Veselin Jevrosimović: Energija umesto zagađenja

Foto: Nikola Tomić

Verujem da se većina čitalaca ponekad zapita kako to da jedna prosečna kuća proizvodi toliku količinu smeća. Dok se okrenete, kanta za otpad je iznova puna, a samo ste pripremili porodični ručak i obavili uobičajene svakodnevne aktivnosti.

Činjenica je da ljudi u savremenom dobu zagađuju okolinu u meri koja predstavlja opasnost po opstanak života na planeti, uključujući i nas same. Pored neorganskog smeća svih vrsta, imamo i otpadne vode, izduvne gasove i nusprodukte rada elektrana.

Recikliranje otpada jedan je od načina da se borimo protiv ove pošasti. Na žalost, uvek postoji deo materijala koje nije moguće ponovo iskoristiti. Za odlaganje se koriste deponije čije postojanje neminovno ugrožava okolinu, ma koliko se nadležni trudili da kontrolišu njihovo širenje i negativan uticaj.

Neki proračuni govore da između 30 i 60 procenata štetnih gasova u atmosferi potiču od deponija širom sveta.

Jedno od rešenja do kojih su došli stručnjaci su posebne elektrane sposobne da otpad pretvaraju u električnu energiju. Ostaje, međutim, problem štetnih gasova koje takvo sagorevanje proizvodi, baš kao što je to slučaj i kod klasičnih termoelektrana i fabričkih postrojenja.

Nedavno su istraživači otkrili mehanizme pomoću kojih je moguće „uhvatiti“ emisiju ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova iz elektrana. Nakon toga, uz odgovarajuće hemijske reakcije, takvi gasovi se ponovo koriste za sagorevanje i proizvodnju električne energije.

Na žalost, ovo nije savršeno rešenje jer uvek ostaje određeni procenat materija koje zagađuju okolinu. Srećom, to je neuporedivo manje nego što je to slučaj sada, pa ova tehnologija svakako predstavlja dobro prelazno rešenje dok čekamo da se potpuno prebacimo na zelenu energiju.

Foto: Marko Jovanović

Otvara se i pitanje koliko brzo će „recikliranje“ štetnih gasova ući u masovnu upotrebu na globalnom nivou, ali mesta za optimizam svakako ima.

Borba protiv zagađenja prirode istovremeno je i briga za opstanak ljudskog roda. Zemlja je jedini dom koji imamo, pa je krajnje vreme da se kao čovečanstvo ujedinimo u želji da je sačuvamo za generacije koje dolaze.

Nauka i tehnologija, premda u prošlosti jedan od uzročnika problema sa kojima se danas susrećemo, sada mogu da pomognu da se vratimo održivim i obnovljivima izvorima energije, kao i da postojeće zagađivače transformišemo tako da budu mnogo korisniji.

(Telegraf.rs)