Zla kob Francuskih predsednika: Makronov slučaj nije usamljen, jedan lider bio je omražen, a danas ima čak i svoju ulicu
Francuzi i danas najviše vole samo jednog predsednika
Od kada je Peta francuska republika proglašena 1958. godine, moglo bi se reći da je Francuska država imala veoma burnu političku scenu. Sve do danas su se na predsedničkim izborima smenjivale različite političke opcije, a često se dešavalo da predsednici budu veoma popularni pre dolaska na vlast, ali da kasnije razočaraju svoje birače.
Popularnost aktuelnog predsednika Francuske Emanuela Makrona konstantno opada, a na brojnim protestima građani žele da pokažu da se ne slažu sa odlukama njegove vlade. Svetski mediji ističu da njegova popularnost rapidno opada, a da su za to odgovorne brojne afere.
Preporučujemo
Tramp otkrio sve detalje susreta sa Putinom, a onda su ga pitali da li je lider Rusije umešan u trovanje protivnika: Tada je izgovorio samo 3 reči
Turska oslobodila američkog sveštenika: Branson kleknuo pored Trampa i izjavio nešto šokantno (FOTO) (VIDEO)
Njegovi prethodnici su takođe ovako nešto osetili tokom jednog perioda svojih mandata, pa tako imamo niz čelnika ove države koji su na razne načine izneverili poverenje svojih građana, a jedan je proglašen za najnepopularnijeg predsednika u istoriji Francuske.
Međutim, sa druge strane imamo i one koji su i pored afera ostali izuzetno popularni, a posebno se ističe jedan državnik koji je iako već u penziji ostao najpopularniji lider Pete Republike.
Na predsedničkim izborima u Francuskoj 2017. godine, bio je jedan od favorita. Mnogi su u njemu videli novu energiju koja je potrebna i Francuskoj ali i EU.
Nakon Bregzita kojim je Velika Britanija najavila odlazak iz EU i posle migrantske krize koja je poljuljala popularnost nemačke kancelarke Angele Merkel, na Makrona su svi gledali kao na novog lidera Evropske unije.
Makron se poslednjih meseci suočio s nekoliko ozbiljnih afera koje su ga kompromitovale, potom je zbog reformi radnog prava i imigrantske politike počeo da gubi partnere i s leve i s desne strane. Takođe ima probleme i sa okupljanjem "centrističkih snaga" u EU pred briselske izbore 2019. godine, a sada mu i ekonomske prognoze govore da ipak neće postići željeni rast.
Zalagao se da evropske strukture dobiju veću moć, podržao je politiku Angele Merkel kada su u pitanju imigranti, zadirao je u socijalna prava zaposlenih, pa je na taj način od sebe oterao i levicu i desnicu. Zbog toga mnogi misle da njegova partija neće imati podršku na izborima na Evropski parlament 2019. godine.
Ljudi koji su mu bliski su podneli ostavke (među njima su i ministri), a jedna afera je posebno uzdrmala njegov položaj. Radi se o Makronovom bivšem telohranitelju koji je uhvaćen u kompromitujućoj akciji.
Aleksandre Benala (26) je bio Makronov telohranitelj u vreme kampanje, a potom i pomoćnik šefa u predsedničkom kabinetu. On je snimljen kako u policijskoj uniformi, koju nije smeo da nosi, mlati demonstrante na pariskoj prvomajskoj manifestaciji.
Pravdao se da je samo pomagao policiji, a iz Makronovog kabineta stiglo je nespretno saopštenje u kome se kaže da je Benala tog dana koristio slobodan dan.
Našao se na udaru kritika i zbog fotografije na kojoj, sa širokim osmehom na licu, pozira između dva mladića tokom posete francuskim Karibima, pri čemu jedan od tinejdžera - bez majice i spuštenih pantalona - pokazuje srednji prst.
Makrona optužuju da predsednik bogatih i da udara po radničkoj klasi. Snizio je porez na imovinu veću od 1,3 miliona evra, što pogoduje onima sa dubljim džepom. Mnogi ističu da je Makron arogantan i njegovu vladu nije briga sa ostale.
Krajem septembra njegova popularnost je bila samo 29 odsto, u odnosu na 66 odsto koje je dobio u drugom krugu presedničkih izbora. Mnogi misle da je napravio klasičnu grešku mnogih političara, jer je poverovao da su to sve njegovi glasači, a zapravo su mnogi levičari glasali za njega kako bi sprečili da Marin Le Pen doće na vlast.
Makronov prethodnik Fransoa Oland je uspeo da postane najnepopularniji predsednik ikada od kada se ove informacije beleže u Francuskoj.
On je svoj rejting uspeo da spusti na samo četiri posto 2016. godine, što je najniža vrednost zabeležena, još od kada je izabran prvi predsednik 1848. godine.
Uspeo je da postane nepopularniji nego što je Šarl de Gol bio 1968. godine, kada su zabeleženi veliki protesti u Francuskoj. Oland je došao na vlast 2012. godine, kada je Francuzima obećao da će bolje rasporediti bogatstvo i da će unaprediti Francusku državu.
Za sebe je rekao da je protiv bogatih, a mediji su ga zvali "gospodin Normalni" jer je bio čista suprotnost Sarkoziju koji je voleo privatne avione, dizajnerska odela i koji je bio u braku sa manekenkom.
Oland je građanima obećao i da će njegova vlada biti transparentna, da neće tolerisati korupciju, čega je itekako bilo za vreme Sarkozija. Međutim, tokom četvorogodišnje vladavine on je imao brojne krize na polju politike, ekonomije, kao i privatnog života.
Nije umeo da se nosi sa problemom terorizma, nezaposlenosti, inflacije, kao i velikog broja migranta koji su stalno pristizali u Francusku.
On je bio predsednik Francuske od 2007. godine, kada je nasledio Žaka Širaka. Izbore 2012. godine izgubio je od Olanda, nakon čega se povukao iz političkog života sve do 2014. godine.
Sarkozi je političku popularnost izgradio kao ministar unutrašnjih poslova. Njega su videli kao čoveka koji može da uvede red u Francuskoj zbog čestih sukoba između imigranata i policije. Uglavnom je imao podršku nacionalističkih i desničarskih glasača.
Sarkozijeva popularnost je naglo opala nakon njegovog venčavanja sa Karlom Bruni, koje se dogodilo tokom njegovog predsedničkog mandata.
Pažnju francuske javnosti su privukli i Sarkozijevi ispadi na forumu poljoprivrede u Parizu, kada je rekao jednom od učesnika foruma „Ajde beži, glupa budalo“, nakon što je ovaj odbio da se pozdravi sa njim dobacivši mu „da ga ne dodiruje, jer ga prlja“.
Na lokalnim izborima održanim marta 2008. godine, stranka Nikole Sarkozija kao i čitava francuska desnica pretrpeli su poraz, osvojivši oko 40 posto glasova.
Popularnost mu značajno opada 2010. godine kada mu je zabeležen najniži rejting. To se dogodilo u jeku protesta zbog reforme penzionog sistema.
Tokom svog mandata Sarkozi je bio u centru nekoliko skandala: optuživan je za korupciju i zloupotrebu službenog položaja, pa tako, između ostalog, i da je ubijeni libijski vođa Gadafi finansirao njegovu kampanju 2007. za koju je primao i novac u kovertama od predsednice kozmetičkog giganta „Loreal“.
Zameran mu je luksuzan život i kako je odmah po stupanju na dužnost otišao na krstarenje jahtom, te kako je zloupotrebio službeni položaj i tajkunu Bernardu Tapijeu dao 400 miliona državnog novca.
On je 2016. godine podneo ostavku na mesto lidera Republikanske partije. Ranije ove godine istražitelji su po drugi put ispitivali Sarkozija zbog navoda da je od Gadafija primio čak 50 miliona evra za svoju predsedničku kampanju.
Sarkozi i njegov bivši šef osoblja negiraju da su bilo šta pogrešno uradili u slučaju, koji je uključivao finansiranje njegove pobede na predsedničkim izborima 2007. godine.
On je bio poznati francuski vojni zapovednik i državnik. Važi za veoma značajnu ličnost koja je stvorila Francusku republiku u onom obliku u kom je znamo danas. Novim ustavom, tada je utro put demokratiji, zbog čega i danas pored brojnih kontroverzi uživa poštovanje. Međutim, imao je i on svoj loš trenutak, koji je značio kraj njegove karijere.
Godine 1958. je pozvan da formira vladu, a onda je stupio na čelo Francuske kao predsednik. Na toj poziciji je ostao 1969. godne, a mnogi i danas pričaju o čuvenim demonstracijama protiv njegove vlasti 1968. godine.
De Golova vlada je kritikovana unutar Francuske, ponajviše zbog njenog grubog stila. Dok su štampani mediji i izbori bili slobodni, država je držala monopol nad televizijom i radiom.
U mnogim aspektima, društvo je bilo tradicionalističko i represivno, pogotovo oko pozicije žena. Mnogi faktori su doprineli tome da su se pojedini delovi društva, naročito studentska omladina, počeli dosađivati tim načinom života, što je i dovelo do nemira maja 1968.
Ogromne demonstracije i štrajkovi u Francuskoj u maju 1968. doveli su u pitanje de Golovu legitimnost. Na kratko je pobegao u Baden-Baden i sastao se sa Masoom, francuskim zapovednikom u Nemačkoj. Prema neslužbenim izborima, njih dvoje su razgovarali o mogućoj intervenciji vojske protiv štrajkača.
De Gol je ipak prihvatio neke od zahteva štrajkača. Ponovo je razmišljao o referendumu, ali Pompidu ga je uverio da raspusti parlament i održi izbore za novi. Izbori u junu 1968. bili su velik uspeh za goliste i njihove saveznike.
Šarl de Gol je sa mesta predsednika odstupio 28. aprila 1969, nakon poraza njegovog referenduma o pretvaranju Senata u savetničko telo, a davanja većih ovlašćenja regionalnim većima. Umro je već naredne godine.
Godine 2015, mediji su preneli rezultate anketa gde su Francuzi naveli ko im je bio omiljeni predsednik. Šarl de Gol je bio na trećem mestu sa 17 odsto, a ispred njega je bio pokojni Fransoa Miteran sa 21 odsto, dok je kao najpopularniji izglasan Žak Širak koji se povukao iz političkog života 2007. godine. Predsednici Žorž Pompidu i Valeri Žiskar D'Esten dele četvrto mesto sa po osam odsto.
On je bio francuski političar i državnik, prvi socijalista koji je 1981. godine izabran za predsednika Francuske. U Drugom svetskom ratu bio je jedan od vođa francuskog pokreta otpora, a od 1971. vođa Socijalističke partije.
Pod uticajem porodice, Miteran je započeo svoj politički život na katoličkoj nacionalističkoj desnici. Služio je višijevskom režimu prvih godina, ali je zatim stupio u pokret otpora, prešao na levicu, i više puta bio na ministarskim pozicijama za vreme Četvrte republike. Protivio se de Golovom uspostavljanju Pete republike.
Izabran je za predsednika na izborima u maju 1981, a ponovo je izabran 1988, i na položaju je bio do 1995. godine. Miteran je pozvao Komunističku partiju u svoju prvu vladu, što je u to doba bio kontroverzan potez. Manje od osam meseci po okončanju mandata, Miteran je umro od raka prostate koji je uspešno skrivao tokom većeg dela svog predsedničkog mandata.
Miteran je podržavao jaču evropsku saradnju i očuvanje posebnih veza Francuske sa svojim bivšim kolonijama, za koje se bojao da potpadaju pod „anglo-saksonski uticaj“.
Njegova težnja da očuva Francuski uticaj u Africi je dovela do kontroverzne uloge Pariza tokom Genocida u Ruandi. Uprkos tome što je Miteran bio levičar, tokom 1980-ih se Francuska udaljila od Sovjetskog Saveza.
Međutim, Miteran je bio zabrinut zbog brzine raspada Istočnog bloka. Protivio se Ujedinjenju Nemačke, ali ga je na kraju smatrao neizbežnim.
Protivio se brzim priznanjima Hrvatske i Slovenije, jer je smatrao da bi ona mogla da dovedu do nasilnog raspada Jugoslavije. Francuska je učestvovala u Zalivskom ratu (1990–1991) u okviru koalicije UN.
Našto malo pre njegove smrti Francuska javnost je saznala za dvostruki život svog predsednika. Otkriveno je da imao vanbračnu ćerku i to sa ženom za koju je govorio da je bila ljubav njegovog života. Iako se nikada nije razveo, njegova vanbračna afera je potrajala sve do njegove smrti.
Miteranova ljubavnica Ana Pinžo je u jednom intervjuu otkrila da je tokom njihove veze duge 33 godine, prihvatala neprihvatljivo jer je tako bila vaspitana. Čak je objavila i ljubavna pisma koja joj je Miteran pisao.
Ona je sa svojom ćerkom Mazarin bila na Miteranovoj sahrani, što je bilo prvo javno pojavljivanje majke i ćerke.
Iako je i on imao svojih loših trenutaka i pad rejtinga 2005. godine, Žak Širak je danas ipak najpopularniji francuski predsednik. Na vlast je došao 1995. godine, nakon što je odslužio dva mandata kao premijer i nakon što je bio gradonačelnik Pariza.
Nije jurio treći mandat, već je otišao iz politike kada ga je Sarkozi pobedio na izborima 2007. godine. On je izgubio predsednički imunitet nakon što je otišao sa vlasti, pa je bio ispitivan oko nekih afera koje su se dogodile dok je bio na čelu Pariza.
Formalno je otpočeta istraga protiv njega 2007. godine zbog toga da je poslove u gradskoj skupštini Pariza obezbeđivao političkim simpatizerima, koji su zapravo radili za vladajuću partiju, a ne za grad. On je međutim te navode porekao.
Iako je sarađivao sa Amerikancima, čvrsto se protivio ratu u Iraku 2003. godine. Nakon što se povukao iz politike posvetio se pisanju memoara i radu u svojoj dobrotvornoj organizaciji.
Francuski grad Briv-La-Gajard u centralnom delu zemlje, odlučio je da krajem 2017. godine, naziv glavne avenije promeni u čast bivšeg predsednika Francuske i njegove supruge, Žaka i Bernadet Širak.
Gradske vlasti su odlučile da aveniju nekada nazvanu po bivšem američkom predsedniku Džonu Ficdžeraldu Kenediju promeni u aveniju "Žaka i Bernadet Širak".
(Telegraf.rs/A.T.)
Povezane vesti
Pravo glasa ima skoro 970 miliona birača, glasanje traje 7 dana: Počeli izbori u najvećoj demokratiji na svetu
Muškarac pretio eksplozivom u iranskom konzulatu u Parizu: Uhapšen je
U Indiji počeli parlamentarni izbori, Modi pokušava da dođe do trećeg mandata
HDZ možda ipak može da padne sa vlasti? Milanoviću se obećalo 57 poslanika, čeka se odluka Mosta
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
IZRAEL NAPAO IRAN Eksplozije kod vojne baze, vojska čuva nuklearna postrojenja: Oglasila se Rusija, Amerika "obaveštena u ZADNJEM TRENUTKU" (VIDEO)
Umro crnogorski biznismen Brano Mićunović
VELIKA EVAKUACIJA U NIŠU, MUP IZDAO DETALJNO UPUTSTVO! "Napustite objekte, otvorite prozore, majke sa decom organizovano da krenu"
Sibin
Francuzi su glup narod i vecita marioneta velikih sila!!!!!
Podelite komentar