Veštačka inteligencija i virtuelna stvarnost mogu da “transformišu” psihoterapiju i zdravstvenu negu

Foto: Pixabay

Korišćenjem veštačke inteligencije, istraživači uče više o tome kako psihoterapija funkcioniše analiziranjem jezika, odnosno reči koje psihoterapeuti koriste sa svojim pacijentima. To bi moglo dovesti do toga da više ljudi ozdravi i ostane bolje. Pored toga, virtuelna stvarnost pomaže mnogima da reše probleme poput anksioznosti, ili različite fobije.

Nakon povrede mozga, Sari Hil iz Velike Britanije je bila potrebna konstantna medicinska nega, ali sada joj virtuelna stvarnost otvara nove svetove, od dubokog mora do dubokog svemira, sve iz udobnosti njenog doma, piše BBC.

- Ne mogu da hodam, ali kada sam u virtuelnoj realnosti osećam se kao da mogu. Možete istraživati morske dubine, pogledati sve ribe. To smanjuje moju anksioznost. Smatram da je virtuelna stvarnost od velike pomoći - rekla je ona.

Nakon više studija koje je sprovela britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS), vlada Velike Britanije kaže da imerzivne tehnologije, poput virtuelne stvarnosti, imaju potencijal da "transformišu" terapiju i zdravstvenu zaštitu.

NHS bi potencijalno mogao da uštedi dva miliona funti godišnje korišćenjem gedžeta za virtuelnu stvarnost za lečenje pojedinih oboljenja, navodi BBC.

Sa druge strane, neki psihoterapeuti su pioniri u novim metodama lečenja mentalnog zdravlja u kojima veštačka inteligencija analizira reči koje oni koriste prilikom razgovora sa svojim pacijentima, piše Technology Review.

Ideja je da se koristi obrada prirodnog jezika (NLP), oblast na raskršću računarskih nauka (veštačke inteligencije/mašinskog učenja), inžnjerstva, lingvistike i (kognitivne) psihologije, da se identifikuju delovi razgovora, odnosno reči i fraze između psihoterapeuta i pacijenta koji pokazuju najbolje rezultate u lečenju različitih mentalnih poremećaja.

Cilj je da se psihoterapeutima pruži bolji uvid u ono što rade, pomažući iskusnim psihoterapeutima da održe visok standard nege i pomažući polaznicima da se poboljšaju. Usred globalnog nedostatka mentalne nege, automatizovani oblik kontrole kvaliteta mogao bi biti od suštinskog značaja za pomoć klinikama da ispune potražnju.

Najvažnije, pristup može otkriti tačno kako psihoterapija uopšte funkcioniše, nešto o čemu psihoterapeuti i istraživači još uvek ne znaju mnogo. Novo razumevanje terapije moglo bi da otvori vrata personalizovanoj nezi, omogućavajući lekarima da prilagode psihijatrijske tretmane određenim pacijentima kao što doktori inače rade kada propisuju lekove.

Uspeh psihoterapije i savetovanja na kraju zavisi od razgovora između dve osobe. Uprkos činjenici da psihoterapija postoji u svom modernom obliku decenijama, iznenađujuće je koliko je ovaj proces još uvek nepoznat. Generalno se smatra da je ključno da psihoterapeut i pacijent imaju dobar odnos, ali može biti teško predvideti da li će određena tehnika, primenjena na određenu bolest, pružiti dobre rezultate ili ne. U poređenju sa lečenjem fizičkih problema, kvalitet nege mentalnog zdravlja je prilično loš. Stope oporavka su stagnirale, a u nekim slučajevima i pogoršale od kada su razvijeni tretmani koji koriste različite lekove.

Veštačka inteligencija može pomoći u rešavanju tog problema. Tip mašinskog učenja koje vrši automatsko prevođenje može brzo analizirati ogromne količine podataka, što bi istraživačima pružilo gotovo neograničen izvor podataka koji mogu da koriste da što bolje oblikuju jezik koji psihoterapeuti koriste sa pacijentima.

Istraživači veruju da mogu da koriste uvide iz tih podataka da značajno poboljšaju negu mentalnog zdravlja. To bi potencijalno značilo da bi više ljudi ozdravilo i da bi dugoročno bili zdravi, bez prevelike potrebe za lekovima.