Jedno organsko jaje 50 dinara: Zašto Srbima nije presudna samo cena? Da li je zaista zdravije?

Foto: Pixabay

Poslednjih godina naširoko se priča o organskoj hrani, pre svega, o mleku, jajima, mesu. Ali, priča nije tako jednostavna kao što zvuči. Prvo treba utvrditi šta je zaista organsko, onda uskladiti svoje finansije sa visokim cenama, a onda dobro razmisliti da li će organska hrana zaista da vam promeni život.

Teme za vas

Ukratko, džaba vam omlet od organskih jaja, ako ćete kasnije da pojedete neki industrijski proizvod ili picu s ulice. S druge strane, neke studije kažu da organska hrana nije nužno zdravija, te da ima iste nutrijente kao konvencionalna.

Organskoj hrani nastavlja da raste popularnost širom sveta, od Srbije do Sjedinjenih Država, a mnogi veruju da je takav izbor bolji za zdravlje. Ipak, nešto od toga je i "marketing".

Oko 5% ukupne prodaje hrane je organsko, a predviđa se da će se to povećati u proseku za 6% svake godine. U proseku, organska hrana košta 50% više od one iz uobičajene proizvodnje.

To je uglavnom zbog toga što poljoprivrednici moraju dobro paziti na svoje prakse uzgoja. Štetočinama, korovom i bolestima se mora upravljati fizičkim, mehaničkim i biološkim nadzorom umesto pesticidima. Kada je reč o mesu i mlečnim proizvodima, životinjama koje se ne uzgajaju na organski način često se daju hormoni rasta koji povećavaju proizvodnju mleka i steroidi koji pomažu u pospešivanju rasta, dajući više mesa.

Povećana proizvodnja mesa i mleka znači da farmeri ne moraju toliko da naplaćuju, jer mogu više da prodaju. Ipak, neki stručnjaci tvrde da organsko mleko ima isti sadržaj proteina, minerala, lipida i vitamina kao i normalno mleko.

Neorgansko mleko obično ima hormone rasta koji su specifični za svaku vrstu. Dakle, pijenje mleka sa goveđim hormonom rasta nema fiziološki uticaj na ljude. Ipak, izloženost ljudi pesticidima kroz ishranu, može imati neke posledice, ali je ova tema generalno vrlo škakljiva, nedovoljno ispitana.

Foto: Pixabay

Organske dijete koje poznajemo dovode do manje izloženosti pesticidima i antibioticima, ali nutritivno su približno iste standardnim.

Pored toga, nema dokaza o klinički značajnim razlikama između organskog i konvencionalnog mleka. Ne postoji konkretna studija koja dokazuje da organska hrana dovodi do toga da deca budu zdravija.

U Srbiji, jedno organsko jaje u proseku košta 40 do 50 dinara u maloprodaji, mada je bilo i primera gde ono dostiže cenu od jednog evra. Poređenja radi, 4 organska jajeta koštaju kao 10 standardnih.

(B.Đ.)