Šta je izazvalo vrtoglavi rast Bitkoina?

Foto: Irena Herak, CoinDesk

Rast cene Bitkoina u proteklom periodu je silovit. Ove godine je cena Bitkoina je porasla gotovo 150% dok je samo u toku protekle nedelje njegova vrednost porasla za 15%.

Ako se uzme u obzir činjenica da se svet nalazi u jeku pandemije Covid-19 može se zaključiti da Bitkon kao reprezent kripto valuta najavljuje dalji uspon kripto valuta i njihov značajniji uticaj na svetsku ekonomiju.

Preporučujemo

Vrednost Bitkoina se približava svojoj rekordnoj vrednosti koju je dostigla krajem 2017. godine. Kako za sada izgleda, taj rekord će biti nadmašen. Rast cene Bitkoina ima veze sa činjenicom da ga mnogi smatraju donekle sigurnom investicijom a takođe i zato što je sistem za onlajn plaćanjePaypal nedavno odobrio upotrebu ove kripto valute na svojoj platformi, o čemu smo pisali u prošlom nastavku.

Pomenuti rast nije ostao neprimećen ni na Volstritu (WallStreet), centru finansijskih zbivanja SAD kao ekonomski najmoćnije zemlje sveta. Ako VolStrit obrati pažnju na nešto, to je siguran znak da se radi o pojavi koja bi mogla značajnoj da uriče na američku a samim tim i na svetsku ekonomiju. Pandemija je, generalno govoreći, inicirala dodatno štampanje novca, što dovodi do smanjenje vrednost tradicionalnih valuta pa i samog američkog dolara.

Mnogi investitori Bitkoin sada smatraju Bitkoin legitimnim utočištem i zaštitimo od inflacije, što je konstatovao i Najdžel Grin (Nigel Green) osnivač i izvršni direktor firme deVere Group. Firma deVere Group jedna od vodećih svetskih nezavisnih finansijskih konsultantskih organizacija sa kapitalom većim od 10 milijardi USD, a koja je konsultant za preko 80.000 klijenata u više od 100 zemalja.

DeVere grupa izjavila je prema anketi koju je sprovela među svojim klijentima 73% njih odgovorilo da su već investirali u kriptovalute ili da će ulagati u njih do 2023. godine, u odnosu na 68% prošle godine. Ako se ima u vidu činjenica da se radi o klijentima koji poseduju milionske iznose ova informacija dobija na težini.

U prvoj polovini ove godine obavljena je vest da  više od 20 finansijskih institucija, čija se imovina kreće u rasponu od 10 miliona do više od 5 milijardi dolara, poseduju Bitkoine, što dodatno potvrđuje činjenicu o rastu uticaja kripto valuta. Samo u oktobru ove godine američka kompanija za finansijske usluge Skver (Square) uložila 50 miliona dolara u bitkoine kako bi diversifikovana svoj bilans stanja koji je u velikoj meri denominovan u američkim dolarima. Na taj način je postala najnovija velika institucija koja investira veliki novac u prvu kripto valutu na svetu.

Potrebno je imati u vidu i činjenicu da se u pojedinim zemljama kao što su Južna Koreja, Indija i Kina uvodi strožija regulativa što ometa korišćenje kripto valuta. Iako je SEC (U.S. Securitiesand Exchange Commission) uveliko suzbio prikupljanje dodatnog kapitala za sistem kripto valuta putem ICO (Initial Coin Offerings) očigledno je da je to ostalo bez znatnog uticaja na sistem kripto valuta.

Najoptimističniji ekonomisti predviđaju da bi se cena Bitkoina mogla popeti na 250.000 dolara do kraja 2021. godine. Konzervativniji stručnjaci smatraju da će njegova cena pasti za nekoliko meseci.

Analitičari primećuju da, iako Bitkoin ostaje najpopularnija kripto valuta, i druge kripto valute beleže rast vrednosti, posebno Litecoin i Ethereum. Kako će se tržište kripto valuta dalje razvijati saznaćemo u bliskoj budućnosti.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)