Potpuno iskrena mama: Žalim što sam rodila, želela sam dete iz krivih razloga

U poslednje vreme žene sve češće javno pokreću raspravu o majčinstvu, teškim stranama roditeljstva i sumnjama koje ih obuzimaju otkako su na svet donele dete. Retko koja, međutim, o tome otvoreno progovori, a to je ipak učinila autorka i blogerka Lola Stark iz Australije koja je otkrila zašto danas žali što je rodila i kako su je na majčinstvo podstakli potpuno krivi motivi.

Preporučujemo

OSTAĆETE BEZ TEKSTA: POGLEDAJTE kako isti dan izgleda iz očiju majke i ćerke (VIDEO)

VELIKA GREŠKA: Sve žene "guraju" tokom porođaja - a nisu ni svesne koliko je to opasno

- Želja za detetom postala je moja opsesija i ništa drugo nije me zanimalo. Dečja groznica počela je nedugo nakon udaje. Imala sam 26 godina i puno mojih srednjoškolskih prijatelja već je imalo decu. Svaki film ili serija koju sam gledala kao dete usadila je u meni porodične vrednosti koje su postale motivacija za građenje određenog stila života. Brak, deca, kuća, ispijanje čaja na terasi dok gledam kako se klinci igraju u dvorištu - piše ona:

- Molila sam muža da imamo dete. On je smatrao da još uvek nismo dovoljno finansijski gurani kako bismo doneli novi život na svet. U retrospektivi, bio je u pravu, ali ja sam toliko želela dete.

PrintScreen: YouTube/NTDTV

Tada su, kaže, živeli u tavanskom stanu.

- Kuhinja, dnevna i spavaća soba bile su jedna prostorija. Kada bismo se budili u žurbi udarali smo glavom o krov. Kao što je moj muž istaknuo, naš dom nije bio mesto za stvaranje porodice. Kada smo se napokon preselili u stan koji je imao više prostora, popustio je i rekao da možemo raditi na bebi. Pre nego što je završio rečenicu već sam skidala aplikacije za praćenje ovulacije. Želela sam da stavljam fotografije bebe na Fejsbuk. Da oblačim svoje dete u prekrasne haljinice ili slatka odelca. Zašto? Zato što sam mislila da je to sledeći korak u igri života. Osećala sam potrebu da budem normalna i sledim druge ljude. Nikada nisam uzela u obzir to da možda dete nije ono što mi treba.

- Prolazili su meseci, moja menstruacija se i dalje pojavljivala pa sam počela da verujem da mi možda ipak nije suđeno da imam dete. Shvatila sam da to nije najgora stvar koja mi se može dogoditi u životu i tada smo prestali da se trudimo. Međutim, onda sam zatrudnela. Moj sin sada ima šest godina i dopustite mi da prvo da kažem ono najvažnije. Volim ga više od života. Umrla bih za njega. On je moj svet.

Foto-ilustracija: Profimedia

A onda:

- Krenimo sada na one manje lepe stvari. Moj život je grozan. Uvek sam bila sebična osoba. Naterala sam supruga da imamo dete, rekla bih da je to poprilično sebično. Obožavam da spavama. Volim da idem i gledam predstave na Brodveju. Obožavam da trošim novac na sebe. Volim da pišem kad god to poželim. Jesam li spomenula koliko volim da spavam?

- Nisam to nikada priznala nikome u svom privatnom životu, ali žalim što sam rodila dete. Izgubila sam godine svog života zbog deteta koje sam želela iz krivih razloga. Verujem da sam zeznula svoj život time što sam bila sledbenik i želela da se uklopim u ono što sam doživljavala kao pravi način življenja.

Foto-Ilustracija: Profimedia

- I niko nije kriv za to osim mene.

- Sada imam 35 godina i uprkos svom žaljenju, još se pre nego što nešto napravim zapitam je li to ‘normalno’. Ali pokušavam da naučim kako da plivam protiv struje, sledim svoje srce, a ne da živeti onako kako je to najbolje za mene.

Na kraju, imam preslatkog klinca kojeg volim svim svojim srcem i ako je to “najgora” stvar koja je proizašla iz mog života, izgleda da mi uopšte ne ide toliko loše koliko sam mislila."

(Telegraf.rs / dnevnik.hr / Foto: Ilustracija)