NAJVEĆA BRUKA RUSKE VOJSKE IKADA: Oni Nemcima nikada neće oprostiti za ono što se desilo kod Tanenberga (FOTO)

Ruski zarobljenici u nemačkim rukama nakon uništenja Druge armije u Bici kod Tanenberga avgusta 1914. Foto: Wikimedia Commons/gwpda.org

Bitka kod Tanenberga, na severoistoku današnje Poljske, vodila se u prvoj fazi Prvog svetskog rata, između 26-30. avgusta 1914. godine, i bila je velika nemačka pobeda a strašan ruski poraz.

Preporučujemo

Rusi su izgubili čitavu jednu armiju, 400 topova, sav ratni materijal za čiji je prenos u Nemačku trebalo šezdeset vozova, kao i zapovednika koji je izvršio samoubistvo; bio je to korak kojim je utaban put ka revoluciji. Sa druge strane, generali Paul fon Hindenburg i Erih Ludendorf postali su nacionalni heroji u Nemačkoj.

Sve je počelo tog meseca kada su dve ruske armije prešle granicu i ušle na teritoriju Istočne Pruske. Prva, pod komandom Paula fona Renenkampfa, i Druga po komandom Aleksandra Samsonova. Plan je bio da Prva armija dejstvuje iz pravca istoka, a Druga sa juga, što je tada bila Kraljevina Poljska u okviru Ruske imperije (isti akteri, Rusi i Prusi, sto i nešto godina ranije izvršili su treću i poslednju podelu te nekad moćne Poljsko-litvanske republike).

General Aleksandar Samsonov, zapovednik ruske Druge armije koja je krajem avgusta 1914. uništena u Bici kod Tanenberga. Na kraju se sebi u šumi pucao u glavu. Foto: Wikimedia Commons/Lars Helbo

Plan je bio loš jer je to značilo da jedna drugoj ne mogu da pomognu, mada je malo verovatno da bi ikakve kooperacije i bilo jer su se ova dva generala mrzela međusobno. Zapravo, Renenkampfove snage su nakon male pobede kod Gumbinena stale i ostavile na cedilu Samsonovljeve trupe.

Mnogo se i tada diskutovalo o uzrocima tako brzog ruskog napada na Nemačko carstvo, neki bi čak rekli i ishitrenog, a posebno o tome zbog čega su samo dve od šest armija poslate da dejstvuju, kad je njihova mobilizacija prošla vrlo glatko što je bilo veliko iznenađenje i za same Nemce.

Rusi su tvrdili da su se žrtvovali da bi spasli svog francuskog saveznika koji je u tom trenutku kretao u odsudnu bitku za spas Pariza (Prva bitka na Marni će verovatno odlučiti ishod čitavog rata, iako je on potrajao još četiri godine, zato što je poraz prinudio Nemačku da se tuče na dva fronta u rovovskom konfliktu iscrpljivanja).

Paul fon Hindenburg, levo, i Erih Ludendorf, desno, veliki pobednici nad Rusima u Bici kod Tanenberga. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

Sa druge strane su oni koji kažu da su Rusi strahovali od Nemaca koji su imali daleko profesionalniju, moderniju, opremljeniju i spremniju vojsku, te da ništa nisu želeli da rizikuju (ostale armije su tako poslate da udare na Austrougare i oslobode pritiska Kraljevinu Srbiju), što takođe nije nemoguće imajući u vidu kakvi su kolebljivci (poput generala Everta) bili na čelu ruske vojske.

Šta god da je po sredi, Druga armija pod komandom generala Samsonova našla se oči u oči sa Nemcima na čije je čelo na tom ratištu postavljen Paul fon Hindenburg (dovučen iz penzije), sa Erihom Ludendorfom kao načelnikom štaba. Agresivno i odlučno, oni su glavninu svojih trupa pomerili sa pozicija nasuprot ruskoj Prvoj armiji i usmerili ih ka Drugoj.

Ovo je bilo jako rizično, jer da se Renenkampf odlučio na iznenadni udar sve bi propalo za Nemce i put ka Berlinu bi možda bio otvoren. Odakle im hrabrosti za tako nešto? Odgovor leži u prirodi Ruske imperije, u tom periodu njenog zalaska. Taj stepen nesposobnosti, nebrige, ravnodušnosti, neprofesionalnosti, nerazumlja, na apsolutno svim nivoima državne i vojne hijerarhije, nije mogao da dovede ni do čega drugog osim do revolucije.

Bitka kod Tanenberga 26-30. avgusta 1914. godine. Foto: Wikimedia Commons/dean.usma.edu

Naime, Rusi su verovali da su Nemci razbili njihovu šifru i spremili su novu, ali su staru koristili sve do samog rata. Potpuno nespremni, nisu imali dovoljno odštampanih knjiga sa novim kodovima; Renenkampf je imao svoju kopiju, ali Samsonov nije. Da ne pričamo o nižim oficirima i vojnicima.

Zato su Rusi međusobno komunicirali telefonskim putem bez ikakvog šifrovanja poruka. Bukvalno, pričali su telefonom na ruskom potpuno otvoreno, a kada bi se neko od nižih oficira pobunio i ukazao na sigurnosni propust, viši bi rekli: "Pričamo ruski, Nemci ne znaju ruski". Nemci su znali ruski, barem neki među njima. Renenkampf je rekao Samsonovu da se neće pomeriti sa svog položaja, Samsonov je rekao Renenkampfu da će svejedno dejstvovati. Nemci su slušali i to je sve što im je trebalo.

Dalje, Samsonov je potegao sa svojom Drugom armijom preko gusto pošumljenog terena, pešadija mu se kretala svega 15-ak kilometara dnevno a i to kad ima dobar dan, nije vojnicima dao predahnu, da odspavaju, da nešto pojedu, tako da je neposredno pred početak bitke imao preumorne vojnike raštrkane na 100 kilometara dugom frontu, i to na terenu koji je nemačka vojska koristila za vojne vežbe.

Hindenburg posmatra odigravanje Bitke kod Tanenberga krajem avgusta 1914. godine. Foto: Wikimedia Commons/Sendker

Dakle, ne samo da su Nemci bili na svojoj zemlji nego su doslovno vežbali ratovanje na zemljištu na kome je trebalo da se tuku sa Rusima. Samsonov je tako upao direktno u zamku; dva nemačka korpusa su bila ispred njega, treći mu je u luku išao iza leđa da bi odsekao odstupnicu. Šta se dešava, ruski je general prekasno shvatio.

Nemački napad je počeo 26. avgusta, a Rusi su se našli pogubljeni u izolovanim džepovima gde su nemilosrdno granatirani artiljerijom. Nije više bilo ni komande, vladala je potpuna konfuzija, mnogi je ruski vojnik bacio pušku i pobegao, direktno u šake Nemaca koji su ih čekali u pozadini. Ostali su se predavali u gomilama.

Renenkampf je, kada je napokon izašao iz kafane u kojoj se provodio sa prostitutkama, na kraju odlučio da pomogne svom kolegi, ali prekasno i premalo. Kod Tanenberga je situacija postala tako loša da je 29. avgusta Samsonov otišao u šumu i pucao sebi u glavu. Sutradan, ruska Druga armija je prestala da postoji.

Nacisti 1934. sahranjuju Hindenburga u Tanenberškom memorijalnom centru. 1949. godine poljski komunisti će ga sravniti sa zemljom. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 183-2006-0429-502 / CC-BY-SA 3.0

Manje od 10.000 ruskih vojnika je uspelo pobegne iz nemačkog obruča, 92.000 je zarobljeno, a 80.000 je izgubilo život ili bilo ranjeno. Sa druge strane, Nemci su izgubili 12.000 ljudi.

A inače, Bitka kod Tanenberga — kojom se bavi glasoviti Solženjicinov roman "Avgust četrnaeste" — nosi takvo ime na insistiranje Paula fon Hindenburga, očito čoveka blistavog propagandnog uma. Naime, boj se tukao kod Alenštajna, Tanenberg je bio 30 kilometara udaljen od bojišta.

Međutim, 15. jula 1410. godine Poljaci i Litvanci tukli su Tevtonske vitezove u Bici kod Grinvalda, koja se kod Nemaca uvek zvala Bitka kod Tanenberga. Tako da je ovakvo imenovanje bitke 1914. bila simbolična germanska osveta Slovenima i Baltima za poraz pet vekova ranije. Pritom je navodno Hindenburgov predak poginuo u tom prvom boju.

(O. Š.)