ON JE VEĆI BOG OD PUTINA! Petar Aleksejevič Romanov - 14 činjenica o najvećem Rusu svih vremena (FOTO)
Rusija pre Petra Velikog, i Rusija posle njega, to su dve potpuno različite države. Obim njegovih reformi i danas ostavlja bez teksta, kao što je svakako ostavljao bez teksta i njegove užasnute savremenike koji nisu mogli da veruju šta im se odigrava pred očima
Istorije Rusije može da se podeli na nekoliko načina: na pagansku i hrišćansku, na slobodnu i onu pod tararskim jarmom, na feudalnu i modernu. Ipak, samo je jedan beočug u istoriji ove velike nacije koji odskače dramatično od svih ostalih. Ime tog beočuga je Petar Aleksejevič Romanov.
Nijedan car ni pre ni posle Petra, kojeg je potomstvo prozvalo Velikim, nije izvršio tako dramatičan raskid sa prošlošću kao što ga je izvršio on.
Veliki knez Vladimir jeste odlučio da prigrli hrišćansku veru, ali je zemlja kojom je vladao ostala manje-više ista. Moskovski veliki kneževi jesu oslobodili Ruse od Tatara, ali se sama Rusija nije bitno menjala. Tek se Lenjin može staviti u isti koš sa Petrom, ali je on neka potpuno druga priča.
Rusija pre Petra Velikog, i Rusija posle njega, to su dve potpuno različite države. Obim njegovih reformi i danas ostavlja bez teksta, kao što je svakako ostavljao bez teksta i njegove užasnute savremenike koji nisu mogli da veruju šta im se odigrava pred očima.
A šta se odigravalo? Jednom rečju: pozapadnjačenje. Nije ono moglo da ide onoliko duboko koliko je imperator želeo, jer jedna generacija ne može da promeni milenijumske navike, ali je otišlo dovoljno duboko da povratak na staro nije bio moguć. Njegov posao su nastavili naslednici, ali je već za njegovog života Rusija bila neprepoznatljiva.
Tome je mnogo doprinelo njegovo putovanje u Zapadnu Evropu, koje je izveo tajno, pretvarajući se da je običan, nebitni pratilac ruskih diplomata. Svrha putovanja je bila u prvom redu povezana sa skupljanjem informacija vezanih za brodograditeljstvo, mada je imalo i druge, spoljnopolitičke ciljeve.
Međutim, ono što su videli, i on i njegovi prijatelji, uverilo ih je da Rusija mora da se menja. Sve do tog trenutka nisu u potpunosti uviđali koliko je njihova zemlja zapravo bila zaostala; tada su shvatili da je modernizacija neophodna ako misle da opstanu kao nezavisna država.
Dakle, šta je Petar Aleksejevič konkretno uradio? Evo 14 stvari koje posebno treba istaći.
1. Pre Petra Velikog nije postojala ruska ratna mornarica jer Rusija nije izlazila ni na jedno toplo more na kojem je plovidba bila moguća.
On je stvorio Rusku imperijalnu flotu, a njegovi pohodi protiv Švedske u Velikom severnom ratu (1700-1721) su bili motivisani željom da otvori prozor ka Zapadu, kako bi u njegovo carstvo mogle da počnu da stižu nove ideje i tehnologije. To je izveo nakon osvajanja močvara na mestu na kome se reka Neva uliva u Baltik; tu se danas nalazi Sankt Peterburg (koji, shodno pozapadnjačenju, nema rusko već nemačko ime).
Baltička flota je 1720. godine dobila i svoju povelju koja je odredila kakvo se ponašanje očekuje od mornaričkog oficira. Posle nekoliko godina, imala je 52 ratna broda i nekoliko stotina galija.
2. Ukinuo je Strelce, elitnu pretorijansku gardu ruskih careva koji su služili kao telohraniteljska brigada još od vremena cara Ivana IV Groznog.
Neposredni povod je bila pobuna iz 1698. godine, koja je pokrenuta dok je on bio na svom pomenutom putovanju po Zapadnoj Evropi, a koja je ugušena od strane njegovih zamenika u Moskvi.
Kada se vratio nazad u domovinu, pogubio je više od hiljadu strelaca, a svoju polusestru Sofiju koja ih je pobunila (to je barem zvanična verzija) je zatvorio u manastir Novodevič; ispred njenog prozora je obesio nekoliko strelaca, da je neprestano podsećaju da se više ne igra glavom.
3. Umesto Strelaca, Petar Veliki je stvorio Preobraženski puk i Semjonovski puk, koji će postati jezgro nove ruske stajaće armije, izrađene po savremenom evropskom modelu, čime je poslao u prošlost nepouzdane i neobučene milicije koje su do tada podizali bojari.
Oficiri su i dalje uglavnom dolazili iz redove plemstva, ali ne nužno; šta više, u rusku vojsku došao je ogroman broj stranih oficira, koje je Petar Veliki angažovao da mu pomognu u reformi oružanih snaga (ovo je proizvelo komične efekte isprva, jer je svaki doneo pravila iz svojih država, Rusi nisu govorili njihove jezike, i taman kad bi nešto naučili, menjao im se zapovednik i dolazio neki novi, iz neke treće države).
Regrutacija je vršena među seljacima, a trajala je 25 godina, pa ko preživi mogao je da bude slobodan čovek (što ne bi bio da je ostao u selu, jer su seljaci bili robovi po svemu osim po imenu). Zemlju je podelio na vojne oblasti, a svaka je morala da da po jednu regimentu.
Uniforme su im bila zapadnjačke, a dobili su i uvozne muskete i bajonete, a takođe i one ruske proizvodnje, pošto je u Tuli pre toga počela da radi savremena fabrika oružja. Takođe je zamenio stare topove novim.
1716. godine Petar je objavio nova pravila koja su nalagala svim oficirima da redovno obučavaju svoje vojnike i da u njih usađuju vojnički način razmišljanja.
4. Sve što smo do sada naveli ticalo se modernizacije vojske, i premda to jeste promenilo živote mnogih ljudi, posebno onih koji su završili u borbenim redovima, to nije igralo bitnu ulogu u menjanju svakodnevice ruskog naroda kao celine.
Potez koji umnogome simboliše sve društvene reforme Petra Velikog jeste pomeranje prestonice iz Moskve u Sankt Peterburg 1713. godine, u grad koji je osnovao tek deceniju ranije (sa namerom da se Sankt Peterburg što brže izgradi, Petar je zabranio izgradnju kamenih zdanja van nove prestonice).
U ruskoj istoriji ovaj događaj je sličan rođenju Isusa Hrista, po kojem se računaju godine u hrišćanstvu, ili izbegu poslanika Muhameda i njegovih najbližih pratilaca iz Meke u Medinu, po kojem se računaju godine u islamu.
Ovo je rez tog ranga radikalnosti. Glavni grad je iz šume prebačen na obalu Finskog zaliva, na obalu Baltičkog mora. Rusija je jednim potezom civilizacijski preseljena iz Azije u Evropu.
5. 22. oktobra 1721. godine, nakon mira sa Švedskom, Petar je zvanično proglašem za imperatora sveruskog, a država je promenila ime iz Ruskog carstva u Rusku Imperiju. Postojao je predlog da mu titula bude imperator Istoka, ali je on to odbio. Bilo kako bilo, uz prethodnu tačku vezanu za promenu prestonice, ovo je takođe bio simbolični raskid sa prošlošću.
6. Petar Veliki je uveo sistem kolegijuma 1718. godine sa ciljem da rukovode državnim poslovima.
To su u suštini bila ministarstva, posao koji su do tog trenutka vršili "prikazi" koji su bili administrativna odeljenja jedne potpuno haotične birokratije koja su zaduženja dobijala po principu ko-je-prvi-slobodan-za-problem-koji-u-tom-trenutku-postoji, pa se često dešavalo da se jedan prikaz bavi odnosima sa ukrajinskim kozacima, proizvodnjom meda na državnim posedima u Rjazanju, gradnjom rečnih lađa, i sličnim nepovezanim poslovima.
Sve se to promenilo sa kolegijumima. Petar je ovaj sistem pozajmio od Šveđana, stvorivši devet ovakvih odeljenja (spoljni poslovi, državni prihodi, pravda, računovodstvo, rat, flota, trgovina, državni rashodi, rudarstvo i proizvodnja; 1722. godine dodati su kolegijumi za organizaciju gradova, za imanja). Svaki kolegijum je bio rukovođen odborom na čijem je čelu bio prokurator.
7. Petar Veliki je uspostavio Imperijalni senat koji je imao deset senatora imenovanih od strane cara, na čijem se čelu nalazio generalni prokurator. Bio je to savetodavni organ bez zakonodavnih moći jer je Rusija bila autokratska država, ali im je jedno od zaduženja bilo i da pišu zakone u skladu sa carskih ukazima. Radili su i kao Vrhovni sud.
8. Rusko carstvo je 1708. godine podeljeno na osam gubernija, čime su ukinuti drevni ujezdi.
Njima su upravljali gubernatori, koje je imenovao car; pet godina docnije stvoreni su "landratsi" (na nemačkom: zemaljsko veće) za svaku guberniju, u kojima je sedelo osam do dvanaest državnih službenika, sa ciljem da pomažu gubernatorima. Godine 1719. gubernije su podeljene na 50 provincija, a one na distrikte.
Kao što možete da vidite, a ovo samo usput sugerišemo, sa Petrom Velikim dolazi i dramatični raskid sa ruskim jezikom; sve do njega, Rusi su stvarima i pojavama davali svoje sopsvene nazive; od njega počinje uzimanje stranih reči za sve i svašta, počinje nezapamćeni upliv tuđica (počev od imena države, preko titule vladara, i tako dalje), a efekti toga se osećaju do dana današnjeg.
Ovo će kulminirati u 19. veku kada ruska elita i ruski narod više uopšte nisu govorili istim jezikom u svakodnevnoj komunikaciji; elita je koristila francuski, narod je govorio samo ruski; elita je sa prezirom gledala na ruski jezik, koji je koristila samo da bi naređivala posluzi, narod je sa mržnjom slušao francuski.
9. Godine 1718. Petar Veliki je promenio zakon nasleđivanja čime je omogućio caru da može lično da imenuje svog naslednika. Ovo je dovelo do velikih unutardinastičkih borbi dok Pavle I nije uveo salijski zakon.
Uzgred, Petra Velikog je nasledila njegova druga supruga, koju će istorija upamtiti kao Katarinu I. Dramatičan raskid sa prošlošću koju je doneo Petar Aleksejevič se možda najbolje očituje u ličnosti ove žene: rođena je kao najobičnija siromašna litvanska seljanka, rimokatolkinja, a život joj se promenio jer se u nju zaljubio ruski car.
10. Uvedeno je obavezno osnovno obrazovanje za sve pripadnike plemstva, a državna služba nije bila samo nešto što se očekivalo već nešto što se podrazumevalo.
Da bi razbio moć starih bojarskih porodica koji su zbog svojih interesa državu vukli unazad, uspostavio je Tabelu rangova koja je važila za činovničku i vojnu službu, a koja se sastojala od 14 rangova (od I do XIV, gde je I najviša). U sistem je mogao da uđe bilo ko, ne nužno plemić, a ako bi običan čovek uspeo da se uzdigne do ranga VIII automatski je postajao plemić.
Ovo je u potpunosti razbilo moć aristokratije, a ojačalo moć imperatora. Bila je to jedna od najdalekosežnijih reformi koje je izveo, a Tabela rangova je opstala sve do Februarske revolucije 1917. godine.
11. Po ugledu na zapadnoevropske viteške redove, ustanovio je Orden Svetog apostola Andreja Prvozvanog.
12. Stigli smo do najbizarnije reforme imperatora sveruskog Petra Velikog, koji se nije zadovoljavao samo strukturalnom reformom (premda je pitanje koliko je sve ovo bilo strukturalno; po našem skromnom mišljenju, samo menjanje oblika razmišljanja i perspektive u krajnjoj liniji može biti strukturalno) već i spoljnom, vidljivom, banalnom.
Tako je već 1698. godine doneo ukaz po kome je zahtevao od svih dvorana, državnih službenika i armijskih oficira da usvoje moderni, zapadnoevropski stil odevanja, kao i da počnu da briju brade.
No, brade su svi morali da briju, ne samo gorepomenute klase. Svaki čovek u Rusiji je morao da obrije bradu, a jedini način da se spasi od toga bio je da plati porez, koji je bio toliko visok da ni mnogi plemići nisu mogli da ga priušte.
Sada se sigurno pitate, koja će budala da plati drakonski porez samo da bi nosila bradu. E, ako postavljate to pitanje onda ne znate koliko je ono bilo važno za ondašnje Ruse; brada je imala verski, dakle pravoslavni aspekt, društveni, tradicionalni, bila je, može se reći, kruna nečije ruskosti.
Rusi su prema tome bili užasnuti, Petra su nazivali antihristom, mnogi su bili ubeđeni da stiže Sudnji dan, a posebno kada je...
13. ... odlučio da promeni kalendar, krajem 1699. godine. Prvo je to izveo tako što je Novu godinu pomerio sa 1. septembra na 1. januar, da bi onda jednostavno objavio preneraženim Rusima da godina koja je upravo počela nije 7208. od nastanka sveta, već 1700. od rođenja Hristovog.
14. Te godine je pala kap koja je prelila čašu žuči sveg pravoslavnog naroda u Rusiji. Kada je patrijarh Adrijan preminuo u oktobra, Petar je sprečio izbor novog patrijarha i umesto toga sebe postavio za poglavara Crkve.
Istina, isprva je imenovao ljude za čuvare patrijaršijskog prestola, koji su rukovodili dnevnim poslovima crkve sa vladičanskim većem, ali to je bilo to; njihove nadležnosti su bile ograničene, a i sva crkvena imovina je došla pod kontrolu državnog prikaza.
Kasnije je uspostavio Crkveni kolegijum (koji je naknadno preimenovan u Sveti rukovodeći sinod) koji je administrativno upravljao Crkvom, čime je Crkva de fakto i de jure svedena na ministarstvo; ovim kolegijumom je rukovodio laik (ober-prokurator), a Ruska crkva neće imati patrijarha sve do 1917. godine. Pitanje pravoslavnosti takve Crkve je otvoreno pitanje.
Poslednje tri tačke kada se uzmu zajedno u obzir - a ondašnji Rusi su događaje vezane za njih tako posmatrali jer su se nizali jedan za drugim u kratkom vremenskom periodu - samo su pojačali utisak Rusa da Smak sveta dolazi, da je na carskom i crkvenom prestolu sada sam Satana glavom i obrijanom bradom, da je njegov cilj da pokatoliči Rusiju i time je prebaci u "jeretičke redove", da je uništi, da povratak Isusa Hrista samo što nije.
Ispostavilo se, naravno, da ništa od toga nije. Na prestolu je prosto bio čovek koji je odlučio da Rusiju svojeručno iz mračnog srednjeg veka uvede u moderno doba. Samo to.
Koliko je bio uspešan, ostavljamo istoričarima da procene.
Recimo samo toliko da nama izgleda kao da je to bilo puko kopiranje, bez mnogo razumevanja istorijskih procesa koji su na Zapadu stvorili ono što su oni imali, čime su Rusiji iščupani zdravi koreni iz matičnog tla i potom presađeni u saksiju u kojoj je ona bila van konteksta.
Možda je to moglo i drugačije da se izvede, za dobro pre svega samih Rusa, kojima je modernizacija bila potrebna ali koja nije morala da podrazumeva gubitak ruske osobenosti i kulturne samouverenosti.
Da li je Petar Veliki svojim reformama posadio i klicu Oktobarske revolucije, još je jedno pitanje na koje bi istoričari trebalo da odgovore. Možda i jeste. A možda i nije.
(O. Š.)
Povezane vesti
U Donjecku poginuo američki novinar koji je radio za Ruse
Tupoljev Tu-22M3 se srušio na jugu Rusije: Jedan član posade poginuo, za još jednim se traga
Ruska akademija nauka upozorila: Glečeri Kamčatke smanjili su se za 35,6 odsto od 1950.
Preminuo jedan od pilota ruskog vojnog aviona koji se srušio u Stavropolju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
ŠOK U AUTOBUSU PUNOM GASTARBAJTERA Čovek se ponašao kao da je sam, PUTNICI IZLAZILI RANIJE OD MUKE, teror trajao do Beča, svih 14 SATI
INSTAGRAM I DALJE NE RADI SVIM KORISNICIMA Oglasili se iz Mete: Fejsbuk ponovo dostupan
"ONA IMA SVOJU PLATU I SVOJ ŽIVOT" Srpski gastarbajter otkrio kako Norvežani BIRAJU supružnike i koga "žene"
Сербия любит Россию
Једино добро које је Петар Велики доњео Русији је излазак на Балтичко море,изградња Санкт Петербурга и стварање руске ратне морнарице а све остало је било штеточинско деловање и понашање једног евро-фанатика опседнутог европским гламуром,луксузом,раскоши и модерним западњачким начином живота који је противан традиционалним словенским и православним вредностима што је резултирало да је Петар Велики нањо штету Русији и руском народу попут Лењина чија је револуција и наводна реформа руског друштва била штеточинска попут Петрове а заправо није било никаквиx реформи већ само деградација руске културе и руског цивилизационог напретка у оквиру православног xришћанства.Што се тиче историјске улоге и величине рускиx владара јасно је да Петар Велики није био највећи руски владар нити император јер највећи руски владар у руској историји који је створио руску империју је свакако био Иван Грозни а Петар Велики се само прогласио Императором у време када је Русија већ незванично била империја коју је створио Иван Грозни
Podelite komentar
@ AMAR
Čovjek ne može biti veći od boga toliko.
Podelite komentar