Telegraf- Život & Stil

BADNJE VEČE: Molitva, badnjak i posna večera

Badnje veče predstavlja jedan od najradosnijih praznika u hrišćanstvu, kada se iščekuje rođenje Isusa Hrista. Tada se u kuću unosi badnjak, koji simbolizuje zdravlje, radost i izobilje

Dan uoči Božića se zove Badnji dan, a veče Badnje veče. Tada se ne spava, već se bdi, željno se iščekuje Hristovo rođenje. Zbog toga se i badnjak tako zove.

Običaj je da domaćin ranom zorom Badnjeg dana ode po badnjak u obližnju šumu. Prvo traži dobar hrast koji je razgranat, ali takve veličine da ga može poneti kući na ramenu.

Badnjačar se prvo prekrsti, izgovori molitvu Pomozi Bože i Badnjače sveti, a onda seče hrast u tri maha tako da padne na istočnu stranu sa koje Hrist dolazi. Zatim pronađe dren i odseče grančicu za sreću. Onda stavi badnjak na desno rame i krene kući pevajući.

Badnjak

Badnjak treba da sačinjava grančicu hrasta, drena i slame. Slama simboliše Isusove jasle, jer je odmah po rođenju bio stavljen u slamu. Badnjak se sve do večeri drži napolju ili u predsoblju kuće, a tek na Badnje veče se unosi u kuću. Badnjačar, odnosno domaćin unosi badnjak na svom desnom ramenu i pozdravlja ukućane.

Zatim se badnjak premazuje medom i vinom i posipa se žito po njemu. Zatim Badnjačar ljubi badnjak i kaže: “Mir Božji, Hristos se rodi.” Domaćica mu odgovara: “Vaistinu se rodi” i takođe ljubi badnjak. Ljubljenje badnjaka se ponavlja sa svim ukućanima.

Badnjak

Proslavljanje badnje večeri je simboličke prirode. Ulaskom Badnjaka u kuću simbolizuje se dolazak Isusa Hrista u naše domove. Drenova grančica simbolizuje zdravlje, žito, izobilje, med simboliše duhovnu radost koja je slatka kao med.

Badnjačar uzme kadionicu i okadi prvo ikonu domaće slave, ispred ikone gori kandilo, a zatim okadi sva ostala odeljenja kuće. Zatim pobaca slamu svugde po kući, a u sobu gde se nalazi ikona baci orahe u sve uglove sobe i izgovara Božićni tropar. Zatim svi ukućani po starosti stanu iza badnjačara i kreću da pijuču i kvocaju po celoj kući. U crkvama se nakon molitve badnjak pali, a u kućama to radi domaćin.

Trpeza za Badnji dan

Badnjačka večera je strogo posna. Sprema se badnjačka pogača, obična pogača bez kvasca, pržena riba, pasulj prebranac, vino, med, žito. Takođe, neizostavno je razno voće kruške, pomorandže, suve šljive, urme, suvo grožđe, badem, lešnik, orasi. Obavezno se jede na podu na prostrtoj slami, a ne za stolom kako se praktikuje u gradovima.

Pred tako pripremljenom večerom, domaćin se prekrsti i izgovori molitvu. Pogaču nudi svim ukućanima uz vino i zdravicu.

Badnjak04

Na kraju Badnje večeri svi ukućani spavaju na slami. Ona se ne sklanja ni drugog dana Božića. Kuća se ne čisti i ne izbacuje se đubre ni drugog dana Božića.

(Telegraf.rs)