EVROPSKA POLJA SMRTI: 10 najkrvavijih bitaka Prvog svetskog rata. Mi smo na... (FOTO)

Ruski zarobljenici kod Tanenberga 1914. godine. Foto: Wikimedia Commons/Photos of the Great War

Preporučujemo

Obeležavanje jednog veka od Prvog svetskog rata nije i ne može biti samo sa datumom njegovog početka; uostalom, taj globalni sukob je trajao više od četiri godine i vredi se za sve to vreme podsećati užasa koje je sa sobom doneo, što zbog onih koji su živote izgubili na svim stranama, što zbog nas i naše dece, zbog koje ne smemo dozvoliti da ludilo ikada više pobedi razum.

U skladu sa tim, donosimo vam danas top 10 najkrvavijih bitaka koje su se vodile tokom tog globalnog konflikta, koji se godinama unazad bio kuvao u Evropi, a čiji su točkovi pokrenuti slobodarskim hicem Gavrila Principa u Sarajevu.

ORUŽJE SLOBODE: Ovo je pištolj kojim je Princip ubio Ferdinanda (FOTO) (VIDEO)

10. Bitka kod Tanenberga

Ukupan broj žrtava: 182.000

Ovaj boj između ruske Druge armije protiv nemačke Osme odigrala se od 26-30. avgusta 1914. godine. Uprkos tome što su bili brojčano slabiji, Nemci su uspeli da nanesu neprijatelju strašan poraz, da desetkuju protivnika i da praktično zbrišu većinu njegove vojske koja se tu našla. Presudila je nemačka sposobnost rapidnog pomeranja trupa vozovima. Rusi su izgubili 170.000 vojnika, dok su nemački gubici bili svega 12.000. Mnogo Rusa je palo u zarobljeništvo.

Porušeni grad Aras u Francuskoj tokom Prvog svetskog rata. Foto: Wikimedia Commons/Fred Schutz

9. Bitka kod Arasa

Ukupan broj žrtava: 278.000

Zapadni front je do 1917. godine već dve bio nepomičan, a obe strane su do tada izgubile milione ljudi. Saveznička vrhovna komanda je želela da razbije nemačke linije odbrane, pa je tako smišljen plan napada na rovove kod francuskog grada Arasa. Taktički gledano, bitka je bila pobeda Britanaca, ali nije rezultirala probojem kome se Antanta nadala. Izgubili su 158.000 vojnika, dok su nemački gubici bili oko 120.000. Smatra se da je u suštini ishod bio nerešen.

8. Galipoljska operacija

Ukupan broj žrtava: 473.000

Iskrcavanje Francuza na Galipolju. Foto: Wikimedia Commons/Bibliothèque nationale de France

Do 1915. godine vojni gubici su postali preveliki i saveznici su odlučili da je vreme da otvore drugi front, pa je Vinston Čerčil osmislio napad na Dardanele kako bi zapretio otomanskoj prestonici Konstantinopolju, današnjem Istanbulu. Htelo se da se postigne razbijanje pat-pozicije na zapadu i da se otvori put ka Rusiji. Galipolje se na kraju pretvorilo u katastrofu i rovovski rat, i (u tom trenutku) političku smrt za Čerčila. Antanta je izgubila 220.000 vojnika, Turci 253.000, ali su ovi potonji izvojevali suštinsku pobedu.

7. Prva bitka na Marni

Ukupan broj žrtava: 483.000

Francuski vojnici čekaju napad neprijatelja iza jarka. Foto: Wikimedia Commons/Bibliothèque nationale de France

Vođena je 5-12. septembra 1914. godine i prekinula je nemačku ofanzivu koja je trajala već mesec dana i tokom koje su kajzerovi topovi stigli do predgrađa Pariza. Šest francuskih armija i jedna britanska izvršile su odlučujući kontranapad na Nemce i primorali ih na povlačenje. Saveznika je poginulo 263.000, Nemaca 220.000. Nemci su uzvratili gradnjom utvrđenja i rovova, koji će uskoro postati glavna odlika celog ovog sukoba.

6. Srpska operacija

Ukupan broj žrtava: 633.500+

Srpska vojska na Adi Ciganliji čeka dušmane. Foto: Wikimedia Commons/Lord Eru

Počela je austrijskim granatiranjem našeg lepog Beograda 29. jula 1914. godine, čime je zapravo i počeo Prvi svetski rat. Uskoro su Austrougari izvršili i invaziju, tokom koje smo izvojevali veliki broj pobeda, na Ceru, na Kolubari, pa smo čak i prešli na teritoriju neprijatelja. Međutim, na kraju smo poklekli, iscrpljeni, posle godinu i po dana odolevanja. Vratili smo se 1918. u velikom stilu i uništili svojeručno dva carstva. Naši gubici su bili ogromni: armija od 420.000 ljudi svedena je na 100.000, dok su naši ukupni i vojni i civilni gubici bili viši od 1.100.000 ljudi, što je predstavljalo 27 odsto populacije Kraljevine Srbije. 60 odsto muškaraca je izgubilo život.

5. Bitka kod Pašendala

Ukupan broj žrtava: 848.614

U Bici kod Pašendala je prvi put korišćen bojni otrov Iperit. Na slici su australijski pešadinci. Foto: Wikimedia Commons/Australian War Memorial

Poznata i kao Treća bitka kod Ipra, cilj joj je bio saveznički proboj kod sela Pašendala u zapadnoj Flandriji, u Belgiji. Vojnici su se borili u užasnim uslovima, i obe strane su imale stravične gubitke. Britanci su uspeli da ostvare minijaturne teritorijalne dobitke. Blato je gutalo i tenkove i ljude. Saveznici su izgubili 448.614 ljudi, Nemci 400.000.

4. Verdenska bitka

Ukupan broj žrtava: 976.000

Juriš francuskih vojnika. Foto: Wikimedia Commons/Collier and Son

Vođena je između nemačkih i francuskih armija između 21. februara i 18. decembra 1916. godine. Francuzi su uspeli da povrate većinu tla koje su Nemci okupirali, ali su u tom procesu izgubili 542.000 vojnika, dok su nemački ponovo bili manji i vrteli su se oko 435.000. Skoro 40 miliona granata je razmenjeno tokom ovog boja, a krateri kao rane u zemlji postoje i danas. Simbol je horora i za jedne i za druge.

TREĆI SVETSKI RAT SE VODIO 150 GODINA PRE PRVOG: Nije vam jasno? Pročitajte ovaj tekst! (FOTO)

3. Bitka na Somi

Ukupan broj žrtava: 1.219.201

Nemački pešadinac na Somi, jednom od najkrvavijih stratišta Prvog svetskog rata. Foto: Wikimedia Commons/Das Bundesarchiv

Ova bitka je vođena od 1. jula do 18. novembra 1916. godine, na obe obale reke Some u Francuskoj. Zapamćena je kao simbol besmislenog pokolja, i simbol je horora za Britance. Britanci su bitku otvorili masovnom artiljerijskom paljbom po nemačkim linijama, a samo prvog dana bitke izgubili su 60.000 ljudi. To je bio najkrvaviji dan u istoriji Ujedinjenog Kraljevstva. Antanta je ostvarila strateški važnu pobedu u ovoj bici primoravši kajzerove ratnike da se povuku na liniji od 64 kilometra, pripremivši tako tlo za konačnu pobedu dve godine docnije, ali je izgubila 623.906 vojnika, uključujući i 100 tenkova i 782 aviona. Nemci su izgubili 600.000.

2. Prolećna ofanziva

Ukupan broj žrtava: 1.539.715

Nemački tenk tokom Prolećne ofanzive u Prvom svetskom ratu. Foto: Wikimedia Commons/Das Bundesarchiv

Počela je 21. marta 1918. godine i obe strane su tokom njenog trajanja ostvarile proboje duboko iza neprijateljskih linija. Saveznici su uspeli da zaustave Nemce koji su izgubili 680.000 ljudi usled njihove ambicije da završe rat i Antanti zadaju smrtonosni udarac, u čemu nisu uspeli. Naši saveznici su izgubili 850.000 vojnika.

1. Ofanziva od sto dana

Ukupan broj žrtava: 1.855.369

Australijski 54. bataljon na mitraljeskoj poziciji tokom Ofanzive od sto dana u Prvom svetskom ratu. Foto: Wikimedia Commons/Australian War Memorial

U pitanju je zapravo serija ofanziva tokom završnog perioda Prvog svetskog rata koja je počela 8. avgusta 1918. godine i trajala do novembra. Njen ishod je bila velika pobeda Antante koja je probila nemačke linije odbrane. Nemci su izgubili 785.000 ljudi, ali su gubici saveznika PONOVO bili veći: 1.069.636 vojnika, uključujući i 127.000 Amerikanaca. Njena posledica, povezana sa potpunim političkim, ekonomskim i finansijskim kolapsom koji se odigravao u samom Nemačkom Rajhu, bili su ponižavajući uslovi za mir koje su Nemci morali da prihvate.

(L. B.)