Šta je psihobiotička dijeta? Ishrana koja utiče na mentalno zdravlje i rad creva

Stručnjaci već neko vreme rade istraživanja koja ukazuju na to da hrana koju jedemo utiče na naše opšte zdravlje, ali i mentalno stanje. Međutim, većina studija o uticaju hrane na neurološko zdravlje fokusirana je na pojedinačne namirnice, a ne na celovit pristup ishrani.

To je bio razlog zbog kog su stručnjaci iz Irske sproveli istraživanje kako bi videli da li psihobiotička dijeta pozitivno utiče na mentalno blagostanje.

Oni su uradili detaljnu studiju koja je objavljena u časopisu "Molecular Psychiatry".

Šta je psihobiotička dijeta?

Naziv su osmislili autori dijete doktor Timoti Dinan i doktor Džon Krian. Oni tvrde da ova dijeta pomaže kada je zdravlje creva u pitanju, ali i bolje raspoloženje. Slatkiši, zaslađeni napici i prerađena hrana u ovoj dijeti nisu dozvoljeni.

Studijska dijeta uključivala je:

• od šest do osam dnevnih obroka voća i povrća s visokim udelom prebiotičkih vlakana (jabuke, banane, luk...)
• od pet do osam dnevnih obroka celovitih žitarica (zob, pšenica...)
• od dve do tri dnevne porcije fermentisane hrane (kiseli kupus, kefir...)
• od tri do četiri porcije mahunarki nedeljno (leblebije, sočivo, grašak...)

Istraživanje je obuhvatilo 45 zdravih odraslih ljudi, u dobi između 18 i 59 godina, koji dotad nisu imali optimalne navike u ishrani.

Ispitivana grupa je dobila informacije o komponentama psihobiotičke ishrane i zamoljena je da je se pridržava toga što je bliže i bolje moguće. Kontrolna grupa je dobila minimalne lekcije o opštoj ishrani.

Stručnjaci su ispitivali sastav i funkciju fekalne mikrobiote, stres, celokupno zdravlje, ishranu i metaboličko profiliranje uzoraka krvi, urina i fekalija, pre i nakon četvoronedeljnog probnog razdoblja za obe grupe.

Oni koji su pratili ishranu su doživeli velike promene kada je u pitanju stres. Iako je bilo razlike u percepciji stresa kod kontrolne i glavne grupe, što se više osoba posvetila zadatoj dijeti, to su rezultati bili bolji kada je u pitanju stres.

Iako su promene u crevnoj mikrobioti bile vidljive kod obe grupe, došlo je do promena kod 40 posebnih lipida u fekalijama, zahvaljujući smanjenju prehrambenih masnoća i povećanom unosu monozasićenih masti.

Stručnjaci su na kraju zaključili da su osobe osobe koje su pratile sva upustva imale smanjen nivo stresa i creva su im radila bolje, piše MBG.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.