Grof je sarađivao sa nacistima da bi sačuvao svoj narod: "Beli autobusi" spasili su hiljade ljudi, a onda je on brutalno ubijen (FOTO) (VIDEO)

Svaka priča sa kojom imamo priliku da se susretnemo je nova etapa puta kroz naše kulturno obrazovanje. Sve su one svoj način jedinstvene ali samo mali broj njih prenosi upečatljivu poruku koja nas nipošto ne može ostaviti ravnodušnim. Oduvek sam volela upravo takve priče, koje mi uzburkaju emocije i nateraju da ih posle danima u svojim razmišljanjima analiziram. Sve je još dragocenije ako je u središtu dešavanja i snažna glavna figura, koja može postati potencijalni uzor, što je uvek bila prava retkost. Upravo na tako nešto sam naišla gledajući dokumentarac „Ubistvo grofa“, na televiziji Al Džazira Balkans, o švedskom grofu Folkeu Bernadotu.

Preporučujemo

HITLEROVA ČUDOVIŠTA: Ovo su lica monstruma koji su krivi za smrt više od milion ljudi! (FOTO)

Ovaj čovek iako je bio značajna ličnost koja je učestvovala u svetskim zbivanjima nije dobio odgovarajuće priznanje, niti je učinjeno dovoljno da za njegova dela čuje. Ali njegova hrabrost i neicrpna snaga kao i želja da učini nešto za bolju budućnost kako svoje zemlje tako i čitavog savremenog društva je ono što je na mene lično ostavilo snažan utisak.

Kao pripadnik švedske kraljevske porodice Bernadot bio je izuzetno obrazovan i voljen od strane svog naroda.

Osoba od reči, pouzdan i poslušan uvek je važio za nekoga na koga se njegovi saradnici kao i članovi porodice mogu osloniti. Iako mu sudbina i pored plemićkog porekla nije bila naklonjena, te je iskusio brojne lične tragedije, on se uvek trudio da u svemu nadje smisao i motivaciju da ide napred.

Čak i sa početkom pa i kasnije u toku Drugog svetskog rata svaki vid razgovora i „saradnje“ sa Nemačkom gledao je kao nešto nužno, kako bi svoju voljenu zemlju spasio nepotrebnih strahota. Koliko god Švedska trpela kritike zbog toga takvo postupanje je doprinelo očuvanju hiljade života, kako građana koji su ostali kod kuće tako i onih koji su odvedeni u logor u Nemačku zbog svojih političkih stavova.

Foto: Wikipedia/National Archives and Records Administration, College Park

Prvi veliki podvig ovog čoveka bio je da svoje sunarodnike na kraju tog nesrećnog rata izbavi iz koncentracionih logora. Koliko god čitava ta priča delovala neverovatno, operacija „Beli autobusi“ bila je jedna od retkih svetlih tačaka u mraku Drugog svetskog rata. Nakon izuzetnih napora i teških pregovara sa nemačkom stranom, a posebno sa Hajnrihom Himlerom koji isprava odbija ovu ponudu, švedski Crveni Krst konačno dobija dozvolu da svoje državljane iz zarobljeništva odvede kući.

Taj događaj se pretvorio u do tada neviđenu spasilačku operaciju i stanovnika drugih zemalja. Po cenu svojih života tri stotine mladih volontera je udahnulo novu snagu i stvorilo budućnost za oko trideset hiljada spašenih logoraša, od čega je ne tako mali broj bio jevrejske veroispovesti.

Foto: Wikipedia/Nationalmuseet - National Museum of Denmark

Ovaj događaj je stvorio nove prilike i predstavio Bernadota kao vrhunskog posrednika koji je sposoban da i u periodima najveće krize i gotovo bezizlazne situacije nađe potrebno rešenje. I upravo zbog toga je on izabran da reši nadolazeći sukob na Bliskom istoku, na teritorijama Izraela i Palestine. Sam Bernadot je smatrao da se uzavrela situacija mora što pre rešiti jer svet sebi ne sme dozvoliti novi rat. Verovao je u podršku i zaštitu međunarodne zajednice jer je na tamošnjoj teritoriji boravio kao predstavnik UN-a.

Ali kako smo već naučili „tajna“ politika je nešto čega se velike sile ne mogu odreći, kao i to da svaka od njih ima određenih interesa u novonastaloj kriznoj situaciji.

USTAŠE BI DOBILE BEOGRAD I ŠUMADIJU: Da je Hitler pobedio ovako JEZIVO bi izgledala karta Evrope 1973. (FOTO)

Čak i sa dobrim predlogom, gde bi obe strane dobile odgovarajuću podršku i priznanje, uz naravno obavezno međusobno uvažavanje, Bernadot međutim po prvi put nije uspeo da ostvari pozitivan rezultat. Na ovoj misiji je 1948. godine u atentatu lišen života zajedno sa svojim saradnicima od strane radikalne izraelske frakcije „Lehi“.

Čitava međunarodna zajednica ostala je nema. Osim sporadičnih osuda ništa se značajnije nije desilo. Nije bilo adekvatne istrage pa samim tim počinioci nisu nikad kažnjeni, a pojedinci za koje se spekulisalo godinama kasnije da su bili deo zavere protiv grofa, zauzeli su vodeće političke pozicije u Izraelu.

Foto: Wikipedia/redcross.int

A rat koji je Benadot očajnički želeo da izbegne se nažalost ipak odigrao i posledice se osećaju i danas. Odnos Izraela i Palestine je jedno od gorućih međunarodnih pitanja, i to još uvek bez pravog odgovora čak i posle toliko godina.

I na kraju ne mogu da se oduprem i gotovo uvek me pogodi ovakva nepravda, i prema pojedincu ali celokupnom narodu. Ostajem sa tužnim utiskom da se dobre namere, težnje i nadanja za mirom nekako uvek izjalove. Iako smo naučeni da svaka priča ima dve strane čini se da vodeći igrači gledaju samo na onu gde njihovi interesi imaju najveće šanse da se ostvare, a stalni govori o demokratiji i ljudiskim pravima postaju čista demagogija.

Međutim i pored velikih nepravdi sa kojima nekako oduvek živimo, ljudi poput Folkea Bernadota ulivaju nadu i potrebnu motivaciju da se na svet ipak može gledati kroz ružičaste naočare, da je moguće pokrenuti promene i pokušati ostvariti ono u šta se veruje, bez obzira koliko put bio dug i neizvestan. To potvrđuje mantru Mohatme Gandija koju svi volimo ponekad da citiramo – „budi promena koju želiš da vidiš u svetu“.

Pogledajte snimke:

Youtube/Al Jazeera Balkans

(A.Tašković/ a.taskovic@telegraf.rs )