Samo tri odsto ljudi zna gde se uopšte nalazi najsrećnija zemlja na svetu (FOTO)

Teško je zamisliti da je država veličine Švajcarske i sa brojem stanovnika nešto većim od nama susedne Crne Gore, koja je ušuškana na Himalajima i do koje možete da dođete samo avionom, najsrećnija zemlja na svetu, ujedno i poslednje budističko kraljevstvo koje postoji i jedna od zemalja sa najbrže rastućom stopom BDP-a.

Preporučujemo

Pričamo o Butanu, "Zemlji gromovitog zmaja", koji se nalazi u Južnoj Aziji i okovan je sa svih strana teritorijama drugih država; drugim rečima, ne izlazi na more, a okružuju ga Indija i Kina.

Sve donedavno, Butan je uspeo da sačuva dobar deo svoje kulture iz 17. veka tako što je uspešno izbegao globalizaciju i ostao izolovan od ostatka sveta. I dalje vode računa o tome koliko će stranaca pustiti u zemlju svake godine, a i tada morate da platite $250 za svaki dan koji kod njih u gostima provedete.

Internet, televizija i naš način oblačenja su bili zabranjeni sve 1999. godine, ali čak i nakon što se stanje malo liberalizovalo, balans je ostao gotovo savršen.

Dolina u Butanu. Foto: Wikipedia/Douglas J. McLaughlin

Butan je uz sve to jedina zemlja na svetu koja ima BNS. Ako mislite da je to još jedan u nizu statističkih pojmova koji nemaju nikakvu primenu u stvarnom životu, grešite. BNS je skraćenica od bruto nacionalne sreće, počeo je da se računa kada se ova zemlja otvorila prema svetu a u sklopu njega se mere zdravlje, psihološka dobrobit, korišćenje vremena, obrazovanje, kulturna raznolikost, dobro vladanje državom, vitalnost zajednice, ekološka raznolikost i životni standard. Cilj je da se "materijalni i duhovni napredak zbivaju paralelno".

Može se reći da su u ovom poslu pravi majstori, pošto se ova zemlja neprestano nalazi na vrhu što se tiče sreće i u Aziji i na svetu. 2007. godine je imala najbrže rastući BDP na svetu, istovremeno uspevajući da održi kulturni identitet i da sačuva životnu sredinu.

Kao što smo na početku pomenuli, Butan je poslednje i danas jedino budističko kraljevstvo na našoj lepoj planeti, pa je zvanična religija mahajana grana budizma kojoj pripadaju dve trećine populacije; ostali su uglavnom hinduisti. Vlada podržava budizam i politički i ekonomski, davanjem pomoći manastirima, hramovima, monasima i raznim budističkim socijalnim programima. Sveštenici su visoko cenjeni i njihov glas u javnosti je vrlo važan.

Budistički hram u Butanu. Foto: Wikipedia/Jean-Marie Hullot

Zbog ovoga, Butan je često netolerantan prema drugim religijama u zemlji; primera radi, promovisanje hrišćanstva i drugih velikih religija nije dozvoljeno, što je i razumljivo jer ako bi hrišćanstvo ili islam postali dominantne religije verovatno bi dovele do onoga do čega su dovele i u drugim zemljama tokom istorije: rušenju kulturnog identiteta i uništenju svih hramova koji nemaju veze sa njima.

Butan mnogi nazivaju "Švajcarskom Azije", zbog njegove veličine, oblika i lokacije u planinama. To je zemlja planina i dolina: visovi su ledeni, u brdima vlada suptropska klima, a blaga je u dolinama. Kretanje po Butanu je takođe vrlo otežano zbog toga što su putevi retki i uski u planinama pa to često podrazumeva kretanje jednom trakom bez ograde sa ambisom pod vašim točkovima.

Zahvaljujući dugoj izolaciji, Butan ima stabilni ekosistem i praktično da uništavanja životne sredine i da nema.

Kralj Butana i njegova lepa kraljica tokom njihovog venčanja. Foto: Wikipedia/bhutanandpartners.org

Jedan turista sa Zapada posvedočio je o slučajnom susretu sa butanskim princem dok je ovaj igrao košarku sa dečacima prostog porekla u prestonici; Butan je toliko mali i bezbedan da kraljević može da se šeta ulicama sam i toliko je dobro mesto za život da vladarskoj porodici nije ispod časti da meša sa narodom.

Ne čudi onda što je dinastija tako omiljena u narodu, i što su se bunili kada je bivši kraljević a sada kralj, pre šest godina odlučio da uvede demokratiju.

U svetu u kome dominira globalizacija, nacije u razvoju mogu mnogo toga da dobiju ali i mnogo toga da izgube. Ako su mudro vođene, mogu se razviti i unaprediti materijalni život svojih građana, ali mogu ujedno izgubiti i ono duhovno, kao i kulturni identitet. Zbog toga BNS predstavlja izvrstan način za usmeravanje razvoja i globalizacije. Nije sve u novcu, dok god se ima za osnovne životne potrebe kao što su hrana, krov nad glavom i stabilni posao: ključ je u međuljudskim odnosima, od porodice pa nadalje.

(S. D.)