plate, životni standard i produbiti svetske nejednakosti.

Kako do toga ne bi došlo, tvrde Švajcarci, svaka industrija mora da napravi projekcije očekivanja za kojim će poslovima u pojedinom sektoru rasti potražnja, a za kojim padati. Slično su rešenje već pronašle italijanske automobilske firme poput Ferrarija, Maseratija i Lambordžinija. Još 2013. godine pokrenuli su programe treninga u kojem su zaposlene s trake edukovali u poslovima obrade karbonskih vlakana, aerodinamici, dizajnu šasija i analizu performansi automobila, pretpostavljajući da će taj set veština biti potreban u budućnosti.

Takođe, pomoć mora doći i od političkih aktera. Naime, 70 posto radnika u budućnosti nove radne uloge moraće tražiti u drugim industrijama. Edukacija za takvu profesionalnu transformaciju, kažu istraživači ekonomskog foruma, mogla bi trajati i više od dve godine. Tu će političke strategije zapošljavanja morati razmotriti razvoj poslovnih centara, garantovanog dohotka i novih zakona o radu onlajn kako bi ublažili prelazno razdoblje.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr)