Da li ste se ikad pitali zašto se smejemo? Evo odgovora! (VIDEO)

Jeste li se ikad zapitali otkud toliko smeha na ovom svetu, počevši od bebećeg srećnog kikota, preko grohotnog urlanja dok gledamo dobru komediju, pa sve do najmračnijih, ironičnih crnjaka koji nas iz nekog razloga navode da se histerično smejemo?

Preporučujemo

Onog trenutka kada zastanemo i malo porazmislimo o smehu, ništa nam više nije jasno i sve je više pitanja na koja malo ko nas ima odgovor. Kako je moguće da se hiljadu stranaca u bioskopu tako složno kikoću na baš tu istu foru iz filma? Da li se životinje smeju? Zašto se svi zlikovci i negativci koji planiraju uništenje sveta smeju onako dijaboličkim smehom?

Srećom, tu su stručnjaci za smeh koji imaju sve odgovore.

NAJSMEŠNIJE SCENE IZ DOMAĆIH FILMOVA: Jao Milunka, tetki lek i drugi hitovi! (VIDEO)

OTKUD NAM SMEH?

Šta nam je, dođavola, toliko smešno? Logičan odgovor bi bio da se smejemo isključivo onda kad nam je nešto zabavno. No, to najčešće nije tako.

- Većina napada smeha ne nastaju kao posledica sjajnog vica ili nečijeg briljantnog smisla za humor – kaže ekspert za smeh, doktor Robert R. Provajn, profesor psihologije i neuronauke na Univerzitetu u Merilendu, autor knjige “Laughter: a Scientific Investigation” i brojnih drugih istraživanja na temu smeha.

Njegov tim sproveo je jedno neobično istraživanje. Odlazili su na javna mesta, prisluškivali razgovore i snimali ljude koji se smeju. Ispostavilo se da je manje od dvadeset odsto smejanja bilo izazvano nekom pošalicom ili pametnom doskočicom.

Ljudi se uglavnom smeju na rečenice tipa “Vidimo se posle” ili “Baš mi je drago što smo se upoznali”. No, čemu taj smeh?

- Smeh je od govora stariji stotinama hiljada godina. Pre nego što naučili da pričaju, naši preci su komunicirali smehom – priča profesor Provajn.

Ipak, to nije sve. Stiv Vilson, psiholog i zagovornik smehoterapije, to objašnjava ovako:

- U pitanju je instinktivna radnja. Bebe se smeju maltene od trenutka kad se rode. Štaviše, čak i ljudi koji su rođeni slepi ili gluvi umeju da se smeju! To je dokaz da smejanje nije nešto što se uči. Jednostavno, mi ljudi smo stvoreni za smeh – tvrdi on.

Moguće objašnjenje što se smejemo svemu i svačemu jeste i to da smeh u iskazivanju osećanja, misli i namera, nije toliko precizan kao govor.

- Smeh nije pod našom svesnom kontrolom i mi nismo u stanju da odlučimo “E sad ću da se smejem”, kao kad donosimo odluku da nešto kažemo. Svakom od nas se desilo da prasne u smeh u nekoj krajnje nedoličnoj situaciji, kao što je u učionici, na važnom sastanku ili na sahrani. Jasno vam je da je smeh često nemoguće ukrotiti – objašnjava Provajn.

SMEH JE ZARAZAN

Cinici će reći “U sitkomima nam puštaju nasnimljen smeh, jer je scenario toliko glup, da mora neko da nam kaže kad treba da se smejemo”. To možda jeste istina, ali promašuje poentu. Hteli mi to da priznamo ili ne, kad čujemo druge da se smeju – pa makar to bio i potpuni neznanac u gradskom prevozu, i mi sami ćemo vrlo verovatno prasnuti u smeh.

- Smeh ima svoju evolutivnu funkciju. Smeh je društvena stvar, a ne solo aktivnost. Kad smo s drugima smejaćemo se 30 puta više nego kad smo sami – kaže Provajn.

Smeh nije isključivo način izražavanja, već često izražava našu unutrašnju potrebu da u drugima probudimo pozitivna osećanja. Kad smo u nasmejanom društvu, svi se osećaju prijatnije i opuštenije. Možete samo da zamislite koliko je tako nešto bilo važno pračoveku, da može makar ponekad da se relaksira i zaboravi na sve predatore i opasnosti koje vrebaju.

Koliko smeh može da bude zarazan, dokaz je ova novinska priča koja se navodno dogodila 1962. godine u sadašnjoj Tanzaniji. Tri devojčice u školi počele sz histerično da se smeju zbog nečega i nisu mogle da prestanu. Nakon mesec dana, dve trećine škole bilo je zaraženo epidemijom smeha, a “virus” se do te mere proširio, da je dospeo u susednu Ugandu.

Zato nam serije deluju smešnije kad čujemo da se drugi ljudi smeju. Naprosto, programirani smo tako, kao vrsta.

ZAŠTO SE NEGATIVCI SMEJU TAKO GROZNO?

Jasno je da postoji mnogo vrsta i podtipova smejanja. Na jedan način se smejemo kad nas neko golica, a potpuno drugačije kad foliramo smeh nakon što nam je nadređeni ili klijent ispričao neku glupu šalu.

Zato, stručnjaci dele smeh na dve osnovne grupe: spontani i veštački (što uključuje lažno osmehivanje zbog nervoze ili smejanje u situacijama kad se to očekuje od nas). U ovoj drugoj grupi nalazi se i onaj surovi, izrugujući smeh koji smo svi na svojoj koži doživeli kao deca.

- Smeh ima svoju mračnu stranu. Kada neka banda ili vojna četa napadnu nekoga, primećeno je da se smeju dok to rade. Ova vrsta smeha služi da bi se grupa bolje povezala, čak i dok čini zlo. Ako se neko ne smeje, može da bude isključen ne samo iz ovakvih aktivnosti, već u da bude odbačen od strane članova grupe, pa čak i da strada – objašnjava Provajn.

Kako se ispostavilo, ove dve različite vrste smeha aktiviraju se iz potpuno drugačijih centara u mozgu. Spontani smeh ima svoje korene u drevnom, srednjem mozgu, dok nespontani aktivira područja koja je čovek razvio tokom evolucije.

DA LI SE ŽIVOTINJE SMEJU?

Iako možda ne deluje tako, smeh nije tipično međuljudska pojava. Mnogi majmuni vole da se kikoću. Ne samo da umeju da naprave grimasu smeha, već su u stanju da se drže za stomak i bukvalno valjaju po podu.

- Onomatopeja smeha “Ha ha ha ha ha” je nešto što smo pokupili od svojih rođaka primata, koji umeju da se ritualno smeju – tvrdi Provajn.

Drugi istraživači došli su do zaključka da se mnogi sisari smeju, pa čak miševi i pacovi. Ipak, među životinjama nema stend-ap komičara. Jednostavno, one nemaju “smisao za humor”. Ali, čemu se onda životinje smeju?

- Njima je smešno i zabavno kad se golicaju, igraju, jurcaju i vijaju. Majmuni se smeju istim stvarima kao i sasvim mala deca, pre nego što počnu da razumeju šale – objašnjava Provajn.

DA LI SE MOŽE UMRETI OD SMEHA?

Nažalost, ovo zaista može desi. Osoba već načetog zdravlja čuje neki vic, zaceni se od smeha, dobije srčani ili moždani udar i umre.

Znajući za ovo, u prošlosti su mučili zatvorenike golicanjem do suza. Primer za to možemo naći u našoj epskoj pesmi “Mali Radojica”, ali i u krajnje bizarnom običaju da se vezanoj osobi sipa so na tabane, a onda dovede koza koja će da liže i golica.

Vrlo opskuran i nimalo smešan način da se umre, morate priznati. Sigurno su daleko zabavnije ove vrišteće koze.

SMEH KAO LEK

Čuli ste već da je smejanje najbolja medicina, svemogući lek (panaceja) koji ima moć da podstakne naš imuni sistem, ublaži bol, popravi pamćenje, snizi pritisak i postigne još mnoštvo čudesa za naše zdravlje. Da li bi smeh trebalo lekari da nam pišu na recept?

U poslednje vreme u svetu je sve više ordinacija koje nude smehoterapiju. No, problem je kako uopšte navesti pacijente da se smeju? Kako ubosti pravu tačku koja je kod njih okidač za smeh kad nisu svima smešne iste šale?

- U svojim seansama ja uopšte ne koristim humor. Samo podstičem klijente koji su došli da se smeju. A pošto je smeh zarazan, dovoljno je da jedan krene i terapija je uspela. Ljudi kao da upadnu trans – objašnjava doktor Vilson.

KAD VIDITE KAKO SE SMEJU, NASMEJAĆETE SE I VI: Ovako se leče stres i nervoza! (FOTO) (VIDEO)

Ipak, profesor Provajn baš i nije toliko siguran u blagotvornost smeha na ljudski organizam.

- Da, svakako ćemo se bolje psihički osećati nakon dobre “partije smeha”. Međutim, da smeh podmlađuje i garantuje dug život, u to čisto sumnjam. Zapravo, činjenica je da je ljudima lakše da poveruju u to da nasmejane, radosne osobe, sa ogromnim smislom za humor zaslužuju da požive što duže. Niko ne mašta o tome da bude drčni depresivac koji je prevalio stotu – kaže on.

Ipak, profesor ne odbacuje sve prednosti smeha na naše psiho-fizičko stanje.

- Treba pogledati širu sliku. Smeh je društvena stvar koja nas zbližava s porodicom, prijateljima, ljubavnim partnerima... To definitivno ima pozitivan efekat na naše zdravlje, ali ne i smeh sam po sebi – tvrdi Provajn.

Sve u svemu, zaključak je da smeh definitivno poboljšava kvalitet naših života. Zato, smejte se, ljudi, kad god vam se pruži prilika!

(Telegraf.rs / WebMD)