MEDVED KOJI JE TUKAO NACISTIČKI OLOŠ: Ovo je Vojtek, poljski vojnik i heroj Bitke za Rim (FOTO) (VIDEO)

Medved Vojtek sedi pored poljskog oficira 1942. godine. Foto: Wikimedia Commons/Imperial War Museum

Preporučujemo

U proleće 1942. godine, novoformirana poljska Andersova armija - stvorena od strane desetina hiljada Poljaka koje je Sovjetski Savez deportovao u Rusiju nakon što su skupa s Hitlerovom Nemačkom raspolutili tu državu, a nakon britanskog pritiska na Moskvu - napustila je SSSR i prešla u Iran, zajedno sa nekoliko desetina hiljada poljskih civila koji su prethodno bili deportovani u gulage.

8. aprila, grupa poljskih vojnika u blizini gradića Hamadan, na putu za Teheran, upoznala je persijskog dečaka koji je pronašao sirijskog mrkog medvedića čiju su majku ubili lovci.

Poljski vojnik hrani Vojtek u blizini Teherana 1942. Foto: Wikimedia Commons/The New York Public Library

18-godišnja Irena Bokjevič je toliko bila potresena da je primorala poručnika Anatola Tarnovjeckog da kupi medvedića; ona će ga i čuvati u naredna tri meseca, u poljskom logoru koji je osnovan u blizini iranske prestonice.

Avgusta meseca je poklonjen 2. transportnoj četi koja je kasnije postala 22. artiljerijska dobavna četa u sklopu II poljskog korpusa, a od vojnika je dobio ime Vojtek; u pitanju je deminutiv od "Vojćeh", starog slovenskog imena koje je i dalje popularno u Poljskoj a znači "onaj koji uživa u vojnoj, veseli vojnik".

Poljski vojnik, medved Vojtek, upoznaje novog prijatelja, negde na Bliskom istoku 1942. Foto: Wikimedia Commons/Imperial War Museum

Vojtek je prvobitno imao problem sa gutanjem, pa su ga hranili kondenzovanim mlekom iz stare flaše za votku, da bi uskoro prešao na voće, marmeladu, med i sirup, a često je nagrađivan i pivom koje mu je postalo omiljeno piće. Voleo je i da puši i jede cigarete (pogubni uticaj duvana tada nije bio dokazan i opštepoznat, mada to svejedno nije smetalo Vojteku, niti mu je bitno skratilo životni vek, ako je imalo uopšte neki uticaj), da se rve sa vojnicima, a naučio je i da salutira na salutiranje.

Tako je postao atrakcija i za vojnike i za civile, i prava maskota svih jedinica koje su se tu nalazile. Sa 22. četom je otišao u Irak, a onda preko Sirije i Palestine u Egipat.

Medved Vojtek kao vojnik 22. artiljerijske čete, rve se sa svojim poljskim saborcem. Foto: Wikimedia Commons/Imperial War Museum

Da bi ga nekako ukrcali na britanski transportni brod na putu za Italiju, zvanično je regrutovan u II poljskom korpusu kao redov i našao se na spisku vojnika svoje čete. Za njega su bili zaduženi Henrik Zaharevič i Dimitr Šavlugo, a imao je svoju čekovnu knjižicu, čin i serijski broj, živeo je u šatorima sa ostalim vojnicima, kasnije i u drvenoj kućici koju su prenosili kamionom.

Brojna svedočenja nam prenose koliki je heroj bio: tokom Bitke za Monte Kasino, poznate i kao Bitka za Rim, najvažnije od svih u ratu na italijanskom tlu između Saveznika i Nemaca, Vojtek je pomagao tako što je prenosio municiju a da nijednom nije ispustio sanduk.

Amblem 22. artiljerijske dobavne čete u kojoj je bio regrutovan medved Vojtek, promenjen je u njegovu čast. Foto: Wikimedia Commons/ Imperial War Museum

U njegovu čast, i kao priznanje od strane poljskog naroda, 22. četa je promenila svoj amblem: na njemu je Vojtek koji prenosi artiljerijsku granatu.

Nakon Drugog svetskog rata, Vojtek je sa ostatkom svoje jedinice prebačen u Škotsku, gde je postao popularan i među građanima i među pripadnicima "sedme sile", a Poljsko-škotska asocijacija ga je proglasila svojim počasnim članom.

Spomenik Vojteku u Krakovu podignut 2014. godine. Foto: Wikimedia Commons/Skabiczewski

Nakon demobilizacije 15. novembra 1947. godine poklonjen je Edinburškog zoološkom vrtu, u kojem je proveo ostatak svog života. Nije bilo realno da se vrati u Poljsku, zbog sovjetske okupacije i nametnute vlasti komunista, jer se u domovinu ni većina njegovih saboraca nije vratila nakon rata; prosto, bili su nepoželjni, baš kao i Vojtek.

Ipak, redovno je posećivan od strane svojih saboraca koji su znali da preskoče ogradu i da se sa njim porvu, ali i da mu bacaju cigarete koje je on potom žvakao. Kažu da je bio presrećan svaki put kada bi čuo da neko priča poljskim jezikom.

Bronzana statua medveda Vojteka i poljskog vojnika u Edinburgu, podignuta 2015. godine. Foto: Wikimedia Commons/Taras Young

Uginuo je 1963, u svojoj 22. godini. U trenutku smrti, težio je skoro 500 kilograma i bio visok preko 180 centimetara.

Postoje mnogi memorijalni spomenici u njegovu čast: plakete u Imperijalnom ratnom muzeju u Londonu i Kanadskom ratnom muzeju u Otavi, skulptura Dejvida Hardinga u Poljskom institutu i muzeju Sikorskog takođe u Londonu, i rezbarena drvena skulptura u Grimzbiju.

2014. godine Krakov je podigao statuu Vojteka u parku Jordana u čast 70. godišnjice Bitke za Monte Kasino. Naredne je godine u Edinburgu otkrivena njegova predivna bronzana statua, na kojoj je prikazan kako stoji pored poljskog vojnika; u sklopu spomenika je reljef koji prikazuje njegovo putovanje od Egipta do Škotske.

Kanal "BBC 2 Škotska" je pre pet godina prikazao i film "Vojtek - Medved koji je otišao u rat". Postoji i pesma njemu u čast objavljena 2014. na 75. godišnjicu nemačko-ruske invazije na Poljsku.

(O. Š.)