1

5.000 godina ratujemo, a tek nedavno smo imali rat u kome je poginulih bilo više od pomrlih zbog zaraznih bolesti (FOTO)

Francusko-pruski rat koji je vođen 1870-1871. godine bio je u mnogim stvarima prekretnica što se vojne teorije i prakse tiče, i može se reći da je bio prvi moderni rat. Nakon njega sve države su uvele generalštab koji je do tog trenutka imala samo Pruska, a njegov najinteresantniji aspekt je možda onaj medicinski

Juris nemacke pesadije tokom Francusko-pruskog rata 1870-1871. godine
Juriš nemačke pešadije tokom Francusko-pruskog rata 1870-1871. godine. Foto: Wikimedia Commons/Kreismuseum Ratzeburg

Francusko-pruski rat vodio se od jula 1870. do maja 1871. godine između takozvanog Drugog francuskog carstva (zvanično: Francusko carstvo) na čijem je tronu sedeo imperator Napoleon III iz dinastije Bonaparta (bratanac slavnijeg Napoleona I), i država okupljenih u Severnonemačkoj konfederaciji pod vođstvom Pruskog kraljevstva na čijem je prestolu sedeo kralj Vilhelm I a koje je zapravo vodio “gvozdeni” kancelar Oto fon Bizmark.

Konflikt je bio izazvan pruskom željom da oko sebe okupi sve nemačke države (bez Austrije), da ih ujedini i time stvori Nemačko carstvo, te francuskom željom da to spreči kako ne bi došlo do poremećaja u ravnoteži moći na Starom kontinentu.

Po svemu sudeći, Bizmark je smisleno i namerno isprovocirao francusku reakciju igrom oko španskog prestola koji je bio ponuđen jednom princu iz bočne grane vladajućih pruskih Hoencolerna, i jednim uvredljivim telegramom zbog kojeg je francuska javnost naterala Napoleona III na objavu rata, a sve da bi na svoju stranu privukao četiri južne nemačke države – Baden, Virtemberg, Bavarsku i Hese-Darmštat – koje su ostale van pomenute konfederacije.

Francuska skupština je objavila rat Pruskoj i tri dana kasnije počela su neprijateljstva. Svi su očekivali pobedu Francuske jer se verovalo da je to najbolja armija u Evropi i na svetu. Pored toga, vodio ju je jedan Napoleon.

Međutim, Prusi su bili mnogo organizovaniji i kod njih je sve bilo isplanirano do najsitnijeg detalja zbog čega su se munjevito mobilisali.

"Rasprava o ratu u pariskom kafeu". Francuska javnost je praktično naterala cara Napoleona III da objavi rat Pruskoj koji je Francuska katastrofalno izgubila. Foto: Wikimedia Commons/Illustrated London News

“Rasprava o ratu u pariskom kafeu”. Francuska javnost je praktično naterala cara Napoleona III da objavi rat Pruskoj koji je Francuska katastrofalno izgubila. Foto: Wikimedia Commons/Illustrated London News

Prusi su takođe imali bolji komandni kadar koji je promovisao ličnu inicijativu i nezavisno razmišljanje, koncept poznat kao “Auftragstaktik” koji podrazumeva da nadređeni podređenom samo zada cilj i vremenski okvir za ispunjenje misije; prošli su bolju obuku; bolje su koristili savremene tehnologije, posebno artiljeriju i železnicu jer su civilne službe kod njih slušale predloge Železničke sekcije Generalštaba pa im je ceo sistem pruga bio bolje isplaniran; povrh svega, Prusi su imali i nešto što se zvalo Generalštab, što niko pre njih nije imao a bez čega danas ne može da se zamisli nijedna vojska na svetu.

Rezultat je bio hitra invazija francuskog tla i serija munjevitih pruskih pobeda koje su kulminirale Opsadom Meca, i posebno Bitkom kod Sedana koja se vodila 1. septembra, manje od mesec i po dana nakon početka sukoba. U njoj, pruska je vojska nanela najveću sramotu francuskoj oružanoj sili u njenoj dotadašnjoj istoriji: zarobili su samog imperatora Napoleona III, ali i čitavu armiju čime je ona faktički prestala da postoji.

Tri dana kasnije Vlada nacionalne odbrane proglasila je republiku i to je bio kraj Drugog francuskog carstva; nova vlada je na brzinu sklepala neobučenu narodnu vojsku i nastavila da se bori još pet meseci, ali su Prusi nastavili da pobeđuju i uskoro zauzeli Versaj, kraljevsku prestonicu za poslednjih stotinak godina Starog režima u XVII-XVIII veku.

Francuski rezervisti se javljaju na poziv na početku Francusko-pruskog rata 1870. Nemci su to daleko brže izveli. Foto: Wikimedia Commons/Blaue Max

Francuski rezervisti se javljaju na poziv na početku Francusko-pruskog rata 1870. Nemci su to daleko brže izveli. Foto: Wikimedia Commons/Blaue Max

Kao da zarobljavanje imperatora nije bilo dovoljno poniženje za poražene Francuze, 18. januara Nemci su u versajskoj Galeriji ogledala – najblistavijoj baroknoj odaji izrađenoj po nalogu kralja Luja XIV čiji je glavni cilj bio da impresionira i baci na kolena svakoga ko dođe Njegovom Veličanstvu u posetu – proglasili pruskog kralja Vilhelma za nemačkog cara, odnosno kajzera. Time je Nemačka ujedinjena.

Pariz je nakon opsade pao 28. januara 1871. godine, pošto su Francuzi zatražili primirje. Prusi su 17. februara održali pobedničku paradu na njegovim ulicama i odmah se nakon toga povukli iz grada posle čega je došlo do revolucionarnog ustanka koji će u istoriji ostati zabeležen kao Pariska komuna. Francuska regularna vojska je uspela da ga uguši tek krajem maja.

Frankfurtskim mirom potpisanim 10. maja 1871. godine Francuska je predala Alzas, Lorenu i delove Vogesije (svuda je postojala nemačka etnička većina) novonastalom Nemačkom carstvu, a pristala je i na isplatu pet milijardi franaka ratne odštete Pruskoj.

Francuski car Napoleon III zarobljen je od strane Nemaca septembra 1970. godine. Na ovoj slici sedi sa Bizmarkom. Foto: Wikimedia Commons/DIREKTOR

Francuski car Napoleon III zarobljen je od strane Nemaca septembra 1970. godine. Na ovoj slici sedi sa Bizmarkom. Foto: Wikimedia Commons/DIREKTOR

Francuzi su isprva tvrdili da ne mogu da isplate toliku odštetu (danas bi to bilo oko 500 milijardi evra), ali je Bizmark rekao da će u tom slučaju pruska vojska okupirati celu Francusku (do tog su trenutka držali po okupacijom čitav severoistok) i “videti da li MI možemo da skupimo pet milijardi franaka u njoj”. Nakon toga, Francuzi su pristali. Inače, ova odšteta je bila srazmerno ekvivalentna, u odnosu na broj stanovnika, onoj odšteti koju je 1807. godine car Napoleon I nametnuo Pruskoj.

Sporazum je takođe predviđao da Prusi ostanu okupatori na francuskom tlu dok god se odšteta ne isplati, i da se povlače malo po malo kako se ona isplaćuje. Niko nije očekivao da će Francuzi uspeti da isplate poslednju tranšu već septembra 1873, dve godine pre roka. Niko takođe nije verovao da će Francuska moći od toga brzo da se oporavi, ali i to se desilo; umesto očekivanih trideset godina, oni to skoro da nisu ni osetili zato što je Treća francuska republika pametno uložila postojeći novac u obrazovanje, puteve, gradnju železničke mreže kroz ruralne krajeve, industrijsku proizvodnju.

Međutim, ova francuska katastrofa i stvaranje Nemačkog carstva u potpunosti su poremetili balans moći u Evropi uspostavljen Bečkim kongresom 1815. godine, što se sve i očekivalo. Francuzi su postali opterećeni vraćanjem Alzasa i Lorene, i revanšizam je decenijama nakon toga bio dominantan u njihovoj politici, što su sve bili važni faktori za izbijanje Prvog svetskog rata.

Proklamacija Nemačkog carstva i pruskog kralja Vilhelma za nemačkog cara. Ovaj događaj se odigrao u Galeriji ogledala u Versaju tokom Francusko-pruskog rata 1870-1871. Foto: Wikimedia Commons/Museen Nord / Bismarck Museum

Proklamacija Nemačkog carstva i pruskog kralja Vilhelma za nemačkog cara. Ovaj događaj se odigrao u Galeriji ogledala u Versaju tokom Francusko-pruskog rata 1870-1871. Foto: Wikimedia Commons/Museen Nord / Bismarck Museum

Može se reći da je ovo bio prvi moderni rat koji je umnogome promenio način i pristup vojevanju. Između ostalog, promene su se ticale lanca komandovanja, postojanja generalštaba kao institucije, upotrebe tehnologije i železnice, prevaziđenosti konjice, ali i što se tiče vojne medicine.

Pruska vlada je nekoliko godina pre izbijanja ovog konflikta prihvatila predlog armijskog hirurga Leflera da se sazove konferencija vodećih stručnjaka na ovom polju nakon čega je izvršena potpuna reorganizacija pruske vojno-medicinske službe.

Tokom Francusko-pruskog rata postojao je jedan hirurg koji je zapovedao medicinskom jedinicom priključenom uz svaki bataljon, puk, diviziju i korpus, i jedan hirurg koji je zapovedao celokupnom ovom službom u armiji. Tačno se znao put ranjenika: evakuacija sa bojišta preko poljske ambulante u stanicu za previjanje pa potom u poljsku bolnicu, sa težim slučajevima koji su išli dalje u evakucionu bolnicu pa u garnizonsku ili neku pri kasarni. Nemački su vojnici takođe svi bili vakcinisani protiv velikih boginja zbog čega je broj njihovih mrtvih od ove bolesti bio tri puta manji od francuskih.

Tako je ljudska vrsta prvi put nakon 5.000 godina istorijskog ratovanja (nećemo ići dalje u praistoriju) došla u situaciju da je broj poginulih na bojištu bio veći od broja pomrlih od zaraznih bolesti. To čoveka tera da se zapita: koliko je istorijski gledano rat besmislen kao takav, kada je više ljudi gubilo živote od bakterija nego od mačeva i puščanih zrna?

(O. Š.)

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Tagovi: Bizmark, Francuska, Francusko-pruski rat, Istorija, Napoleon III, Nemačka, Nemački car Vilhelm I, Oto fon Bizmark, Pariska komuna, Pariz, Pruska, Rat
Popularni komentari
  • A
    Ana

    Tacno. Vakcine I antibiotici su najveca naucna dostignuca u istoriji, a koja se koriste za ljudsko dobro.

foto dana

video dana